Dvodnevna Međunarodna konferencija o književnom delu Lasla Vegela u Novom Sadu

24 May 2018

"Teško će naći domovinu onaj ko ima savest"

Međunarodna dvodnevna naučna konferencija o književnom delu Lasla Vegela održaće se u petak i subotu na Filozofskom fakuletu u Novom Sadu.

Skup u Novom Sadu će biti otvoren čitanjem eseja mađarskog nobelovca Đerđa Konrada “Pitaj, čitaj Lasla Vegela, nećeš se pokajati” na srpskom i na mađarskom jeziku.

O Vegelovom delu na konferenciji će govoriti Vladislava Gordić Petković, Šandor Radnoti, Vladimir Arsenić, Erika Bence, Marko Špadijer, Miroslav Vujičić i Đorđe Krajišnik, Mile Stojić, Slobodan Šnajder, Teofil Pančić, Đerđ Horvat.

Organizatori su za večeras najavili i promociju nove knjige Lasla Vegela „Novosadski dnevnik 1991–2016“ u knjižari Bulevar Books.

Pored autora, o njegovim dnevničkim beleškama o Novom Sadu govoriće Gordana Draganić Nonin, Aleksandra Đurić Bosnić i Teofil Pančić.

Konferenciju organizuje Akademska knjiga, kao izdavač knjiga Lasla Vegela.

„I dok su smutnih devedesetih godina ljudi oko Lasla Vegela, kada je nepoznata, sablasno raspršena svetlina poručivala da s druge strane Dunava duše nesahranjenih mrtvaca uznose se na nebo i kada je na novosadskom groblju bilo sve više humki bez oznaka i bez cveća, ‘skretali pogled’ sa stvarnosti, on je u dnevniku zapisao da je najčešća rečenica koju čuje na ulici, u autobusu, u prodavnicama ‘Hajde da pričamo o nečemu drugom’. Dok je običnim ljudima bilo lakše da ne pričaju, Vegel, ne samo da je pričao već je i zapisivao. Uvek nezavisan i hrabar jer, kako sam veli u „Novosadskim dnevnicima 1991-2016“: „Nezavisnost je mnogo više od politike, ona je forma življenja, kultura i moral i autentična je, i kredibilna, samo ako se te tri komponente stope u jedno.“ Dnevnici Lasla Vegela, pored ovog najnovijeg novosadskog u izdanju „Akademske knjige“: „Vitgenštajnov razboj“ (Vreme knjige, 1993), „Ispisivanje vremena u međuvremenu I“ (Helsinški odbor za ljudska prava Srbije, 2003) i „Ispisivanje vremena u međuvremenu II“ (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin) pokazuju da ovaj pisac nema „rezervnu domovinu“, on čak nema ni svoju jer, kako je napisao „Teško će naći domovinu onaj ko ima savest“.

(Autonomija/Danas)

Podelite ovu stranicu!