DUŠAN JANJIĆ: Glasovi protiv statuta dolaze samo iz Beograda

01 Nov 2009

Politički analitičar Dušan Janjić, koji je na čelu nevladine organizacije Klub 21, ocenio je da aktuelna vlast n…

janjic.jpgPolitički analitičar Dušan Janjić, koji je na čelu nevladine organizacije Klub 21, ocenio je da aktuelna vlast nema nameru da reši pitanje definisanja okvira vojvođanske autonomije, jer nije spremna da odustane od centralističke pozicije.
– Region Jugoistočne Srbije takođe teži decentralizaciji i odatle nema glasova protiv Statuta Vojvodine i protiv regionalizacije. Glasovi protiv dolaze iz Beograda, jer se političarima osladilo da kontrolišu sve tokove. I zato političari iz Beograda nikog u Srbiji ne moraju da brane od vojvođanske autonomije – ističe Janjić u intervjuu za portal www.autonomija.info.
On napominje da je DOS još početkom 2000. godine u predizbornom programu prihvatio konkretna ustavna rešenja i principe, među kojima je i bilo i stvaranje Srbije kao države regiona. Međutim, dodaje, da je po osvajanju vlasti prihvaćen centralistički metod vladanja koji je, “ne treba imati dilemu, odgovarao i kulturi većine lidera DOS-a”.

Danas slušamo poruke da je regionalizacija neminovna, ali uz obrazloženje da postojeće asimetrično uređenje koči ekonomski razvoj drugih delova Srbije?
– Srbiji je neophodna regionalizacija, i ona mora biti asimetrična! Jer, mnogi delovi Srbije za taj proces nisu još spremni, kao na primer Šumadija i deo jugozapadne Srbije, dok istočna Srbija i naravno grad Beograd, a da ne govorim o Vojvodini, imaju preduslove za to. A kolika je unutrašnja potreba za regionalizacijom, vidi se i po tome što se na mala vrata statističkom regionalizacijom pokušava uvesti minimum regionalizma. Ali to nije održivo, niti je moguće. Ili si nevin, ili nisi! Ne može to na malo, kako oni pokušavaju da nametnu preko Dinkićevog zakona o statističkim regionima. Bez suštinske regionalizacije, neće se umanjiti negativne ekonomske posledice niti omogućiti razvoj regija Srbija južno od Beograda. Ali, mi stalno imamo tu istu igru u kojoj se naši politički akteri u razgovorima sa evropskim i zvaničnicima MMF-a svaki put zaklinju u regionalizam, u borbu protiv tajkuna, u rušenje monopola nad zamljištem…, ali to na kraj ne izvrše. Međutim, to je i spoljna obaveza. Jer, ako žele da se obezbede pare za razvoj, onda se moraju napraviti regioni, a ne NUTS-ovi.

Zbog čega se u kontekstu vojvođanskog pitanja, ali i procesa regionalizacije stalno provlači teza o potrebi očuvanja integriteta zemlje?
– Vojvodina je u opasnosti od ove vrste politike kakvu počinje da vodi Boris Tadić, a kakvu je pre njega vodio i Vojislav Koštunica. Podsetiću da su tokom 2004. i 2005. godine iz Vojvodine stizali samo izveštaji o međuetničkim sukobima. I tek kad je aktivirana ta spasonosna formula “Vojvodina– evropski region”, odnosno kad se otvorila ta šira perspektiva, prestali su etnički sukobi. Jer, ljudi očekuju boljitak, ali zaista se i pokazuje da baš zbog te formule i zbog toga što Vojvodina aktivno učestvuje u regionalnoj prekograničnoj saradnji, skoro 70 posto međunarodne pomoći koja je stigla po tom osnovu, i ostaje u Vojvodini. Dakle, Vojvodina će brzo napredovati, šta god Tadić o tome mislio. Vojvodina će odskočiti i mnogo više od drugih delova Srbije i tek tad ćemo dobiti secesionizam, jer ljudi u Vojvodini više neće hteti da čekaju druge. Zato ova politika vodi u dva negativna scenarija. Jedan je odugovlačenje, koje objektivno neće zaustaviti ekonomski život pa ni interes Evrope za regionima, znači i za Vojvodinu. I druga, obećanja mađarskim vođama u Vojvodini o takozvanim teritorijalnim etničkim autonomijama podstiču te tendencije kod Albanaca i Bošnjaka koji nemaju taj regionalni okvir kakav postoji u Vojvodini . To takođe govori da se ovde ne razume ni dinamika međuetničkih odnosa, ni mogućnosti koje regionalizam pruža da se otvori šira perspektiva  regiona kroz prekograničnu saradnju.

Utisak je da se porukama o kalkulisanju u procesu prenosa nadležnosti pokrajini u kontekstu očuvanja integriteta zemlje građani Srbije brane od Vojvodine?
– Moja asocijacija kad god slušam Tadića o toj temi je Makijavelijev vladar koji se zatvori u tvrđavu. A Boris Tadić je ušao u tu tvrđavu odakle svoje građane zastrašuje, u ovom slučaju Vojvodinom, a on će onda da ih spasi. On ne razume  da su građeni toliko već zastrašeni socijalno-ekonomskom bedom koja im preti, posebno južno od Beograda, tako da njih plašiti secesionizmom Vojvodine izgleda isto kao kada bi ih neko plašio Evropskom unijom, ili pak komunizmom.

Da li je rešenje uopšte moguće bez ustavnih promena?
– Srbija je ustavno razvaljena, a tu nije sva krivica samo na Koštunici, jer je i Tadić učestvovao u donošenju ovakvog Ustava, koji omogućava jaku centralizovanu državu, a pominje i mogućnost formiranja novih pokrajina. Sad članovi rukovodstva DS-a javno tvrde da će se u Srbiji praviti nove pokrajine i govori se o nekoj simetričnoj regionalizaciji, što je van pameti. Vojvodina je pokrajina, ali to znači da treba da ima svoj ustav, glavni grad, zastavu, zakonodavstvo… I to treba da ima svaki region, međutim, za razliku od drugih delova Srbije, Vojvodina je i klasični evropski region. A sve se to dešava pošto Tadić ne dozvoljava otvorenu raspravu o regionalizaciji i o statusu Vojvodine. Jasno je da ova Vlada neće rešiti problem Vojvodine. Ona neće rešiti ni pitanje teritorijalne organizacije Srbije, a to znači da neće biti u mogućnosti ni da povuče veće pare iz evropskih fondova za regionalni razvoj, jer ništa ne čini da ovo vreme krize iskoristi da izvrši promene Ustava i definiše principe regionalizacije Srbije.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!