EDVARD LUKAS: Sumnjam da će Južni tok biti izgrađen

03 Jul 2014

To je ekstremno skup poduhvat, posebno za Rusiju

Pobeda Vladimira Putina oko potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda u Austriji više simbolička nego realna, jer je sve zajedno to to ekstremno skup poduhvat, posebno za Rusiju, kaže za RSE urednik “Ekonomista” Edvard Lukas.

Svega nekoliko nedelja nakon što je Bugarska obustavila radove na Južnom toku nakon kritika Brisela da pojedine delovi ugovora nisu u skladu sa propisima Evropske unije, ruski gigant “Gasprom” sklopio je sporazum sa austrijskim OMV-om o izgradnji deonice gasovoda na teritorije ove zemlje kojom će gas od Crnog mora dolaziti do potrošača u Austriji. Tim povodom Radio Slobodna Evropa razgovarao je sa urednikom britanskog časopisa “Ekonomist”, inače stručnjakom za pitanja energetike, Edvardom Lukasom.

RSE: Sporazum koji je potpisan 24. juna kada je ruski predsednik Vladimir Putin bio u Beču da lobira zbog problema sa Južnim tokom, doživljava se kao trijumf Rusije. Da li delite taj stav?

Lukas: Mislim da je Putinova pobeda više simbolička nego realna. Ja i dalje sumnjam da će Južni tok biti uopšte izgrađen. To je ekstremno skup poduhvat, posebno za Rusiju. S druge strane siguran sam da će to izazvati i određenu dozu zbunjenosti u Briselu, zato što je to jasam izazov Evropskoj uniji, kao nekome ko postavlja pravila u čitavoj evropskoj energetskoj politici.

RSE: Evropska komisija usprotivla se projektu u ovakvoj formi, objašnjavajući da da to nije u skladu sa evropskim propisima o konkuretnosti i diversifikaciji izvora snadbevanja kako bi se smanjila zavisnost od Rusije. Austrija, s druge strane, tvrdi da je Evropa previše zavisna od ruskog gasa da bi mogla da bude izbirljiva. Koliko je, po vašem mišljenju, opravdan ovako čvrst stav Brisela?

Lukas: Ja ne mislim da bi EU uopšte trebalo da bude fleksibilna oko ključnog pitanja, što znači da ne bi trebalo da dopusti da bude isti vlasnik gasovoda i gasa. Oni žele da imaju slobodan pristup gasovodu. Pre svega, nabavke treba da budu u okviru standarda EU za vladine nabavke. Dakle, nije dopustivo da su poslovi oko Južnog toka u rukama Putinovog prijatelja Genadija Timčenko koje on i njegov Strojtransgasa dobijaju poslove bez regularnih tendera.

Ono što je još od toga značajnije, mi ne pokušavamo samo da diversifikujemo izvore snadbevanja u Evropskoj uniji, već da liberalizujemo čitavo tržište gasa, tako da sa te tačke gledišta nije dobro da Gasprom bude vlasnik još jednog gasovoda na teritoriji Evrope. Sasvim je u redu ukoliko Gasprom žali da prodaje gas, ali pri tom se moraju da prihvati standardi evropskog tržišta. Plašim se da ovde postoji i politička dimenzija jer Rusija želi da dovede u pitanje ta pravila, zato što je EU jedna vrsta političkog subjekta koji predstavlja izazov za Rusiju.

RSE: Ukrajinska kriza dovela je do toga da se Južni tok, koji bi trebalo da zaobiđe ukrajinsku teritoriju, nađe u žiži tenzija Moskve, Brisela i Vašingtona. Moskva optužuje Evropsku uniju da vrši pritisak na Bugarsku da obustavi izgradnju gasovoda kao neku vrstu odmazde za ruske akcije u Ukrajini. Tokom posete Beču, Putin je rekao da pitanje Južnog toka ne treba politizovati. Da li politika, posebno ukrajinska kriza, igra značajnu ulogu u aktuelnim pregovorima oko Južnog toka?

Lukas: Igra bitnu ulogu. Mislim da je zamisao da se razgovara o Južnom toku bez politizacije, smešna. Upravo je Rusija ta koja koristi gas kao političko oružje. Evropska unija je donela političku odluku da liberalizuje svoje tržište gasa. To je po sebi političko pitanje.

RSE: Južni tok je pokazao da postoji neka vrsta rascepa unutar Evropske unije između zemalja koje su bliskijim odnosima sa Rusijom, poput Austrije, i onih koje imaju tvrđi stav prema Moskvi. Da li verujete, poput nekih analitičara, da Putin pokušava da iskoristi ove podele kako bi potkopao Evropsku uniju i njenu energetsku politiku?

Lukas: Od kada je Putin došao na vlast, bilo je sistematskih pokušaja da se igra na kartu podela između Evrope i Amerike, ali isto tako u okviru same Evrope. Pokušavao je da igra na kartu podela velikih i malih zemalja, država koje zavise od gasa sa ostalima i slično. To je najčešće način na koji Rusija tretira Evropu. Reakcije Evrope koja se nosila sa tim, bile su vrlo pomešane.

RSE: Brisel je vršio veliki pritisak na Bugarsku i Srbiju da prekine radove na trasama Južnog toka kroz njihove zemlje. Da li se Austrija može naći pod sličnim pritiskom EU, ili Brisel ima tendenciju da bude blaži prema starijim članicama?

Lukas: Do sada je pritisak bio najveći na Bugarsku, jer ako Bugarska ne gradi cevovod, nema razloga da za brigu oko Austrije. U svakom slučaju, lakše je izaći na kraj za novim, nego starim članicama.

(Razgovarala Kler Big; priredio Slobodan Kostić, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!