Ekstremisti svih boja, ujedinite se pod zastavom Srbije!

31 Jan 2018

VOICE: Srbija važan faktor u stvaranju nacionalističko-ksenofobne internacionale

Evropa se suočava sa povampirenjem fašizma i nacizma u novim oblicima, nekakvim post-fašizmom, a Srbija u ovom slučaju nije provincija, već veoma važan faktor koji revnosno prati trendove, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Ti pokreti su danas daleko od margine i u mnogim zapadnim zemljama, poput Francuske ili Nemačke, deo su političkog establišmenta, mada trenutno – bar se tako čini – daleko od vlasti. U istočnim zemljama, uključujući i Srbiju, oni su deo vlasti i vladajuće ideologije. Sagovornici VOICE-a ocenjuju da situacija u izvesnoj meri nalikuje periodu između dva svetska rata.

Tridesete godine XX veka?

Erik Gordi, profesor na Odseku za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu za VOICE ističe da zaista postoje sličnosti sadašnjeg uspona ekstremizma i retrogradnih političkih pokreta sa procesima tokom dvadesetih i tridesetih godina prošloga stoleća, posebno kada je u pitanju dominacija kapitalističke klase sa slabom legitimnošću koja ne obraća pažnju na jednakost, integraciju i ljudske potrebe.

– Ipak, postoje i veoma važne razlike. One uključuju postojanje međunarodne zakonske regulative i nadzora, kao i tehnologije koje omogućavaju šire i pravovremeno informisanje. Osim toga, totalitarističke ideologije, kao što su nacistička i komunistička, nose teško breme prošlosti i u tom smislu imaju izvesne limite. Najznačajnija razlika je to što su danas znanje i kritika rasprostranjeniji, a postoje i institucionalni kanali (iako se ne upotrebljavaju široko i efektivno) za odgovor na neumerenost vladajućih elita – kaže Gordi.

Erik Gordi: Sličnost sa tridesetim – dominacija kapitalističke klase koja ne obraća pažnju na jednakost, integraciju i ljudske potrebe (foto: privatna kolekcija)

On dodaje da još nije naučena lekcija da su ključ uspeha svih ideoloških pokreta povlastice koje obezbeđuju svojim sledbenicima.

– Neke od tih povlastica su materijalne, ali mnoge od njih zapravo odgovaraju na ljudske potrebe za pripadnošću i značajem, važnošću. A to su polja na kojima legalističke i liberalne zemlje nisu efikasne za većinu građana, što dodatno doprinosi etnocentričnom karakteru savremenih populističkih pokreta – kaže Gordi.

Istoričar Vojislav Martinov za VOICE upozorava da poimanje levo-desne politike iz nacionalnog aspekta ima svoje granice i podseća da je u Drugom svetskom ratu svaka država imala i pokrete otpora i kolaborante – ljude koji su podržavali novu Evropu Trećeg rajha.

– Dešavaju se ozbiljne turbulencije u sferi ekonomije, privrede i društva u celoj Evropi, ali način interpretiranja tih uzroka je pogrešan i vodi u rehabilitaciju tih nekih kulturnih ideja o potrebi nekakve hrišćanske Evrope kao načinu odbrane od turbulencija i vraćanja starih vrednosti. To je ono što se desilo i s pojavom fašizma početkom dvadesetih. Fašizam je bio odgovor na modernizaciju, pogrešan odgovor, ali odgovor. I to modernistički odgovor – kaže Martinov i upozorava da današnji post-fašizam koristi tehnike savremenih levičarskih pokreta.

– Dakle, supkulturne strategije, a zalaže se za antimodernistički projekat – autoritarnost, vraćanje ka autoritarnosti, ka mitu, ali ne kao prošlosti nego ka stvaranju mita o prošlosti i nerešavanju stvarnih problema. Dakle, kuda ide ekonomija, kuda ide EU i kakav je njen odnos prema zamljama trećeg sveta, prema ratovima u Siriji, Iranu i tako dalje – navodi Martinov.

(Ne)preispitivanje sopstvenih zala

Komentarišući problem Evrope sa sagledavanjem sopstvene uloge u ratovima na Bliskom istoku i epohi kolonijalizma, a što je sada došlo na naplatu kroz talase izbeglica, Gordi kaže da je odgovornost za prošlost i ispravljanje nepravde u svakom društvu od vitalnog značaja.

