Dve golubice – prvi vojvođanski viski

20 Jan 2014

Domaći malt viski uspešno se proizvodi isključivo od ječmenog slada, triput je destilisan u klasičnom kazanu, a njegova boja je posledica dugotrajnog kontakta s fruškogorskom hrastovinom

Tehnolog alkoholnih pića Šandor Komaromi (64) iz Petrovaradina nikada nije odustao od želje da iz svog kazana s prijateljima nazdravlja kvalitetnim domaćim viskijem.

Zahvaljujući takvoj hedonističkoj upornosti, u Srbiji se na tržištu nedavno prvi put pojavio domaći viski, proizveden od domaćih sastojaka koji po kvalitetu, kako tvrde upućeni, ne zaostaje za škotskim ili irskim.

Komaromi je viskiju dao naziv “Two Doves”, odnosno “Dve golubice”, i krajem decembra prošle godine plasirao ga u desetak kafana u Novom Sadu. On ponosno insistira na tome da je viski autentični vojvođanski proizvod.

Komaromi slad, osnovnu sirovinu za proizvodnju viskija, nabavlja u Vojvodini, hrastovinu za burad u kojima se čuva viski na Fruškoj gori, a burad, u kojima viski mora da odleži najmanje četiri godine, smešta u svoju destileriju u Đurđevu, na svega oko 20 kilometara od Novog Sada.

On je za agenciju Beta kazao da je, nakon završetka studija na Odseku za pivo, vino i alkoholna pića Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, počeo da radi u pivari u Čelarevu. Radni vek, sve do sadašnje penzije, proveo je u pivarama širom Vojvodine radeći kao priznati projektant. Prethodno je, još kao mladić, prvi put pokušao da dobije destilat viskija.

“Taj moj prvi pokušaj je propao – dobio sam odvratno piće koje nije bilo ni za šta i skoro sam zaboravio na svoju veliku želju da ga napravim. Tek nakon 25 godina mi se želja vratila, pokušao sam ponovo, ali ovoga puta sa uspehom”, ispričao je Komaromi.

Dugo godina je, kaže, viski pravio samo za sopstvene potrebe. Najzad se prošle godine odlučio da ga pusti u promet, i to je učinio krajem decembra. Za sada se mesečno u njegovoj destileriji prodaje svega 10 litara viskija. Komaromi kaže da ga ne zanima masovna proizvodnja, već kvalitet.

“Za pravljenje viskija potrebno je tehnološko znanje. Mene ne zanima masovna proizvodnja. Viski se ne prodaje ljudima koji nemaju znalački odnos prema alkoholu”, kazao je Komaromi.

U njegovoj destileriji, kaže, poštuju se etika i tradicija proizvodnje viskija baš onako kako se to radi u Irskoj ili Škotskoj.

“To je izazov, jer vojvođanski viski je potpuno prirodan, bez aditiva i boja, a njegova posebna vrednost je u tome što je nivo metil alkohola, koji je otrovan, zanemarljivo mali, za razliku od alkoholnih pića koja se destilišu iz voća”, kazao je Komaromi.

Aleksandar Komaromi (38), Šandorov sin i naslednik posla, kazao je da se viski mora praviti po određenim pravilima koja su deo tradicije, ali da u komercijalnim vodama ljudi to ne razumeju i odmah pomisle da je to nemoguće na pravi način uraditi u Srbiji.

“Svi odmah pomisle da smo mi neki čudaci koji mešaju neko neprovereno piće kod kuće u kadi”, kazao je Aleksandar i dodao da su samo pravi uživaoci oduševljeni njihovom etiketom i poduhvatom.

“Neki su oduševljeni idejom vojvođanskog viskija i odmah traže da probaju. Oni su naša ciljna grupa, jer traže kvalitet, a ne naručuju ga samo zato što je statusni simbol i zato što je popularno”, kazao je Aleksandar.

Nakon skoro 25 godina truda i usavršavanja tehnološkog postupka prilagođenog porodičnoj proizvodnji viskija, domaći malt viski uspešno se proizvodi isključivo od ječmenog slada, triput je destilisan u klasičnom kazanu, a njegova boja je posledica dugotrajnog kontakta s fruškogorskom hrastovinom.

Šandor Komaromi kaže da je ponosan i zato što u regionu bivše Jugoslavije, koliko mu je poznato, nikom nije pošlo za rukom da proizvede viski dobrog kvaliteta, za razliku od popularne rakije.

“U Vojvodini svi proizvode rakiju i diče se njome kao najboljim pićem. Nisam želeo da budem još jedan u gomili, nego sam odlučio da radim nešto drugačije i posebno”, rekao je Komaromi.

Šandorovi prijatelji, koji su svakodnevno prisutni u životu ove male porodične destilerije, ispričali su da im je, kada su prvi put probali “Two Doves”, domaćin piće sipao iz flaše sa etikteom jednog od napoznatijih viskija na svetu, ali da nisu odmah mogli da uoče razliku.

Jedan od njih, po zanimanju novinar, kazao je da je tom prilikom Šandor radoznalo zapitkivao da li im se dopada to što piju, te da su shvatili da je u pitanju domaći proizvod tek kada im je rekao “taj viski je moj, ja sam ga napravio”.

Maja Leđenac (Beta) 

Podelite ovu stranicu!