DW: Vučić – egomanijak koji treba Briselu

09 Jan 2017

"Srpski premijer je paradni primer autoritarno-populistički-nacionalističkog lidera koji u novim uslovima evropske i svetske politike sve više skreće sa puta demokratije i vladavine prava"

Srpski premijer je paradni primer autoritarnog i populističkog lidera u regionu koji sve više skreće sa puta demokratije, piše Špigel onlajn. U analizi se navodi da EU trampi vladavinu prava za stabilnost.

„U svim zemljama Zapadnog Balkana vladaju autoritarni političari i korumpirane klike koje sve više okreću leđa demokratiji i vladavini prava. Evropskoj uniji su ipak potrebni – stabilni partneri su važniji od principa”, piše ugledni nedeljnik Špigel na svom portalu. Dopisnik iz Budimpešte Keno Ferzek, dobar poznavalac balkanskih prilika, dalje se posvećuje pojedinim primerima.

„Šef srpske vlade Aleksandar Vučić rado se izdaje za vatrenog obožavaoca Evropske unije i njenih vrednosti. Periodično obasipa nemačku kancelarku pravim pravcatim izjavama ljubavi u kojima hvali njeno humanističko i demokratsko držanje. Bivši ministar propagande diktatora Miloševića s guštom nastupa kao apostol pomirenja u regionu Zapadnog Balkana.”

Ali Vučić zna i drukčije, piše Špigel navodeći tesne odnose i vojne vežbe sa Rusijom, te „česte markantno-egomanske opaske na adresu opozicionih političara, neistomišljenika i nezavisnih medija koje su pune latentnih, ali sasvim ozbiljnih pretnji. I naravno da je u njegovim očima nazivanje masakra u Srebrenici genocidom zapravo antisrpska propaganda.

Vučić, koji postjugoslovenskom Srbijom vlada sa toliko moći kao samo Milošević pre njega, tek je paradni primer autoritarno-populistički-nacionalističkog lidera u jednom regionu koji u novim uslovima evropske i svetske politike sve više skreće sa puta demokratije i vladavine prava.”

U analizi se citira i bosansko-austrijski politikolog Vedran Džihić koji kaže: „Proces demokratizacije u regionu u celosti stoji pod znakom pitanja. Tamošnje političke elite ne uzimaju više EU za ozbiljno i igraju dvostruku igru sa Briselom. Za Zapadni Balkan ne postoji linearni, normativni put ka EU. Opet je sve otvoreno, mnogi scenariji su mogući”, smatra Džihić.

Na opasnosti upozorava i nemački poslanik Josip Juratović (SPD): „Izostanak integracije regiona Zapadnog Balkana u Evropu može biti veoma opasan, kako nam je pokazao raspad Jugoslavije. Nije dovoljno održati s vremena na vreme neki samit na kojem se prigodno objavljuju dobre namere.”

Novinar Keno Ferzek dalje konstatuje da se „u klimi umora EU od proširenja” u međuvrmenu etablirao prećutni moto: „Realpolitika umesto vladavine prava”. „Evropskoj uniji trebaju mnogi regionalni moćnici kao politički partneri i garanti stabilnosti.” Kada je u pitanju Srbija, očekuje se normalizacija odnosa sa Kosovom koju treba da poguraju Vučić i Hašim Tači. Ta normalizacija „se odvija uz mahom odsustvo jasnosti, a pri tome i dalje nije ispitano učešće jednog od aktera – Tačija – u ratnim zločinima”.

Makedonski dugogodišnji premijer Gruevski je potreban u „menadžmentu izbegličke krize” jer je Makedoniji namenjena uloga „bedema” ka Grčkoj. Crnogorski vladar Milo Đukanović vodi zemlju u NATO i smatra se garantom stabinosti iako vodi zemlju „kao privatnu firmu zajedno sa porodičnom i ortačkom klikom”.

Bečki list Standard piše o današnjoj proslavi Dana Republike Srpske. „Nacionalističke snage su do danas protiv zajedničke države Bosne i Hercegovine. Dodik godinama radi na secesiji RS i, između ostalih, ima i podršku proruske Slobodarske partije Austrije. Nacionalističko rukovodstvo RS u suštini nikada nije odustalo od projekta da zasnuje sopstvenu državu ili da se pripoji Srbiji.”

(Deutsche Welle)