– Nemoguće je razviti održivu spoljnu politiku bez čistog i jasnog razumevanja istorijskih iskustava i nemoguće je kontrolisati faktore poput migracija bez razumevanja razloga odgovornih za obim migracija, poput talasa izbeglica i regionalnih ekonomskih gubitaka. U svakom evropskom društvu vidljive su dve konfliktne struje: jedna je osećaj nostalgije za imperijalnom moći i želja da se ona vrati, slično post-konfliktnim pokretima negiranja. Druga je pokušaj da se generiše sveobuhvatna istorijska računica i da se kompenzuju zla koja su počinjena (ovi pokušaji su češće simbolični, nego materijalni). Za sada se čini da je iskrivljena nostalgija jača od odgovornosti, ali može biti da je to samo trenutni balans snaga – kaže Gordi.

Vojislav Martinov: Jugoslavija kao avangarda dešavanja na globalnom nivou (foto: privatna kolekcija)

Martinov veruje da se Srbija savršeno uklapa tu matricu, jer i dalje ima problem sa izlaskom iz devedesetih i pitanjem kako da se nosi s tim nasleđem.

– Jugoslaviju vidim kao avangardu dešavanja na globalnom nivou. Osamdesete koje su ovde bile, s pojavom krize i tako dalje, upravo su pokrenule identitetske borbe koje su se kasnije razvile u oružane. Na polju jezika, na polju kulture, na polju sećanja, na polju istorije, tu su počeli prvi sukobi između Srba, Hrvata, kasnije Muslimana/Bošnjaka – kaže Martinov, dodajući da je onda „bilo lako“ preći taj korak do rata.

Ukrupnjavanje desnice pod patronatom vlasti

Očigledan pokušaj legalizacije i institucionalizaciju ekstremno-desničarskih i fašističkih organizacija, paraorganizacija i pojedinaca jeste i stvaranje partije Srpske desnice početkom januara, sa Mišom Vacićem na čelu i s ciljem učešća na beogradskim izborima. Podršku vlasti dokazuje i prisustvo funkcionera SNS Milenka Jovanova prvom saboru, kao i opširne vesti o tom događaju u svim provladinim glasilima. Da su desničari u žurbi, svedoči i to da je petnaestak dana kasnije, 28. januara održan i drugi sabor, na kojem Vacić najavljuje srpsko svitanje. Na skupu su se našli stari Vacićevi znanci britanski ekstremisti Džim Doson i Nik Grifin.

Par dana ranije, Vacić je na tviteru podelio tekst sa naslovom “Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever”. Na pitanje jednog tviteraša ko će da ratuje, Vacić napisao: “Tvoja deca će da idu. Ja ću ih lično mobilisati”. Nakon žustre rasprave i preko stotine negativnih komentara, Vacić je izbrisao tvit.

Institucionalizovani fašizam

Inače, u Srbiji poslednjih godina neofašisti, ekstremni desničari i ostali ekstremisti u državne institucije ulaze bez problema, iako za sada samo kao gosti (pogledaj okvir), a retkost je da neko zbog tih postupaka odgovara. Matica srpska je tako jesenas morala, na zahtev Ministarstva informisanja, da obrazloži predavanje nemačkog ekstremno-desničarskog intelektualca Geca Kubičeka i da se izjasni o optužbama da je tom prilikom bilo veličanja fašizma. Kako se vidi iz dopisa koji je Matica slala ministarstvu, prigovor zbog organizovanja tog predavanja 1. avgusta 2017. godine Vladi Republike Srbije uputilo je nekoliko nevladinih organizacija koje su istovremeno osudile „akte protivustavnog delovanja Matice srpske“ i od nadležnih državnih i pokrajinskih organa tražile da se zabrani takvo delovanje te institucije.

U odgovoru Matice Ministarstvu informisanja, koji potpisuje njen predsednik Dragan Stanić, između ostalog negiraju se navodi pomenuti organizacija i ističe da je predavanje održano 1. avgusta jer je „Gec Kubiček jedino toga dana mogao da pronađe slobodan termin, a u tome nije bilo nikakve želje da se ukazuje na Međunarodni dan sećanja na Rome, žrtve genocida niti da se, eventualno, ukazuje na Ilindan kao dan značajan za pravoslavni kalendar“.

