EDVARD LUKAS: Ruska ‘trojanska konjica’ unutar EU

20 May 2017

Rusija ima mnogo “Trojanskih konja” u EU, koje može da koristi za različite prilike

Rusija ima mnogo “Trojanskih konja” u EU, koje može da koristi za različite prilike, kaže za Radio Slobodna Evropa Edvard Lukas (Edward Lucas), nekadašnji dopisnik britanskog “Ikonomista” (The Economist) iz Moskve i autor knjige “Novi hladni rat”.

Kada je reč o Balkanu, “ključni problem je odsustvo pažnje EU i NATO, što Rusija koristi kao polugu da im stvara probleme”, ističe Lukas.

On dodaje da Rusija vodi sličnu politiku i na međunarodnom planu, nastojeći, na primer, da podrije poverenje Amerikanaca u svoj politički sistem ali da nije očekivala da će Donald Tramp (Trump) pobediti.

Povodom najnovije afere oko odavanja Rusiji poverljivih podataka o “Islamskoj državi”, Lukas smatra da, zakonski gledano, Tramp ima pravo da to uradi. Drugo je pitanje pogubnih političkih posledica, “jer čitav slučaj izaziva sumnju da li SAD mogu i dalje da uživaju poverenje među saveznicima sa kojima dele mnoštvo obaveštajnih informacija”.

RSE: Rusija nastavlja da se meša u prilike na Balkanu: Srbija, Republika Srpska onda pokušaj podrivanja ulaska Crne Gore u NATO, o čemu je u sredu veče govorio u Kongresu zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Brajan Hojt Ji.

Lukas: Uplitanje Moskve u krizu u Makedoniji je, u stvari, najdramatičnije. Ona nastoji da testira otpornost državnih struktura u ovoj zemlji ili pre toga u Crnoj Gori u slučaju navoda o pokušaju državnog udara – ali i reakciju Zapada. Rusija time pokazuje mišiće. Osim retoričkog, Zapad nema pravog odgovara na poteze Kremlja zbog čega se oseća ohrabrenim.

Doduše, Kremlj nije uspeo da spreči ulazak Crne Gore u NATO. Dakle, Rusija i Zapad se nadmeću i na Balkanu. EU i NATO su veći i bogatiji ali se ne fokusiraju snažno na ovu regiju. Rusija je siromašnija ali intenzivno nastoji da iskoristi ostavljeni prazan prostor.

Ako na izborima u Nemačkoj ponovo pobedi Angela Merkel, može se očekivati da će ona i novi francuski predsednik Emanuel Makron kao dvojac prodrmati Evropsku Uniju, uključujući i njenu aktivniju ulogu na Balkanu.

Ključni problem u ovoj regiji je odsustvo pažnje Zapada, što Rusija koristi.

RSE: Međutim, čak i ako Merkel i Makron budu delovali kao efikasna osovina, ne očekuje se da će ijedna balkanska država uskoro ući u EU, a što Rusija može da iskoristi.

Lukas: Junker je kazao da neće biti proširenja tokom ovog mandata Evropske komisije. Međutim, balkanske države treba da u međuvremenu sprovedu sve neophodne reforme tako da kada nova komisija preuzme dužnost – odnosno stupi na snagu sedmogodišnji program EU – budu mnogo atraktivniji kandidati za članstvo. One treba da izvrše korenite promene ne zbog Brisela već pre svega zbog svojih građana. Balkanski političari se previše fokusiraju na zbivanja u Evropi a ne na svom pragu.

RSE: Osim unutrašnjih reformi, problem su i nerešena pitanja u odnosima zemalja regije. Stoga mnogi tvrde da je sada stanje najgore od završetka rata, što Rusija može da upotrebi za svoje interese.

