Egipat: Sporni Ustav ugrožava prava žena

19 Dec 2012

Referendum o spornom egipatskom Ustavu počeo je u subotu (15.12.), a drugi krug se održava 22.12. Stupi li Ustav na snagu, on bi mogao da ima posebno velike konsekvence na žene u Egiptu

Ona je feministikinja i vernica. Bori za prava žena. Obučena je u odelo bež boje i nosi jarko crvenu maramu. Nihad Abu el Konsam najbolji je dokaz za to da egipatske žene apsolutno mogu i jedno i drugo: da žive u skladu sa Kuranom i da budu sa muškarcima ne istom nivou. Ipak, to je u zemlji na Nilu izuzetak, priznaje ta advokatkinja i voditeljka egipatskog Centra za prava žena. Ona strahuje da islamisti pomoću novog Ustava pokušavaju da okrenu točak istorije unazad:

„To je katastrofa. Svi susreti, koji su imali članovi ustavotvorne skupštine, bili su samo kozmetika i služili su samo tome da bi se fotografisali za novine. Mi pravnici smo imali mnogo predloga za Ustav kojima bi mogli da budu rešeni socijalni i kulturološki problemi u društvu, i kojima bi žene dobile njihova prava. Ali islamisti su to sve ignorisali. Činjenica je da ne postoji ni jedan jedini član u tom Predlogu ustava u kojem se pominju prava žena. Samo su to tematizovali u članu 10 kojim se formuliše važna uloga žene unutar porodice“, kaže Nihad Abu el Konsams i zaključuje: „Ovaj Ustav će vratiti Egipat stotinu godina unatrag“.

Neograničene mogućnosti za fundamentalizam

Ova poznata aktivistikinja za zaštitu prava žena od početka decembra neumorno u intervjuima ponavlja svoje „Ne“ predlogu novog Ustava. Ona pri tom, kao i brojni drugi pripadnici egipatske opozicije, izričito naglašava da ona nije u osnovi protiv islamskog pravnog sistema šerijata.

„Član 2 pokazuje da su principi šerijata osnova sudskog delovanja. To uopšteno gledano nije problem, jer osnovni principi šerijata su jednakost, ljudsko dostojanstvo i principi koji su zajednički svim religijama. Dakle, to na prvi pogled zvuči dobro. Ali Ustav je veoma neprecizan, a sadržaj znatno fleksibilan. Ne postoji izričita zaštita za žene. I sve drugo zavisi od toga kako se interpretira. To pruža neograničene mogućnosti za veoma fundamentalističko tumačenje koje diskriminiše žene kao i druge građane u našem društvu.“

Žene su ionako podređene

To da predstavnici Muslimanskog bratstava, iz čijih redova potiče i predsednik Mohamed Mursi, uveravaju da su u njihovom Ustavu ionako svi građani jednaki, tu aktivistkinju uopšte ne umiruje. Nisu uzalud u njenoj kancelariji složeni brojni sudski akti: „Ja sam pravnica. Mi radimo sa tim članovima (zakona) koji svim građanima obećavaju ista prava od 1971. godine. Ali upravo od tog vremena, od pre 40 godina, žene trpe diskriminaciju na svim područjima. Mi do danas u Egiptu nemamo žene sudije u istoj poziciji sa muškarcima. Ženama nije dopušten rad u određenim industrijskim granama. Postoji diskriminacija kad je reč o platama i obrazovanju. Broj nezaposlenih među ženama mnogo je veći nego među muškarcima. Mi uopšte nemamo zakone protiv nasilja u porodici. I kada pokrenemo sudski proces počinilac biva pušten.“

Kad je reč o svim tim zloupotrebama, Muslimanska braća i salafisti ćute, kaže ta aktivistkinja za zaštitu prava žena. Umesto toga, islamisti zloupotrebljavaju religiju u političke svrhe kako bi time privoleli obične ljude za Ustav, kaže ljutito ta muslimanka koja oseća da su time povređena njena religijska osećanja.

„Islamisti su sve prilagodili svojim potrebama. Zbog toga ima razloga za strahovanje da će ponovo biti legalizovano obrezivanje devojčica i žena, da će ponovo biti spuštena granica stupanja u brak – neki kažu na devet, neki na jedanaest godina, kao i da će ponovo biti dovedeno u pitanje pravo na razvod. U budućnosti nas očekuje teška borba.“

(Kornelija Vegerhof/Zorica Ilić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!