Ekstremisti „dragi gosti“ državnih institucija

Neofašistički kružok (s leva na desno): Miodrag Milikić (Nacionalni stroj), Roberto Fiore (“Forza Nuova”), Ilija Gorjačev (“Ruski Obraz”), nepoznata, Dejan Mirović (SRS)

Boravak Džima Dosona i Majka Grifina u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju u društvu Miše Vacića, uprkos negiranjima njenog direktora Marka Đurića, razotkrila je poslanica Marinika Tepić. Od tada traži reakciju nadležnih, između ostalog i da im se zabrani ulazak u Srbiju. To, međutim, nije izuzetak. Još 1. februara 2012. godine poslanik SRS Dejan Mirović, u Narodnoj skupštini ugostio je novosadskog neonacistu Miodraga Milikića, tadašnjeg vođu pokreta “Ruski Obraz” Ilju Gorjačova i vođu italijanske neofašističke stranke “Forza Nuova” Roberta Fiorea. Još ranije, 2007. godine Ilja Gorjačov je bio gost radikala na skupu “Stop haškoj tiraniji“. U Matici srpskoj, letos su predavanja održala dva nemačka ekstremna desničara Jongen i Kubiček…
Profesor Nebojša Pekas ulazak Grifina i Dousona u zgradu Vlade Srbije tumači apsolutnim neznanjem i slabim radom obaveštajne službe i ambasada Srbije u inostranstvu.
– Srbiju krasi jedan autocentristički način razmišljanja u svim segmentima, koji je godinama negovan. Građani Srbije niti imaju pojma niti interesovanja za dešavanja u drugim zemljama. Sve se vrti oko njih i njihove dnevne politike i nisu u stanju da razluče nijanse koje se dešavaju u Evropi – upozorava on.

– Neonacističke propagande nije bilo. Promovisanja ideja fašizma nije bilo. Izražavanja rasne i verske netrpeljivosti nije bilo. Romska nacionalna manjina nije pominjana. Zastrašivanja demokratski i antifašistički orijentisanih građana nije bilo. Matica srpska se ne bavi nikakvim oblikom propagandne političke i ideološke delatnosti nego je predmet njenog rada pre svega podsticanje i afirmacija svih oblika kulturne, umetničke i naučne kreativnosti – navodi Stanić u odgovoru Ministarstvu.

Ono što, međutim, izaziva sumnju u Stanićeve tvrdnje jeste što ni danas, šest meseci nakon predavanja, Matica srpska na svom, inače veoma ažurnom i bogatom Youtube kanalu još nije okačila snimak spornog predavanja niti na njenom sajtu postoji vest s tog događaja. Istovremeno, tu su snimci i vesti sa desetina i desetina događaja pre i posle spornog predavanja, a poslednji snimak je iz 26. januara ove godine, pa se nameće pitanje gde je snimak ako nije bilo ničeg spornog na tom predavanju? Nema ni snimka tribine održane desetak dana ranije, na kojoj je govorio dr Mark Jongen, ali ima kratke vesti da je predavanje održano. Stanić u odgovoru Ministarstvu navodi da u izlaganjima Jongena i Kubičeka “nije bilo stavova koji bi odavali opredeljenje za neku od totalitarnih ideologija (nacizam, fašizam)”, ali je na Kubičekovo predavanje sajtu Instituta za evropske studije, uz čiju saradnju je i organizovano, najavljeno pod nazivom Minimalni zahtevi nove desnice u Nemačkoj“.

Nemačka iz doba kraljeva

Martinov, koji je prisustvovao Kubičekovom predavanju, ističe da se zaista najviše govorilo o novoj nemačkoj desnici i njenim zahtevima, te da je Kubiček, govoreći iz antiliberalne pozicije prema političkim partijama, naglašavao potencijalni značaj ultradesničarske Alternative za Nemačku (AfD). Inače, u to vreme u Nemačkoj traje predizborna kampanja.

– Ono što je izazvalo pažnju novinara je njegova (Kubičekova) teza da je nemački narod izložen nekom pritisku u pogledu politika sećanja i da im se stalno spočitava Holokaust. U tom kontekstu je naveo i neku paralelu sa Srbima, da je i njima nametnuta Srebrenica devedesetih godina, na koju niko od prisutnih nije odreagovao. Ono što je posebno zagovarao jeste tvrđi stav prema migrantskom pitanju – kaže Martinov.

Navodi da je Kubiček o AfD govorio kao o antisistemskoj stranci koja bi trebalo da promeni okoštali neoliberalni sistem.

– To je ta teza još od Karla Šmita, o državnom rezonu, prioritetu države, država iznad politike… I uz to je isticao ne liberalizmu po pitanju braka, abortusa i takvim stvarima. Pitao sam ga: očigledno se ne identifikujete sa sadašnjom Nemačkom, pa sa kojom se to identifikujete Nemačkom? Neočekivano mi je odgovorio – sa Nemačkom iz epohe careva iz desetog veka. To je jedna od tipičnih naci projekcija prošlosti, daleki srednji vek, mitsko vreme – kaže Martinov.

