Eko-deca na putu ka zelenijoj budućnosti

28 May 2012

Dok se predstavnici zemalja iz čitavog sveta okupljaju u Južnoj Africi na COP 17 konferenciji posvećenoj klimatsk…

Dok se predstavnici zemalja iz čitavog sveta okupljaju u Južnoj Africi na COP 17 konferenciji posvećenoj klimatskim promenama, grupa “eko-dece” u Senegalu mirno radi svoj posao, prljajući ruke za dobrobit njihove okoline.

Jedanaestogodišnja Hija Aida Kone kruži oko ogromne plastične kante pune papira, ljuski od kikirikija, strugotine i vode. Ona nosi svetlucave žute cipele na štiklu, suknju i majicu u istoj boji, a veselo i nasmejano lice obmotano joj je crnom maramom. Za koji trenutak će njene ručice biti prekrivene lepljivom braonkasto-belom smešom. A ona jedva čeka.

Hiji nije prvi put da pravi ovu specijalnu papirnu mešavinu. Ona je jedna od 50 učenika Baol Envajronment centra, lokalnog kluba za zaštitu životne sredine u Diourbelu, udaljenom nekoliko sati vožnje severoistočno od Dakara, ujedno jednom od najtoplijih i najsuvljih područja Senegala. Svake subote, ova grupa dečaka i devojčica, izabranih među najboljim u njihovim školama, posvećuje jutro učenju kako da očuvaju životnu sredinu. Danas prave papirne brikete. Ovaj mali projekat nosi velike planove da unese trajnu promenu u živote meštana i sredine u kojoj žive.

„Ovaj projekat čini jedinstvenim to što se trudimo da kombinujemo razne elemente i holistički pristupimo radu vezanom za životnu sredinu“, objašnjava April Muniz, volonterka organizacije Pis Korps, koja pomaže u vođenju projekta pravljenja papirnih briketa.

Munizova sedi u senci ozelenelog drveća u dvorištu Baol Envajronmenta. Napolju, ulicom šibaju kovitlajući naleti prašine i peska dok podnevno sunce tek počinje da isijava iskričave zrake.

„Projekat uključuje pitanja otpada u našoj okolini, važnost recikliranja, pošumljavanja, kao i upotrebe dodatnih izvora energije“, kaže Munizova. „On obuhvata brojne ideje koje smo težili da predstavimo što određenije kako bi i deca mogla da ga razumeju i učestvuju u njemu.“

Koristeći stare džakove za pirinač, deca sakupljaju papirni otpad iz svojih škola, kuća i dvorišta i svake nedelje ga donose u Baol Envajronment. Potom se papir cepa i struže u sitne opiljke kojima se dodaju posebni sastojci da bi se dobila gusta papirna masa. Ova mešavina se onda sipa u metalne kalupe i ostavlja da se suši na sunčevoj svetlosti. Kada se osuše, papirni briketi se koriste da zamene ugalj, gas i drvo prilikom kuvanja. Briket gori dovoljno dugo da bi se spremila domaća jela od pirinča i ribe, a ukupna cena proizvodnje svakog je tek nešto više od par centi. U području gde ljudi troše istu količinu uglja kao i pirinča, papirni briketi omogućavaju jeftinije rešenje neškodljivo za okolinu.

„Deca posmatraju šta se dešava oko njih i gledaju kako se njihovi roditelji ponašaju i kako žive“, kaže Ibrahima Faj, predsednik Baol Envajronmenta koja živi u Diourbelu već 35 godina. „Njihovi roditelji su proživeli najmanje dva ili tri sušna perioda koji su potpuno promenili običaje u regionu. To znači da se ova deca ne sećaju kakav je Diourbel nekada bio. Danas su suočeni sa neverovatnim nedostatkom higijene, nepoštovanjem pravila i surovim stepenom siromaštva koje je čak dovelo do razdvajanja porodica.“
Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina, izuzetno jake suše zahvatile su područje Diourbela, smanjujući zalihe prosa i useva kikirikija, gurnuvši tako porodice u sve dublje siromaštvo. Nekada središte senegalskog poljoprivrednog basena, zemljište Diourbela je pretrpelo kratkotrajne uticaje klimatskih promena. Zabeležen je porast temperature, otprilike za 1.5 stepen, kao i smanjenje padavina za 20-30 odsto, prema grubim procenama. Pre samo par decenija, ovaj predeo je bio prekriven zelenilom. Danas je zemljište peskovito i krto. Polja su mrka i jalova i prekrivena otpadom.

„Ovde većina ljudi nema naviku da razdvaja otpad“, objašnjava Musa Dijalo, direktor jedne od osnovnih škola u Diourbelu i priznaje da ni škole nisu imale kante za smeće. „Nisu naučeni da razmišljaju da otpad treba pravilno razvrstati. Ali čak i kada bi se takve namere sprovele u delo, suočili bi se sa drugim problemom – kako se rešiti otpada. Zapravo, danas siromašni ljudi koriste sopstvene prikolice i kolica ne bi li izbacili djubre.“

Baol Envajronment planira da više od 500 žena iz okolnih sela uputi u projekat proizvodnje papirnih briketa. Ibrahima Faj kaže da bi proces upoznavanja trebalo da bude postepen jer je potrebno vreme da bi se promenile navike stanovništva. Ali mladi učenici su, izgleda, brzo shvatili o čemu se radi.

„Jedva čekam da dođem ovde“, priznaje Ava Deme, učenica koja sedi pored Hije. „Svake nedelje se radujem i uvek se užurbano spremam da dođem ovamo.“

Tekst i foto: Amanda Fortier

 

Međunarodna mreža uličnih novina (INSP), Međunarodni pres servis (Inter Press Service) i prvi balkanski ulični magazin Liceulice tokom ove godine objavljuju u srpskim medijima seriju tekstova o pitanjima siromaštva, a u okviru trogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija sa ciljem da se poveća svest u Evropi o međunarodnom razvoju.
Čitav projekat zamišljen je sa ciljem da se u naslovima medija i na dnevnom redu političara nađu Milenijumski ciljevi razvoja, a kako bi ojačala politička volja za njihovo dostizanje, posebno u najnerazvijenijim zemljama.

Međunarodna mreža uličnih novina podržava više od 120 uličnih novina, u 40 zemalja, na šest kontinenata. Od svakog prodatog broja uličnih novina, pripadnici ugroženih grupa direktno zarađuju polovinu, obezbeđujući tako prihod sebi i svojim porodicama. Preko 200,000 beskućnika promenilo je svoj život prodajući ulične novine, koje su, takođe, kvalitetan, nezavisni medij. Više detalja možete pročitati na www.street-papers.org

Podelite ovu stranicu!