Ekonomist: Slabljenje demokratije u Istočnoj Evropi

26 Jan 2017

U Istočnoj Evropi kao celini, demokratija je unazadjena i zabeleženo je najdramatičnije nazadovanje u čitavoj deceniji od pokretanja Indeksa demokratije

Istočna Evropa je zabeležila najveći pad demokratskih standarda od 2006. od kada britanski Ekonomist meri Indeks demokratije.

U Istočnoj Evropi kao celini, demokratija je unazadjena i zabeleženo je najdramatičnije nazadovanje u čitavoj deceniji od pokretanja Indeksa demokratije, sa padom u 19 zemalja, stagnacijom u 6, i skromnim napretkom u 3 zemlje.

U ovom regionu nijedna zemlja nije rangirana kao potpuna demokratija, iako je 11 zemalja u EU. Kao posebni problemi u 2016. navode se slabljenje izbornog procesa u nekim zemljama, što kako se navodi u izveštaju, nagoveštava da se dovodi u pitanje i formalni okvir demokratije.

U istočnoj Evropi je najbolje rangirana Estonija sa skorom od 7,85, i ukupnim 25. položajem, od bivših jugoslovenskih republika najbolja je Slovenija sa skorom od 7,51 i 38. mestom, Bugarska je 47. sa skorom od 7,01, Hrvatska na 54. mestu sa skorom od 6,75, a Rumunija je na 61. mestu sa skorom od 6,62.

Srbija 64. na listi od 167 zemalja. Albanija sa skorom od 5,91 na 81. mestu, Crna Gora sa 5,72 na 85. mestu i BiH sa skorom od 4,87, na 101. mestu.

Ove zemlje pripadaju kategoriji demokratija s propustima. To znači da postoje izborne slobode i da se poštuju osnovna prava, mada postoje slabosti u drugim aspektima demokratije, poput narušavanja medijskih sloboda, problema u upravljanju, nedovoljne političke kulture i niskog nivoa političkog učešća.

U izveštaju se upozorava da se čini da je u Srbiji po prvi put od pada Miloševićevog režima bilo nepravilnosti u sprovodjenju izbora i prebrojavanju glasova u aprilu 2016, a slabljenje izbornog procesa zabeleženo je u još nekim zemljama istočne Evrope.

Rusija je svrstana u autoritarni režim, sa Kazahstanom, Azerbejdžanom, Uzbekistanom, Tadžikistanom i Turkmenistanom.

Indeks demokratije 2016. godine za svet u celini iznosi 5,52 što je pad u odnosu na 5,55 iz 2015. godine na skali od 0 do 10, pri čemu je pad zabeležen u 72 zemlje, poboljšanje u 38 država, dok je 57 zemalja stagniralo.

Posmatrano po regionima, najveći pad je zabeležen u regionu Istočne Evrope – s 5,55 na 5,43 poena, poboljšanje nije zabeleženo ni u jednom regionu, a samo su dva stagnirala – Azija i Okeanija (Australija, Novi Zeland i Nova Gvineja) i Severna Amerika.

Prema ovom izveštaju Ekonomista, danas skoro svaki drugi stanovnik sveta (49,3 odsto) živi u nekom obliku demokratije, mada tek svaki 22. (4,5 odsto) živi u potpunoj demokratiji, skoro svaki drugi (44,8 odsto) u demokratiji s propustima, skoro svaki peti (18 odsto) u hibridnom režimu i skoro svaki treći u autoritarnom režimu (32,7 odsto).

U 2015. je svaki jedanaesti (8,9 odsto) živeo u potpunoj demokratiji, a razlog za osetan pad u 2016. je što je SAD iz kategorije puna demokratija prešla u kategoriju demokratija s propustima.

Promena kategorije SAD nije direktno povezana sa izborom milijardera Donalda Trampa za predsednika te zemlje, budući da se u Ekonomistovom indeksu objašnjava da je pad poverenja u vladu, izabrane predstavnike i političke partije palo na izuzeto nizak nivo u SAD, šo je dugoročni trend koji je prethodio izboru Trampa za predsednika SAD u novembru 2016. godine.

Od gradjana koji žive u autoritatnom režimu, veliki deo je u Kini.

Navodi se da je i u nekim članicama EU zabeleženo nazadovanje, pa su u Litvaniji korupcijski skandali smanjili poverenje u glavne partije koje su na izborima u oktobru izgubile vlast, dok u nekim zemljama poput Češke, Estonije i Poljske sve manje gradjana gleda na demokratiju kao na najbolji oblik vladavine.

Na vrhu liste su Norveška, Island i Švedska, a od članica EU u potpune demokratije spadaju i Danska, Irska, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Austrija, Malta, Velika Britanija i Španija.

Na začelju je Severna Koreja, a neposredno ispred su Sirija i Čad.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!