Dužnička kriza zahvatila i Balkan

24 Jul 2012

Dužnička kriza sa kojom se suočavaju Grčka, Španija, Portugal i druge zemlje, stigla je i do Balkana. Nedovoljno razvijeni izvozni sektor ovih zemalja, itekako osjeti krizu svojih kupaca, pišu nemački listovi

“U krizi čak i novi nosioci političkih funkcija više ne znaju šta da kažu. Ekonomska situacija u Hrvatskoj je ekstremno teška i postaće još teža, priznao je ministar finansija Slavko Linić koji je sedam meseci na čelu ovog resora. Bruto društveni proizvod je u stalnom padu, stopa nezaposlenosti je u porastu. Kako bismo rešili naše probleme morali bismo zapravo više da trošimo, ali nemamo nikavog drugog izbora osim da štedimo, opisuje ovaj socijaldemokrata dilemu države koja 2013. želi da postane članica EU”, piše nemački Velt (Die Welt).

Hrvatska nije jedina. Ceo balkanski region trenutno je pogođen krizom. Jer, kada slaba tržišta EU na koja ove zemlje izvoze svoje proizvode zahvati kriza, ovaj region koji ionako kaska u razvoju, to će posebno osetiti. Slabo razvijeni sektor izvoza jugoistočne Evrope oseti naime svaki privredni pad svojih kupaca. Prema rezultatima analize koju je sprovela firma Ekonomist intelidžens junit, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Srbija su najviše patile zbog krize koja je izbila 2008. Uprkos blagom privrednom usponu, ove zemlje nisu dostigle nivo privrednog rasta koji je postojao pre izbijanja krize.

Da li je Slovenija naredni kandidat za pomoć?

Niske stope privrednog rasta i smanjena industrijska proizvodnja posebno se osete na tržištu rada. U Srbiji je stopa nezaposlenosti između 2007. i 2011. porasla sa 14 na 24 odsto. U Makedoniji stopa nezaposlenosti u međuvremenu iznosi 33 odsto, na Kosovu čak 45 odsto.

Od zaraznog virusa krize više nisu zaštićene ni nekadašnje uzorne zemlje. Slovenija je dugo važila kao primer za ostale bratske zemlje na Balkanu. U međuvremenu je duboka bankarska kriza stigla i u ovu članicu EU. “Nakon razantnog razvoja tržišta nekretnina i pristupa ove zemlje Uniji 2004. banke su olako dodeljivale kredite. Sada ceh za krizu na tržištu nekretnina i takozvane propale kredite plaćaju poreski obveznici. Slovenija bi stoga mogla postati naredna država evrozone koja će morati da zatraži pomoć iz fonodva za spasavanje evra”, piše ovaj list.

Moguća lančana reakcija

O krizi u Grčkoj koja bi mogla da izazove lančanu reakciju piše i list Zidojče cajtung. “Zemlji je potrebno još više milijardi. Zbog toga se na sto refleksno stavlja navodno jedino moguće rešenje koje glasi: Grčka mora napustiti evrozonu. Onda će moći da se odahne. Tako se misli, ali tako neće biti. Jer o budućnosti Grčke će biti odlučivano u kontekstu cele evropske dužničke krize. Postojaće jedan račun u kome će se odmeriti ekonomski troškovi i politička cena koju evrogrupa, a ponajviše Nemačka, treba da plate i u slučaju izlaska Atine iz evrozone. Ukoliko bi Grčka bila izbačena iz evrozone, politički signal bi bio jasan. Monetarna unija ne bi trebalo da se održi. Ko bi u tom trenutku verodostojno mogao da obeća da nakon Grčke neće uslediti Portugal, pa čak ni Španija i Italija? Grčki problemi su samo deo briga evrogrupe u Evropi. Istupanje ne bi rešilo probleme, ali bi pojačalo nepoverenje. Ostale zemlje koje su u krizi bi to nepoverenje odmah osetile”, piše list Zidojče cajtung.

(Belma Fazlagić-Šestić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!