DŽORDŽ SOROS: Mađarska vlada širi strah i mržnju

14 Dec 2017

Nacionalne konsultacije i objavljivanje rezultata su najnoviji elementi masovne aktuelne propagandne kampanje koju finansiraju mađarski poreski obveznici u korist duboko korumpirane vlade

Vlada Mađarske u oktobru je na adresu gotovo četiri miliona domaćinstava u zemlji poslala upitnike tražeći od ljudi da iznesu svoje poglede o sedam izjava opisujući moje navodne planove o preplavljivanju Evrope, naročito Mađarske, muslimanskim migrantima i izbeglicama.

Vlada je saopštila sedam tvrdnji o, kako je nazvala, “Sorosevom planu”. Opovrgao sam sve.

Vlada je sada objavila rezultate svojih “nacionalnih konsultacija” o mom fantomskom planu, tvrdeći da je vežba bila uspešna bez presedana. Ostavljam mađarskoj javnosti da odredi da li je i u kojoj meri brojka od 2.301.463 učesnika (od ukupno 9,8 miliona stanovnika) preterana. Trebalo bi omogućiti uvid u listu onih koji su učestvovali u anketi i proveriti da li su zaista učestvovali. Umesto toga, želim da se usredsredim na suštinu kampanje.

Nacionalne konsultacije i objavljivanje rezultata su najnoviji elementi masovne aktuelne propagandne kampanje koju finansiraju mađarski poreski obveznici u korist duboko korumpirane vlade kako bi se skrenula pažnja sa njihovog neuspeha da ispune legitimne težnje Mađara, naročito u obrazovanju i zdravstvu. Kampanja je počela još letos preplavivši javne prostore posterima sa mojim likom i fokusom na moj osmeh uz reči “Ne dozvolite da se Soros poslednji smeje”. Na ostalim posterima opozicioni političari predstavljeni su kao moje marionete.

Kao što su mnogi ukazivali, čitava kampanja nosi nepogrešiv miris antisemitizma. Vlada bi volela da verujete da sam ja neprijatelj mađarskog naroda. Otvorio sam svoju prvu filantropsku fondaciju u Mađarskoj 1984, kada je zemlja još bila pod dominacijom Sovjetskog Saveza. Od tada, obezbeđeno je više od 400 miliona dolara za jačanje i podršku zemlji u kojoj sam rođen.

Tokom devedesetih, kao i svi obični Mađari koji su se borili sa tranzicijom sa komunizma na tržišnu ekonomiju, fondacija je finansirala besplatno mleko za osnovce u Budimpešti i opremila mađarske bolnice ultrazvučnim aparatima. Više od 3.200 Mađara dobilo je studentske stipendije od fondacije. Mnogi od njih završili su postdiplomske studije na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) koji sam ja osnovao u Budimpešti početkom devedesetih. CEU se danas rangira među 100 vodećih univerziteta u svetu u oblasti društvenih nauka.

Još jedan element propagandne kampanje bio je da izvrne značenje “otvorenog društva”. Dozvolite mi da razjasnim šta ja mislim kada koristim taj izraz. Ne mislim da otvorene granice i masovne migracije imaju za cilj da unište navodni hrišćanski identitet Mađarske, kako tvrdi vlada. Otvoreno društvo je zasnovano na ideji da konačna istina nije ni u čijem posedu te da zajednički život u miru podrazumeva poštovanje manjina i manjinskog mišljenja. Iznad svega, to je društvo zasnovano na kritičkom razmišljanju i snažnoj javnoj debati o javnim politikama. To je i razlog zašto danas moja fondacija – između ostalih uključujući i EU – podržava grupe kao što su mađarska Unija za građanske slobode i mađarski Helsinški komitet, koji štite i promovišu vrednosti i principe na kojima počiva EU.

Vlada takođe tvrdi da ja kontrolišem evropske institucije u Briselu te da koristim tu kontrolu da uvedem opaki “Soros plan” državama članicama Unije. To je besmisleno. Odluke o tome kako postupati prema migrantskim krizama donose države članice Unije, uključujući i mađarsku vladu. Svako drugačije objašnjenje vređa inteligenciju mađarskog naroda.

Gajim duboka uverenja o tome kako bi Evropa i ostatak razvijenog sveta trebalo da odgovore na izbegličku krizu i glasni sam zagovornik tih pogleda. Moja uverenja rođena su iz ličnog iskustva. Stigao sam u Britaniju iz Mađarske 1947. kao izbeglica. Nikada nisam druge ohrabrivao da postanu izbeglice. Moji roditelji, kao i još 200.000 Mađara, napustili su zemlju nakon poraza revolucije 1956. i dobili su azil u SAD.

Svoje ideje o izbegličkoj krizi prvo sam objavio u septembru 2015. i s vremena na vreme sam ih revidirao kako su se činjenice na terenu menjale. Tvrdio sam 2015. da bi razvijeni svet trebalo da prihvati najmanje milion izbeglica godišnje; kasnije sam smanjio tu globalnu brojku na 500.000 od čega sam predložio da Evropa može prihvatiti 300.000.

Moj vodeć princip jeste da bi preraspodela izbeglica unutar EU trebalo da bude potpuno dobrovoljna. Države članice ne bi trebalo na silu da prihvataju izbeglice koje ne žele, a izbeglice ne bi trebalo primoravati da se sele u zemlje u koje ne žele.

Države članice koje odbiju da prihvate izbeglice mogu dati svoj doprinos na mnoge druge načine, ali izbeglička kriza je evropski problem, stoga je potrebno evropsko rešenje, a ne 28 odvojenih rešenja. Upravo je ovaj set preporuka koje je mađarska vlada namerno iskrivila i označila kao “Sorosev plan”.

Nažalost, EU nije usvojila moje ideje, a toksična politička atmosfera koju je stvorila Mađarska (i Poljska) smanjila je evropski kapacitet da prima i integriše izbeglice. Ne optužujem vlade Mađarske i Poljske što odbijaju da prihvate izbeglice koje ne žele, ali ih smatram u velikoj meri odgovornim za ometanje evropskog rešenja.

Sećam se šta se dogodilo tokom Drugog svetskog rata kada je jedna druga grupa žrtvovana zbog evropskih problema. Te rane iz prošlosti ostavile su duboke ožiljke koji još nisu zarasli, a koji se danas ponovo otvaraju. Istinska svrha vladine propagandne kampanje jeste širenje straha i mržnje među mađarskim narodom i pokušaj da ga učini ravnodušnim prema patnjama drugih.

Drago mi je da saopštim da je vladina propagandna kampanja bila mračni propust. Moj kratak govor na mađarskoj televiziji pratio je više od milion gledalaca dok su društvene platforme preplavljene izlivima simpatije i podrške. Veoma sam zahvalan na ovim odgovorima. Obećavam da ću preostale godine svog života posvetiti podršci slobodi misli i izražavanja, akademskoj slobodi i zaštiti manjina i manjinskog mišljenja, ne samo u rodnoj Mađarskoj, već širom sveta.

Autor je predsedavajući Soros fonda za menadžment i fondacije Otvoreno društvo

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org

(Danas)

Podelite ovu stranicu!