DUBRAVKA STOJANOVIĆ: Istorija kod nas je još “sluškinja”

11 Nov 2013

"Mi prosto ne razumemo ni svet ni vreme sadašnje"

Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da istorija u našem delu sveta još uvek nije dorasla do nauke, već je ona kao „sluškinja“ koja je u službi vlastima.

Iako se svugde u svetu istorija prilagođava sadašnjosti, specifičnosti naših prostora su veoma brze i veoma dramatične političke promene, koje traže brza vraćanja u prošlost i traženje svog „oca“, svog „zlatnog doba“.

„Zbog toga, često volim da iskoristim rečenicu da nam je prošlost neizvesnija od budućnosti jer u tom smslu ne znamo kako će se sutra naša prošlost interpretirati“, kaže Dubravka Stojanović.

S druge strane, romansirana istorija koja se često kod nas koristi i koja veliča samo jednu naciju, tu istu naciju uljuljkuje u nerealnim predstavama o sebi , dovodi je u zabludu i odvaja je od sveta. „Zahvaljujući tim pogrešnim tumačenjima istorije mi prosto ne razumemo ni svet ni vreme sadašnje“, ističe ona.

Na pitanje koliko je važan današnji dan u kom se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Dubravka Stojanović kaže da današnji dan jeste važan jer je to praznik koji se obeležava u svim državama Atante. Kod nas je, podseća ona ovo nov praznik i stoga je važno i poslati takvu poruku. Međutim, nije jasno šta naša država hoće sa ovim praznikom da poruči. Tu još vlada neka konfuzija, dodaje ona.

„Nije isto da li ćemo mi slaviti kao što se obično kaže golgotu i vaskrs Srbije u Prvom svetskom ratu, dakle jedno ogromno izginuće od oko 700.000 ljudi ili ćemo se sećati tih žrtava i govoriti da se to ne sme ponoviti. To su veoma različite poruke i tu je pitanje države šta će odabrati, a društva šta će neprekidno sugeristi“, kazala je ona.

Slično je i sa cvetom koji je postao simbol obeležavanja Dana primirja, objašnjava ona i navodi da se o njemu ovih dana svašta piše po sajtovima, pa i to da on raste samo na Kajmakčalanu, što nije istina. Taj cvet raste u celom regionu i ono što je za njega specifično je da on kada uvene, ako se ponovo zalije, ponovo oživi“, objašnjava ona.

„To je negde glavna poruka tog cveta, stim da je država ostala nedorečena. Da li je to poziv da mi svaki put sad izginemo do poslednjeg, pa ćemo se ponovo nekako zaliti i ponovo probuditi ili je to možda poziv da više ne ginemo? Ja bih volela da je ovo drugo“, kazala je Dubravka Stojanović.

Ona podseća i da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, upravo povodom obeležavanja Dana primirja, održao jedan patriotski govor u kom je o Prvom svetskom ratu govorio na jedan vrlo tradicionalan način. „Dok god o tome tako razmišljate, dok god ne otvorite dileme, kontroverze i važna pitanja o tome kako se Srbija u tome našla, onda se dolazi do onoga što smo rekli na početku, da ste odvojeni od sveta i dođe do potpune histerije kada izađe knjiga jednog britanskog istoričara, jer ne umete da se snađete, nemate pravi odgovor na neka nova tumačenja istorije jer niste spremni na različita mišljenja“, naglašava Stojanović.

Na pitanje zašto je to tako i zar nemamo mi neke interpretatore i tumače te istorije, ona kaže da strahovi dolaze od ksenofobije, s jedne strane, a s druge upravo odatle što se ne razume svet i što se ne znaju koji su novi tokovi istoriografije. Onda se pojavi jedna knjiga, u hiljadu drugih na istu temu, i nastane opšta histerija pa se postavlja pitanje da li država treba da reaguje, dodaje ona.

Ovde niko ne razume da je i istorija oblast slobode, da postoje različita tumačenja i da ni jedan ozbiljan istoričar sebi ne bi dopustio da optuži Srbiju da s Nemačke skine odgovornost, kao što je i sam autor pomenute knjige rekao, objašnjava Dubravka Stojanović i dodaje da s druge strane, ovde i postoji potreba za zbijanjem redova. Pre se kaže da je EU dala novac jednom istoričaru da napiše takvu knjigu, nego što će se sve to posmatrati kao istoriografija.

Na pitanje da li se uloga Srbije Prvom svetskom ratu mora posmatrati samo kroz atentat na Franca Ferdinanda, ona odgovara da naravno da ne mora. Istorija je, prema njenim rečima, danas otišla mnogo dalje od ranijih verovanja i mišljenja. Sve države danas preispituju svoju ulogu i otud da je za rat odgovoran imperijalizam i takva podela sveta u drugoj polovini 19. veka.

Srbija i srpska vlada bile su u šoku kada su čuli vest o atentatu. Ono o čemu treba da mislimo je veza Apisa, „Crne ruke“ i atentatora u Sarajevu. O tome treba da vodimo računa, o nekontrolisanim sistemima koji nisu pod kontrolom države i koji tu državu stavljaju u negativan kontekst. Ti delovi su opasni ali to je ono što nas stalno prati, kazala je ona i dodala da su koreni toga još u sukobima dve dinastije Karađorđevića i Obrenovića, koji su ubistvima rešavali probleme vlasti.

(B92)

Podelite ovu stranicu!