Lukas: Rusija je uvek delovala oportunistički koristeći, u ovom slučaju Zapadni Balkan, kao polugu za stvaranje problema EU i NATO. Situacija u regiji je haotična i ima mnogo razloga za brigu, ali nisam preterani pesimista jer gotovo svi akteri imaju jak razlog da očuvaju postojeća mirovna rešenja.

RSE: Ili će Rusija nastojati da iskoristi situaciju čak i kada balkanske države uđu u EU, kao u slučaju Orbanove Mađarske.

Lukas: Kao što sam rekao, Rusija nastoji da da iskoristi svaku slabu tačku – bilo u političkom sistemu, ličnosti političara ili ekonomske probleme. Zbog toga EU i NATO treba da deluju odlučnije kako bi je odvratili od takve politike da bi uvidela da je njena cena previsoka.

RSE: Pojedini analitičari smatraju da kada Srbija uđe u EU, Rusija bi mogla da je upotrebi kao neku vrstu svog “trojanskog konja”.

Lukas: Rusija ima mnogo “trojanskih konja” u EU, koje može da koristi za različite prilike. Pogledajte Kipar, Grčku, Bugarsku, zatim Mađarsku. U izvesnoj meri i Češka Republika, pre svega njen predsednik kao i delovi nemačke političke scene – proruski su orijentisani. Dakle, Moskvi ne nedostaju “trojanski konji” u Evropi.

Rusija nije očekivala Trampovu pobedu

RSE: Odnosi Rusije i SAD su ambivalentni. S jedne strane, Moskva se nadala da će nakon izbora Donalda Trampa uspeti da poboljša odnose sa Vašingtonom što bi joj omogućilo ne samo ostvarivanje geostrateških interesa u svom okruženju već i da se nametne kao ravnopravni partner u međunarodnim odnosima. Međutim, ubrzo se ispostavilo da su odnosi između dve zemlje i dalje opterećeni raznim problemima. Nakon američkih udara u Siriji, Tramp je izjavio da su dostigli najniži nivo. Šta se može zaključiti o prirodi rusko-američkih odnosa povodom navoda da je Tramp prosledio Sergeju Lavrovu poverljive informacije o “Islamskoj državi”?

Lukas: Ne slažem se sa premisom Vašeg pitanja. Pre toga bih želeo da kažem da ruske vlasti nisu očekivale da će Tramp pobediti. One su se mešale u izbore sa ciljem da šire konfuziju i podriju poverenje u američki politički sistem. Smatram da je zvanična Moskva bila veoma iznenađena ishodom te nije imala jasnu strategiju kako da se suoči sa Trampom imajući u vidu njegovu nepredvedivost.

Kada je reč o Vašem pitanju oko međunarodne uloge Rusije, ne mislim da ona očekuje da bude ravnopravan partner sa SAD-om na svetskoj sceni. U Kremlju znaju da njihova zemlja nema resurse za takvu ulogu – i kada je reč o broju stanovnika i ekonomskoj snazi. Nije dovoljno raspolagati pravom veta u Savetu bezbednosti i nuklearnim oružjem da bi ste bili supersila. Imajući u vidu ta ograničenja, Moskva nastoji da ostvari neke od svojih ciljeva. U tom kontekstu, svakako uživa u agoniji američkog političkog sistema pod Trampovom administracijom. Može se reći da Kremlj u ovakvoj situaciji nastupa više oportunistički – u nastojanju da iskoristi trenutnu situaciju – a ne strateški.

RSE: Kada sam rekao na ravnopravnoj osnovi svakako sam imao u vidu da Rusija nema snagu kao nekadašnji Sovjetski Savez koji je lakše mogao da parira SAD. Kao što sam pomenuo, polemike oko navodnog Trampovog prosleđivanja poverljivih informacija Lavrovu sugerišu da postoje izvesne veze između Bele kuće i Kremlja.

