DUŠAN PETRIČIĆ: Milošević nije ovoliko podelio narod

04 Sep 2016

Svi prevaranti na vlasti smatraju da vladaju imbecilnim narodom i da mogu da mu rade šta hoće

Kod nas se već duže vreme vodi polemika o cenzuri i autocenzuri, o tome da li u Srbiji može slobodno da se piše i govori, ili se svaka kritika vlasti tretira kao neprijateljski akt. Ovaj spor je ponovo aktuelizovala sama vlast, otvaranjem izložbe „Necenzurisane laži”. Zajedno sa kolegom Koraksom, karikaturista Politike Dušan Petričić je najavio da će tužiti SNS jer su izložili njegove radove a da nisu za to tražili saglasnost.

Zbog čega ste odustali od tužbe?

U jednom trenutku se zaista rodila ideja da ih tužimo. Tužba je trebalo da bude znak otpora prema jednom bezobraznom činu. Nakon konsultacija sa advokatima i međusobnih razgovora zaključili smo da ona zapravo ne bi imala smisla. Velike su šanse da bi bila odbačena kao netačna, neprecizna, lažna… To nam nikako ne bi odgovaralo jer smo mi zapravo želeli da pokažemo do koje mere vlast vara građane tvrdeći da su u galeriji izložene laži o njima. U svakoj normalnoj državi mogli bismo da ih tužimo za elementarno kršenje autorskih prava. Jedan iskusan advokat mi je rekao da ćemo verovatno naići na nekog „samostalnog sudiju” koji će nam reći da se bavimo glupostima. Tako bi naša osnovna ideja izgubila, dali bismo im opet loptu na volej, što nismo hteli. Dovoljno se oni brukaju i bez nas. Shvatili smo da bi se opet pokazalo nešto što svi već znamo, a to je da je srpsko pravosuđe nikakvo. Izložba sama po sebi vrlo precizno i jasno govori o stanju društva u kome živimo.

Kad građanin izrazi sumnju u pravosuđe, onda to znači da sumnja u ceo sistem i institucije.

Naravno. U jednom trenutku smo se zajedno čudili kako nam je uopšte palo na pamet da ih tužimo. Svako od nas živi u nekom svom svetu i očigledno se povremeno zanesemo u želji da verujemo da nam nije tako loše. Valjda sve u želji da verujemo da postoji pristojnije pravosuđe, obrazovanje, kultura, informisanje. Onda se trgnete i shvatite da živite u ogromnoj laži. Svakodnevno bauljate i čekate kada će se srušiti kula od karata.

Kada je reč o cenzuri i odnosu prema medijima, neko bi vam rekao da je ova vlast samo nastavila tamo gde je prethodna stala. Da su „oni” kao i „ovi” sve držali u svojim rukama kroz prikriveno vlasništvo i razne političke uticaje. Šta biste im odgovorili?

Svaka se vlast nastavlja na onu prethodnu. Moje mišljenje je da se ova vlast više nadovezuje na Miloševićevu nego na DS-ovu. Nema sumnje da su demokrate svašta radile s medijima, kulturom, obrazovanjem, privatizacijama, korupcijom. Činjenica je da je prevaranata koji vode Srbiju uvek bilo. Nije nam prvi put da imamo prevaranta na čelu države. Svi prevaranti na vlasti smatraju da vladaju imbecilnim narodom i da mogu da mu rade šta hoće. Ja sam duboko ubeđen da je Milošević mislio da su Srbi jedan glup narod i da njime može da manipuliše. On je to i radio, ali se istovremeno trudio da ne bude previše očigledno. Verovatno zato nije bio mnogo prisutan u medijima.

Naš sadašnji vladar je shvatio da je stanje svesti i duha naroda takvo da može da priča i radi šta hoće, a da će taj isti narod da mu kliče i glasa za njega. Gledajući ga povremeno na konferencijama za novinare, ne mogu da se otmem utisku da on oseća jedno ogromno unutrašnje zadovoljstvo što se prema okruženju odnosi kao prema imbecilima, a sredina na to ne reaguje.