Nebojša Pekas: Kubiček je „opasna luda“ neonacističkog karaktera koje se pribojava čak i krajnja desnica kakav je AfD (foto: privatna kolekcija)

Profesor Nebojša Pekas, samostalni zakonski staratelj koji dugo živi u Berlinu, za VOICE kaže da je Jongen „beznačajni drveni filozof desnice“, dok je Kubiček, koga je magazin Špigl nazvao „mračni vitez“, po oceni Pekasa „opasna luda“ neonacističkog karaktera koje se pribojava čak i krajnja desnica kakav je AfD.

– Kubičeku nije bilo strano da 2016. godine šeta ulicama Drezdena i Lajpciga u crnoj košulji i braon uniformi koja je trebalo da podseća na fašističku uniformu Trećeg rajha. Kubiček je inteligentan, po profesiji je novinar i godinama već sarađuje sa svim neofaštičkim scenama u Evropi. Njegovi stavovi su neonacistički, a njegove misli su sažete u Novoj desnici, koju protura u AFD-u. Sve što je ekstremno desno njemu nije dovoljno radikalno – kaže Pekas.

Njujork tajms je u opširnoj reportaži o Kubičeku, pod naslovom “Prorok nove nemačke desnice” opširno pisao o njegovim idejama i stavovima, a u tekstu je navedeno i da Kubiček i njegova supruga, kao “previše radikalni”, 2015. godine nisu primljeni u AfD. Po sopstvenom priznanju, Kubiček više voli da svoje ideje, koje se protive liberalizmu, multikulturalizmu i feminizmu promoviše u meta-političkom okruženju.

„Pranje“ napadima i kvalifikacijama

Buru nastalu nakon Kubičekovog predavanja Martinov vidi kao pokušaj Matice da zadrži predstavu o sebi kao neutralnoj instituciji koja se bavi kulturom, iako se pri tom drži starog pojma kulture – nacionalne kulture. Dodaje da to što je Kubiček pričao može da se čuje često u Matici, u kojoj gostuju i Amfilohije i Kusturica.

– Mislim da je u pitanju nedoslednost naše kritike, zato što on priča isto što i ovdašnji desničari. S druge strane, potrebna je velika trpeljivost od strane doslednog srpskog desničara da uvažava stavove nemačkog desničara – kaže Martinov, dodajući da nije siguran da li je Dragan Stanić uopšte bio svestan koga je ugostio.

Matica Srpka ugostila čoveka kojeg zbog isuviše ekstremnih stavova u svoje članstvo nije primio ni ekstremistički AfD (foto: Beta)

– Posmatrao sam njegovu reakciju tokom predavanja i videlo se da se baš nije slagao sa svim što je pričao Kubiček. Čak je na kraju rekao: eto čuli smo svašta, možemo se složiti i ne moramo. Međutim, način na koji se branio kada je to izašlo u javnost je bio degutantan – kaže naš sagovornik.

Rame uz rame s evropskom desnicom

Nova “budalaština” fašiste Vacića: Tvit koji kruži društvenim mrežama

Iako pretežno rusofilska, srpska ekstremna desnica širi krug „prijatelja“ i na one iz zapadnih zemalja – Nemačke, Engleske, Francuske… Odbegli vođa Nacionalnog stroja Goran Davidović utočište je pronašao u prapostojbini fašizma – Italiji, dok je lider “Dveri” Boško Obradović jesenas čestitao ultradesničarskom AFD-u ulazak u Bundestag. Obradović i Miroslav Parović takođe su javno izražavali svoju podršku francuskoj desničarki Marin Le Pen.

Za Martinova to znači da ekstremna desnica i revizionistički pokreti u Srbiji „hvataju priključak“ sa evropskom desnicom, dok za Gordija nije ništa novo to što provincijalne elite imitiraju globalne elite.

– Za te fenomene je karakteristična površnost, sa snažnim naglaskom na simbole i retoriku globalnih pokreta poput komunizma ili liberalizma, iza kojih se zapravo krije set neformalnih i klijentelističkih odnosa kroz koje se moć zapravo sprovodi. Tako da se generacija Trampovih pristalica najverovatnije neće ponašati mnogo drugačije od generacije Staljinovih pristalica – smatra profesor Gordi.

