Ekonomisti: Finansije stabilne, ali minus za rast BDP, reforme preduzeća, investicije

28 Jun 2018

Privredni rast je prošle godine bio oko dva odsto, ove se očekuje oko četiri, u proseku oko tri odsto, a zemlje centralne i istočne Evrope imaju privredni rast u proseku 4,5 odsto.

Jedan od uspeha u oblasti ekonomije, koji je zabeležila Vlade Srbije u proteklih godinu dana mandata je to što je nastavljena politika stabilnih javnih finansija, ali je nedovoljno unapređen privredni ambijent, a u reformi javnih i državnih preduzeća nije napravljen pomak, rekli su danas ekonomisti agenciji Beta.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević smatra da je dobro što su uravnoteženi prihodi i rashodi budžeta, a to je uticalo da se smanji javni dug na oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada je to još visoko i potrebno je da se smanje izdaci za kamate na dug. “Najmanje je urađeno na reformama državnih i javnih preduzeća, a to utiče na privredni rast koji nije zadovoljavajući, jer je prošle godine bio oko dva odsto, ove se očekuje oko četiri, u proseku oko tri odsto”, rekao je Brčerević.

Dodao je da zemlje centralne i istočne Evrope imaju privredni rast u proseku 4,5 odsto.

Reforme u Elektorprivredi Srbije i u Srbijagasu, prema njegovim rečima – kasne, a nije rešen ni problem dugogodišnjih gubitaša RTB Bor, Petrohemije, Azotare i drugih. Brčerević je rekao da su javne investicije manje nego u uporedivim zemljama sa Srbijom, a posebno su mala ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, prečišćavanje voda, preradu otpada što, ne samo da bi uticalo na privredni rast, već i na kvalitet života građana.

On je ocenio da ni privredni ambijent nije unapređen, pre svega u oblasti vladavine prava, da nema discipline u naplati potraživanja i da se slabo poštuju ugovori.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić istakao je da je Vlada Srbije nastavila da “održava dobru tendenciju stabilnosti u javnim finansijama i da je u budžetu suficit, mada manji nego ranije”. “Nisam siguran da će se ove godine dostići projektovana stopa privrednog rasta od 3,5 odsto zbog poljoprivrede koja ima veliko učešće u BDP i koja je imala štete od vremenskih nepogoda, jer u nekim područjima nije bilo dovoljno raketa, mada u nekim ni one nisu pomogle da se ona spreči”, rekao je Savić.

Dodao je da je pitanje i to kako će se kišni period odraziti na prinos pšenice. On je rekao da u sektoru poljoprivrede ne može ništa da se uradi u kratkom roku i da ona može biti šansa, ali i kočnica razvoja, pa zato treba razvijati druge delatnosti koje nisu “fabrika pod vedrim nebom”.

“Iako je stopa nezaposlenosti značajno smanjena još je dvostruko veća nego u zemljama EU“, rekao je Savić. Ako se, kako je rekao, stopa nezaposlenosti posmatra kao vrh ledenog brega, ispod njega se može uočiti da su radna mesta sve nesigurnija, plate niske, prava radnika uglavnom osim u nekim evropskim kompanijama, slabo zaštićena, nema sindikalnog organizovanja ni socijalnog dijaloga. “Vlada Srbije je trebalo da preduzme određene mere da se prava zaposlenih više poštuju”, rekao je Savić.

On je istakao da je zakon kojim su privremeno umanjene plate i penzije, trebalo ukinuti krajem decembra prošle godine, jer je donet s tim rokom važenja, pa je Vlada morala da se toga pridržava “kao u civilizovanim zemljama”.

Savić je rekao da je dobro to što se održavaju niska inflacija i stabilan kurs, ali da mora da se ubrza privredna aktivnost. “Jak dinar ne odgovara onima koji više izvoze nego što uvoze, ali gore stanje od toga je da kurs jako varira”, rekao je Savić.

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da je Vlada “nastavila putanju koja je bila trasirana, a to je da su javne finansije i kurs domaće valute stabilni, a inflacija niska”. “Dobro je što je Vlada uočila da su problem niske javne investicije, pa je država sada povećala ulaganja u infrastrukturu, što ne može u kratkom roku da da pun efekat na privredni rast, ali hoće u budućnosti “, rekao je Nikolić.

On je rekao da “Vlada ima ozbiljne pokušaje da reši problem RTB Bor, a da treba da nastavi sa frontalnim reformama i podizanjem efikasnosti Poreske uprave”. “Vlada treba da nastavi borbu protiv sive ekonomije i da podstiče potrošnju jer jednom segmentu industrije ne odgovara zamrzavanje plata, a privredni rast ne može da se zasniva samo na izvozu, već i domaćoj potrošnji”, rekao je Nikolić.

Dodao je da je vreme da se uvede selektivnost u davanju podsticaja stranim investitorima i da se stimulišu oni koji ulažu u proizvodnju sa višim fazama obrade i većom dodatom vrednošću, što će uticati na brži privredni rast.

(Beta, foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!