Zar to nije sramota i novinara i onih koji ga okružuju? Uglavnom ćute i snishodljivo se ponašaju.

Ovakva vlast nije pala s Marsa, ona je nastala iz društvenog miljea. Meni je neverovatna brzina kojom se medijska vojska, pre nego što je Vučić i došao na vlast, prestrojila, postrojila i potpuno mu predala informisanje. Još iz vremena kada je bio ministar, Vučić je najavljivao da bi mogao biti neprijatan vladar koji će umeti da izađe na kraj s medijima. Brzina kojom su se urednici i novinari predali je zastrašujuća. To jasno pokazuje u kakvoj sredini živimo.

U svakom slučaju, meni nije lakše što mu se očigledno može da se tako ponaša. Počinjem da verujem da je sebi dao u zadatak da pokaže Srbima kakvi su zapravo. Samo je pitanje trenutka i vremena kada će taj isti narod izaći iz svoje čaure i shvatiti šta se dešava.

Ne mogu mu ništa novinari, saradnici, ministri. Dok se on izdire na članove Vlade, oni ponizno ćute. Pitam se od kog su materijala pravljeni kad trpe tu vrstu poniženja, zarad vlasti i materijalnih i drugih privilegija.To je ono što sadašnju vlast čini drugačijom od svih prethodnih. Ja ne mrzim nikoga, ali se gadim tolike količine snishodljivosti.

On je ponizio i sebe. Poznato je šta mislim o radikalima. Međutim, duboko sam ubeđen da je potpuno nemoralno da pretrčite s jedne na drugu stranu i tvrdite da vi zapravo nikad niste bili s njima, odnosno da ste godinama bili u teškoj zabludi.

Odnosno, postanete najveći Evropejac, a prethodno ste proglašavali za izdajnike sve koji su se zalagali za ulazak u EU.

To je za mene još jedna vrsta duboke shizofrenije koja je skoro neobjašnjiva. Duboko sam ubeđen da ovaj „veliki” broj glasača koji su takođe pretrčali iz SRS u SNS niti veruje u Evropsku uniju, niti želi da uđe u nju. Vođa im sada govori da nema druge alternative osim EU. Potpisujem da njegovi birači ne veruju u to.

Postoje samo dve mogućnosti: ili su oni toliko sluđeni da ne vide i ne čuju šta im se govori, ili negde duboko u sebi pretpostavljaju da je on tako veliki igrač da sve druge zamajava i da će samo u jednom trenutku reći „ništa nam ne možete, nećemo u Evropu, idemo na drugu stranu”.

Zar ne mislite da je upravo Evropska unija pomogla njegov dolazak na vlast?

Sasvim sigurno su Evropska unija, Amerika i kompletan Zapad pripomogli. Ja sam u to vreme bio u Kanadi i slušao sam priče kako Nikolić i Vučić ne izlaze iz zapadnih ambasada i to dve godine pre nego što su došli na vlast.

Da li su zapravo samo oni mogli na ovaj način da reše pitanje Kosova?

Lično nemam ništa protiv rešavanja pitanja Kosova. Ono je odavno izgubljeno. Međutim i dalje tvrdim da će Vučić tražiti svaku moguću situaciju da prevari i Evropu i Ameriku. Ne verujem da je Zapad naivan kao naš narod, ali mislim da trenutno ozbiljno učestvuje u velikoj prevari. Šta god bilo u pitanju, sve ćemo mi na kraju platiti.

Svidelo se to nekome ili ne, SNS je dobio najveću podršku.

Ne mislim da je dobio toliku podršku kako se predstavlja, ali je sasvim sigurno da je reč o većini. Svetislav Basara je pokušavajući da nađe odgovor na isto pitanje, nedavno napisao da je Srbija jedna velika tajna. Verovatno je problem u tome što smo naučili da živimo jadno, bedno i sirotinjski u banana državi. Tuga su naše prljave kuće, prljave ulice, prljavi parkovi, prljavi WC-i.

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa “Nova Ekonomija”

(Dijana Ivanov Kadić, Nova Ekonomija)