Đukić: Dramatično stanje u vojvođanskoj kasi

03 Sep 2009

Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić izjavio je za “Dnevnik” da je neophodno da se AP Vojvodini omogu…

Izvršno veće VojvodinePokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić izjavio je za “Dnevnik” da je neophodno da se AP Vojvodini omogući povećanje budžetskog deficita s utvrđenih 6,6 na najmanje 11 milijardi dinara kako bi se izbegao “finansijski kolaps Pokrajine”. Đukić je naveo da je iz Banovine resornom ministarstvu već upućen takav predlog, s obzirom na to da je i u dogovorima s Međunarodnim monetarnim fondom omogućeno proširenja ukupnog deficita na nivou cele države. Naš sagovornik napominje da bi na ovaj način Vojvodini samo bilo omogućeno da troši novac koji već ima, prvenstveno od privatizacije NIS-a, a koji je “zarobljen na računu” zbog ovogodišnjeg aranažmana s MMF-om o smanjenju javne potrošnje.
– Pokrajinskim budžetom za 2009. godinu deficit je planiran u iznosu od 23 milijarde dinara, ali je, zbog aranžamana s MMF-om, potom ograničen na 6,6 milijardi. Pošto se sad uvećava deficit na nivou celokupne javne potrošnje Srbije, i Pokrajina bi trebalo da participira u tome i očekujemo da nam se omogući širi okvir za potrošnju, što nam je neophodno da bismo nastavili realizaciju budžeta i konačno izmirili obaveze odavno dospele na osnovu ranije započetih investicija – naveo je Đukić.
Prvi čovek finansija u Vojvodini kaže da zbog ograničavanja javne potrošnje trpe svi nivoi vlasti, od lokalnog do centralnog, ali ističe da su mere štednje u odnosu na projektovani budžet najrigoroznije upravo u Pokrajini. On napominje i da je najveći problem trenutno u tome što je pokrajinska administracija pre aranžmana s MMF-om započela mnoge projekte i velike investicije, dok je Skupština Vojvodine donela odluke o većim dotacijama nižim nivoima vlasti i pojedinim korisnicima u oblastima kulture, nauke… I sad su, navodi, obaveze iz započetih investicija, “koje se mere milijardama dinara”, dospele na naplatu.
– Iako smo s lakoćom mogli izmiriti sve obaveze, jer imamo novac od privatizacije, sad smo u situaciji da dugujemo izvođačima radova pošto te pare, zbog sporazuma s MMF-om, ne smemo da trošimo. A zbog ovih dugovanja izvođači radova su u krizi, kao i njihovi dobavljači, čime se dovodi u pitanje i opstanak zaposlenih u tim preduzećima. Zato je neophodno proširenje deficita kako bismo te obaveze ispunili i istovremeno poreske prihode oslobodili za realizaciju ostalih aktivnosti pokrajinske administracije, kao što su projekti započeti u oblastima kulture, socijalnih davanja i druge. I mislim da bi Republika morala da uvaži to koliki je udeo APV u sporazumu s MMF-om, odnosno činjenicu da smo se mi u značajnoj meri odrekli predviđene potrošnje, kao i da, i pored svega, nismo probili limitirani deficit. Nažalost, bez tog odobrenja mi praktično ne možemo da završimo ovu godinu, i istovremeno dovodimo u pitanje najaktivniji deo privrede, a to je građevinarstvo, kao i naš projekat zapošljavanja koji je sjajno startovao – upozorava Đukić.
On je podsetio na to da je, radi ublažavanja ovih problema, u maju doneta odluka o prioritetima u finasiranju iz pokrajinskog budžeta, kojom su uvedene dodatne mere štednje u svim resorima, a kako bi se obezbedila realizacija započetih investicija i programa zapošljavanja. Po njegovim rečima, Pokrajina bi mogla po automatizmu realizovati budžet koji je projektovala, odnosno planirani deficit od 23 milijarde, što ne bilo protivzakonito, ali da to ipak neće učiniti da centralnoj vlasti ne bi otežala realizaciju sporazuma s MMF-om, jer bi u tom slučaju Republika morala dodatno da smanjuje javnu potrošnju.
– Ne mogu ni da pretpostavim situaciju da u dodatnom deficitu u određenom delu ne participira i APV i mi očekujemo da će nam to Republika odobriti. U protivnom, to bi bio finasijski kolaps Pokrajine, a to se ne može dopustiti. Ponavljam da mi, i pored činjenice da imamo pare na računu, nismo probili ograničeni deficit, odnosno maksimalno smo ispoštovali svoj deo obaveza, jer smo svesni značaja aranžaman s MMF-om – rekao je sagovornik „Dnevnika”.
Đukić dalje napominje da se potrošnja u Pokrajini realizuje iz poreskih prihoda, odnosno od poreza na dobit preduzeća i na zarade zaposlenih, te da je punjenje pokrajinske kase iz poreskih prihoda ove godine značajno otežano, prvenstveno kad je reč o porezu na dobit. On je dodao da su, zapravo, jedini prihodi u budžetu koji su u porastu – oni od kamata, pošto pare od privatizacije stoje zarobljene u bankama, “tako da se od tih kamata isplaćuju i kompletne zarade u pokrajinskoj administraciji”. Tek, Đukić priznaje da, zbog svih navedenih problema, planirani budžet APV sigurno neće biti realizovan, tako da je sada samo pitanje da li će se ostati u granicama deficita od 6,6 milijardi dinara, ili 11,5 milijardi, kako se to predlaže iz Banovine.
Na pitanje koliki problem će za pokrajinsku administraciju predstavljati eventualno ispostavljanje obaveze vraćanja poreza ubranog na ime dobiti NIS-a, Đukić je kazao da se to još uvek ne zna pošto nije poznato ni kakav će biti rezulatat revizije poslovanja te kompanije. „Kad se to završi, videćemo. Mi jesmo dobijali novac na ime poreza na dobit NIS-a, ali ukoliko bi se na kraju pokazalo da ta kompanija ipak nije poslovala pozitivno nego s gubitkom, taj novac bismo morali da im vratimo srazmerno udelu koji je ostajao u pokrajinskoj kasi, a to je 42,7 procenata. I to bi za nas predstavljalo ogroman problem”, upozorio je Đukić.

Od NIS-a kupljena Metals banka

Đukić je izjavio da je Pokrajina raspolagala s više od 18 milijardi dinara od privatizacije NIS-a i da je deo iskorišćen za namene koje su utvrđene budžetom APV do visine deficita na koji se obavezala Pokrajina. Takođe, 3,5 milijarde dinara od privatizacionih para izdvojeno je za kupovinu većinskog paketa akcija Metals banke. „Ostatak novca stoji i ne može da se troši”, rekao nam je pokrajinski ministar finansija.

Zakon o nadležnostima, pa rebalans

– Ako nam se odobri uvećanje deficita, mi samo zbog toga ne moramo da idemo na rebalans budžeta, jer je njim deficit već utvrđen na mnogo višem nivou. No, bilo bi u duhu finansijskih standarda da se taj deficit rebalansom ipak svede na definitivan okvir za ovu godinu. Zapravo, najoptimalnije bi bilo da se budžet rebalansira po donošenju zakona o nadležnostima, kada bi on bio i strukturom i obimom definisan u okvirima novog zakona i konačno utvrđenog deficita za 2009. – kaže Đukić.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!