EHO: Ulica nije i ne sme biti dom nijednom detetu

21 Nov 2016

Deca se bave prosjačenjem, čuvaju mesta na parkinzima, peru prozore automobila, sakupljanjem sekundarnih sirovina, dok hranu uglavnom traže po kontejnerima

Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) iz Novog Sada upozorila je danas da na ulicama ovog grada oko 16 odsto dece, koja su uključena u rad na ulici, radi po ceo dan i nema određeno vreme kada je na ulici.

Podaci iz Istraživanja o rasporostranjenosti fenomena dece ulice za Grad Novi Sad, koje je EHO sproveo u tri neformalna nehigijenska naselja i u lokalnim ulicama u gradu, pokazali su i da 18,3 odsto dece provede manje od tri sata na ulici, da 19,2 odsto dece na ulici radi od tri do pet sati dnevno, kako i da ima 6,7 odsto dece koja na ulicama provode vise od šest sati dnevno.

Ovo istraživanje je u istom periodu od maja do avgusta 2016. godine sprovedeno i u Beogradu, kao i u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori, a u korpus istraživanja u Novom Sadu ušlo je 103 porodice – 55 porodica iz Velikog rita, 18 iz Adica, 16 porodica iz Bangladeša, a 14 porodica je iz drugih delova grada.

Istraživač EHO Nemanja Vranešević rekao je na konferenciji za novinare da se deca uključena u rad na ulici uglavnom bave prosjačenjem, čuvaju prazna mesta na parkinzima, peru prozore automobila na semaforima, a deo njih se bavi i sakupljanjem sekundarnih sirovina, dok hranu uglavnom traže po kontejnerima.

Prema rečima Vraneševića, zabrinjavajuć je podatak i taj da 27,9 odsto koja rade na ulicama, to rade sami, bez nadzora roditelja ili staratelja, što povećava rizik da postanu žrtve nasilja, trgovine ljudima, kao i seksualne, radne i ekonomske eksploatacije.

Predstavnica Pokrajinskog ombudsmana Ankica Dragin, rekla je da je ova institucija 2011. godine sprovela istraživanje Dečje prosjačenje u Vojvodini, te da su tada istaknuti sistemski problemi, poput činjenice da sistem ne prepoznaje decu ulice kao posebnu kategoriju ili društveno ranjivu decu, a prosjačenje spada u “remećenje javnog reda i mira”.

“Tek ukoliko bi neko dete bilo identifikovano da remeti javni red i mir, tek tada bi institucije postupale, najčešće policija, koja bi decu odvela u prihvatilište Centra za socijalni rad, ali su se ona kasnije najčešće vraćala na ulicu i u taj začarani krug života”, rekla je Dragin.

Prema rečima Tatjane Vidović iz organizacije EHO, od 2011. godine i istraživanja Pokrajinskog ombudsmana, pa do danas, ipak je došlo do određenih pomaka u pozitivnom smeru, iako situacija još uvek nije rešena u korist dece do kraja.

“Ministarstvo radi na ovom problemu, usklađeni su domaći dokumenti sa međunarodnim, grad Novi Sad je pokrenuo Svratista za decu ulice… Nadamo se da će tokom 2017. godine biti novih zakonskih propisa, izmena postojeće regulative, dopune zakona i da smo na putu da prepoznamo slabosti društva u kojem živimo”, rekla je pkoordinatorka projekta EHO Tijana Vidović.

Tokom proteklog vikenda EHO je na ulicama Novog Sada i u pojedinim ugostiteljskim objektima, organizovao uličnu akciju “Ulica nije i ne sme biti dom nijednom detetu” kao deo regionalne kampanje koja ima za cilj da građanima skrene pažnju na ove probleme. Celokupnu kampanju je podržala Regionalna mreža za decu uključenu u život ili u rad na ulici, kao i organizacija Save the Children.

(Autonomija)