Duševne boli neofašista

Zajednička crta u delovanju ekstremne desnice u Evropi je to da joj smeta javno ukazivanje na njeno otvoreno koketiranje sa fašizmom i revizionističkim pokretima. Zbog toga je na adresu poslanice Marinike Tepić stigla tužba britanskog državljanina Džima Dosona, koga je svetska štampa označila kao ekstremnog desničara, a zbog uvrede ugleda i časti. Inače poslanica Tepić je već mesecima žrtva hajke ekstremista svih boja, prećeno joj je smrću, u nekoliko navrata pojavljivali su se preteći grafiti po Beogradu, a da nadležni, osim privođenja Tomislava Lovrekovića zbog direktnih pretnji ubistvom, nisu preduzeli ništa. Zbog svega toga, Marinika Tepić je 15. januara uputila otvoreno pismo domaćoj i međunarodnoj javnosti, u kojem je, između ostalog, detaljno opisala minuli rad britanskih ekstremista, obrazložila razloge njihovih napada na nju i skrenula pažnju na povampirenje ekstremno-desničarskih organizacija, paraorganizacija i pojedinaca. Mariniki je pretio i Miša Vacić, ali nikada nije dao izjavu policiji, a stvaranje Srpske desnice s njim na čelu i uz evidentnu podršku vlasti – nagoveštava da od tog ništa neće ni biti.

Pretnje zbog razotkrivanja ektremne desnice danima je dobijala i novnarka N1 Marija Antić, jer je u intervjuu sa francuskim humanitarcem Arno Gujonom obelodanila da je on godinama bio član ekstremno desničarske i islamofobne organizacije Blok identitaraca. Nebojša Pekas upozorava da su identitarci, kojih ima i u Nemačkoj, neonacisti otvorenog tipa, koji kao takvi ne mogu da se registruju kao politička partija.

– Koriste zato AFD kao sto su koristili NPD da bi proturali svoje ideje i jako su dobro povezani po Evropi. Arno Gujon je, po meni, jako upitan humanitarac, pitanje je iz kojih pobuda radi to što radi, s obzirom da je ipak pripadao najjačkoj identitarnoj grani – francuskoj. Sa druge strane, vidite šta se dešava u zemljama Višegradske grupe – njima nisu potrebni identitarci da bi zemlju vodili apsolutistički, profašitički i klerofašistički. Srbija flertuje sa svim i svakim i svakoga naziva prijateljem iz dezorijentisanosti vlade i mušičavosti predsednika države – zaključuje Pekas.

Antifašistički proglas

Zbog bujanja fašizma, Savez antifašista Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Hrvatski građanski savez, Vojvođanski klub i Zelena mreža Vojvodine pozvali su u proglasu pročitanom na obeležavanju 28. rođendana NDNV-a “na građansko samoorganizovanje i otpor fašizaciji društva”. U proglasu se upozorava i da se u Srbiji sa “blaćenja i satanizacije” neistomišljenika prešlo na njihov “progon i likvidaciju”. Proglas je moguće potpisati na adresi peticije24.com.

(Re)brendiranje

Erik Gordi kaže da svi ekstremno desni pokreti imaju „problem sa brendiranjem“, jer su Drugi svetski rat završili kao diskreditovani, poraženi i prezreni od strane većeg dela mejnstrim javnosti. Zbog toga, kaže, zapadni ekstremisti žele da budu prepoznati kao „konzervativni“, a istočni kao „patriotski“, a rezultati takvog ponašanja vrlo su vidljivi. On u tom smislu pravi poređenje sa zbivanjima u Srbiji, odnosno Srpskom naprednom strankom, koja je rebrendiranjem i promenom imena, sa istim ljudima i istim načinom poimanja politike, uspela da preskoči neke barijere.

– Na primer, Srpska radikalna stranka se uvek suočavala sa gornjim limitima svoje podrške, najviše zbog ekstremističke reputacije. A stranka vođena uglavnom od strane istih ljudi, ali pod imenom „napredna“, dosta uspešno je probila tu barijeru. Postoje paralelni napori da se preuzmu i ostale etikete koje su dugo vremena bile odbačene od strane javnosti i da se one prebace u kategoriju poštovanih: upravo to je svrha parlamentarne deklaracije po kojoj četnici nisu bili kolaboracionisti, kao i mnogih sudskih postupaka kojima se pokušava rehabilitacija kolaboracionista – ističe Gordi.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: Aušvic (pixabay)

 

Podelite ovu stranicu!