Lukas: Treba razdvojiti na koji način funkcioniše američka vlada. S jedne strane, postoji institucionalni kontinuitet sa radom prethodnih administracija. Istovremeno, drugačiji su procesi na samom vrhu, odnosno u Beloj kući. To znači da su Stejt department, Pentagon i ostale institucije i dalje zabrinute zbog uloge Rusije u Ukrajini, na Zapadnom Balkanu i drugim delovima sveta. U ovim službama su ostali manje više isti ljudi. Međutim, to što se dešava u Ovalnom, predsedničkom kabinetu je zbunjujuće ne samo za ovaj deo sveta, već i mnoge Amerikance.

Tramp ima pravo da prosledi poverljive podatke

RSE: Senator Džon Mekejn je izjavio da slučaj odavanja poverljivih informacija Rusiji, zatim smena direktora FBI-aja Džejmsa Komija – poprimaju razmere Votergejta.

Lukas: Predsednik ima pravo da obelodani tajne informacije ako to želi, uključujući i davanje drugim zemljama podataka od značaja za nacionalnu bezbednost. To je zakonito. Drugo je pitanje da li to ima pogubne posledice. Dakle, u ovom slučaju ne radi se zakonskom već o političkom problemu, jer čitav slučaj izaziva sumnju da li SAD mogu i dalje da uživaju poverenje među saveznicima sa kojima dele mnoštvo obaveštajnih informacija. S obzirom da je Amerika supersila i u ovoj oblasti, ona prima i daje mnoštvo poverljivih podataka.

Princip je da se ovakve informacije ne prosleđuju trećoj strani bez saglasnosti zemlje koja ih je dala Vašingtonu. U ovom slučaju pominje se Izrael kao izvor. Dakle, Tramp je trebalo najpre da se konsultuje sa izraelskim vlastima pre nego što je eventualno obelodanio obaveštajne podatke Moskvi. Stoga će se do kraja svog predsednikovanja suočavati sa podozrenjem saveznika koji će dobro razmisliti pre nego što proslede poverljive informacije Vašingtonu.

Takođe, to može izazvati i sumnjičavost unutar same američke obaveštajne zajednice koja će biti uzdržanija u prosleđivanju tajnih podataka vrhu vlasti, jer treba da sačuva izvore i metode prikupljanja informacija što je dugotrajniji proces nego trajanje jedne administracije. To svakako može stvoriti velike probleme. Ne mislim da je to dovoljno da dovede to Trampovog opoziva za šta su potrebni dokazi o sistematskom kršenju zakona.

RSE: Kako onda u tom kontekstu komentarišete izjavu Mekejna o skandalu koji poprima razmere Votergejta?

Lukas: Impičment je moguć ako se dokaže sistematsko kršenje zakona. Na primer, ako se ispostavi da je Tramp pokušao da spreči istragu o vezama njegove administracije sa Rusijom naredivši Komiju da odustane a da je on to odbio te da je na kraju zbog toga smenjen.

Sada je za specijalnog istražioca čitavog slučaja imenovan Bob Miler koji uživa poverenje i demokrata i republikanaca. Postupak će verovatno potrajati nekoliko meseci zbog čega se može smanjiti pritisak na Trampa ako bude obazrivije postupao.

RSE: Mnogo je indicija da se Rusija mešala u američke predsedničke izbore. Da li je to pomoglo Trampu da pobedi? Ako jeste, da li mu to vezuje ruke u politici prema Moskvi?

Lukas: To su odvojena pitanja. Postoje tri problema sa kojima se Tramp suočava. Prvi je prljavi ruski novac u njegovom poslovnom carstvu. U tom smislu situaciju otežavaju izjave ljudi iz njegovog okruženja koji to potvrđuju, dok on to demantuje. Naravno, nije samo po sebi krivično delo poslovati sa Rusijom. Međutim, ako se negira a posle se ispostavi da postoje takvi kontakti odnosno ulaganje ruskog novca, onda je to problem.

