Efekti arapskog ulaganja u poljoprivredu – strogo čuvana tajna

23 Nov 2016

Nadležne institucije odbijaju da odgovore na pitanja koliko Al Rawafed plaća korišćenje državnih oranica u Bačkoj

Nadležne institucije ve? dva meseca odbijaju da odgovore na pitanja novinara Insajdera koliko arapsko-srpska kompanija Al Rawafed pla?a koriš?enje državnih oranica u Ba?koj. Da su ti podaci strogo ?uvana tajna, iako je re? o zemljištu u vlasništvu države, najbolje govori ?utanje svih institucija kojima smo se tim povodom obratili. Odgovore nismo dobili od Vlade Srbije, Ministarstva privrede, Uprave za trezor pri Ministarstvu finansija, Ministarstva odbrane, kao i od vlasnika ove zemlje – Vojne ustanove Morovi?.

Ulaganje arapske kompanije Al Rawafed u srpski agrar jedan je od poslova koje je država ugovorila s investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na osnovu me?udržavnog sporazuma koji prakti?no suspenduje zakone Republike Srbije.

Ugovor s Al Rawafedom je potpisan 2014, nakon ?ega je osnovana zajedni?ka kompanija Al Rawafed Srbija, kojoj je po povlaš?enim uslovima, bez javne licitacije, dato na koriš?enje hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Ba?koj.

Iako se u ugovoru navodi da je Al Rawafed imenovana za ovaj posao kao vode?a poljoprivredna kompanija iz UAE, prema istraživanju Insajdera ta firma je licencu za rad dobila samo tri meseca pre potpisivanja ugovora s predstavnicima Vlade Srbije.

Ugovorom je predvi?eno osnivanje zajedni?ke kompanije Al Rawafed Srbija, u kojoj ?e strani partner imati 80 % vlasništva, a država Srbija 20 %.

Zajedni?ka kompanija je kupila, dobila u zakup ili na koriš?enje više od 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Ba?koj.

Izme?u ostalog, ugovorom je predvi?eno da Al Rawafed Srbija dobije na koriš?enje 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u Kara?or?evu, u vlasništvu Vojne ustanove Morovi?, kojoj ?e zauzvrat ispla?ivati 20 % godišnjeg neto profita ostvarenog na toj zemlji.

Iz ugovora, me?utim, nije jasno šta se dešava u slu?aju da kompanija ne ostvaruje profit. Nije jasno ni na osnovu kakvih garancija su predstavnici Vlade Srbije ugovaraju?i ovaj posao najavljivali procvat srpske poljoprivrede i višestruko ve?e prinose koje ?e ostvariti arapski investitor.

Iz finansijskog izveštaja firme Al Rawafed Srbija nije mogu?e utvrditi kako je ova kompanija poslovala konkretno na zemljištu Kara?or?evo, ali izveštaj pokazuje da je Al Rawafed na kraju 2015. imala ukupan poslovni gubitak ve?i od 200 miliona dinara i kreditna zaduženja od pet milijardi dinara, odnosno u visini celokupne imovine preduze?a.

Insajder.net je zbog toga Ministarstvu odbrane postavio pitanje koliko je ta?no novca Al Rawafed Srbija uplatila Vojnoj ustanovi Morovi? za koriš?enje državnih oranica u 2015. Umesto svote, u odgovoru Ministarstva odbrane navedeno je samo da je Al Rawafed Srbija u skladu s ugovorom izvršila akontativne uplate na osnovu planiranog profita.

Koliko iznosi planirani profit Al Rawafed Srbija nije mogu?e saznati iz ugovora o saradnji s Vojnom ustanovom Morovi? jer je samo taj deo ugovora izostavljen iz dokumenta koji je dostupan javnosti.

Ministarstvu odbrane smo zbog toga uputili novi zahtev u kom smo tražili da nam dostave precizne podatke o akontativnim i svim drugim uplatama izvršenim od strane kompanije Al Rawafed.

Iako se naše pitanje odnosilo na dobit koja je ostvarena na zemljištu u vlasništvu države, odgovaraju?i na zahtev Insajdera, Ministarstvo odbrane je navelo da nisu u mogu?nosti da nam odgovore jer su traženi podaci poslovna tajna. Na takvo rešenje Insajder je uputio žalbu povereniku za dostupnost informacija od javnog zna?aja.

Iz Vojne ustanove Morovi?, u ?ijem je vlasništvu zemlja koju obra?uje Al Rawafed, tako?e nisu želeli da odgovaraju na naša pitanja. Iz kancelarije zamenika direktora, pre no što su našem novinaru spustili slušalicu, samo su kratko rekli da ne žele da govore, a da za to nemaju ni ovlaš?enje.

Ni nakon isteka za to zakonom propisanog roka, odgovore na pitanja koliko je novca Vojna ustanova Morovi? dobila od kompanije Al Rawafed Srbija na ime koriš?enja više od 3.500 hektara oranica, nismo dobili ni od Ministarstva privrede ni od Vlade Srbije.

Isto pitanje smo uputili i Upravi za trezor, u kojoj nam je re?eno da prema parametrima koje smo im naveli nisu u mogu?nosti da identifikuju tražene podatke. Na pitanje kakvi su još parametri potrebni da bi Uprava za trezor identifikovala uplate na ra?un ustanove u vlasništvu države, odgovor još ?ekamo.

Kompanija Al Rawafed Srbija nema svoj sajt, a u javnom registru se ne navode nikakvi kontakt podaci.

(Insdajder.net)

Podelite ovu stranicu!