Drugi problem je da li Rusija raspolaže kompromitijućim informacijama o Trampu. To je teško dokazati ali se mogu pojaviti lažni video snimci koji to sugerišu. Treće, da li postoje veze ruske obaveštajne službe i Trampove izborne kampanje. Ukoliko se to pokaže tačnim, onda Moskva može pokušati da ucenjuje američku administraciju.

No, to ne mora nužno da vodi do samog Trampa. U tom slučaju može da se distancira od pojedinih saradnika i prepusti pravosudnim organima da rade svoj posao. Tako su Pol Manefort i Karter Pejdž bili prinuđeni da podnesu ostavku u njegovom izbornom štabu.

Sa ostalim problemima može da izađe na kraj. Najviše treba da brine zbog istrage FBI-aja o ruskom novcu u njegovom poslovnom carstvu, posebno ako se ispostavi da nije govorio istinu o tome.

Američka spoljna politika odvojena od Trampa

RSE: Imajući u vidu sve ove kontroverze, kako će se Trampova administracija postaviti prema Rusiji u pitanjima kao što su Ukrajina i Sirija?

Lukas: Rekao bih da je američka spoljna politika na neki način izolovana, odnosno odvojena od Trampovih političkih preferencija. Postoje veoma snažne ličnosti u njegovom okruženju, poput (Reks) Tilersona, (Džejms) Matisa i još nekolicine, koje bi uvažavale i prethodne administracije, uključujući i kada je predsednik bio iz Demokratske stranke. To ukazuje na institucionalni kontinuitet, što sam već pomenuo.

To znači da su neosnovane strepnje o dramatičnoj promeni u rusko-američkim odnosima ili nekom njihovom velikom dogovoru. Naravno, mogući su problemi u slučaju Trampovih pogrešnih poteza, na Baltiku, Crnom moru, Arktiku ili nekom drugom mestu. Zamisliv je scenario po kome bi Rusija pokušala da testira kredibilnost NATO a da Tramp reaguje mlako ili preterano.

RSE: To znači da neće biti značajnih promena na terenu u Ukrajini i Siriji?

Lukas: Da, biće neka mešavina kontinuiteta i paralize. Tramp može, poput Baraka Obame, da sprovede deo mera izvršnim uredbama. Takođe, trenutno mu ne preti opasnost od impičmenta jer republikanci imaju većinu u Kongresu. Međutim, mnogo će mu biti teže da ostvari ključna obećanja o novim merama zdravstvene zaštite ili smanjenju poreza.

Dakle, u kampanji za delimične izbore za Kongres u jesen 2018. dominiraće tema da na sredini Trampovog mandata mnogo toga nije urađeno, uključujući i gradnju zida na granici sa Meksikom.

Tramp nije ruska marioneta

RSE: Da li sve to ide u prilog u Rusiji, uključujući i status kvo u Ukrajini i Siriji, ili će zapadne sankcije dugoročno štetiti njenoj ekonomiji i time podriti poziciju Putina? U međuvremenu, ne nazire se rešenje ni u Ukrajini niti u Siriji.

Lukas: Pitanje mirovnog sporazuma u Siriji nije direktno povezano sa politikom prema Rusiji. Obama je napravio greške, kao što to sada čini i Tramp. Doduše, moguće je da se na pregovorima u Astani uz učešće Rusije, Irana i Turske postigne neki sporazum kojim bi sirijska opozicija bila gubitnik.

Najbolje bi bilo rešenje po ugledu na Dejtonu, tako što bi sve strane i njihovi saveznici bili zastupljeni za pregovaračkim stolom. Podela, kantonizacija ili federalizacija – neke su od opcija. Međutim, veoma su male šanse za takav dogovor.

Kada je reč o Trampu, smatram da je pogrešno reći da je on ruska marioneta te da će se zbog toga desiti dramatične promene u svetu. On se suočava sa više problema, ali oni nisu nužno povezani jedni sa drugim.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!