DSS: Od Vojvodine žele da naprave državu u državi

26 Feb 2014

Političke stranke o Vojvodini (2)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine krajem decembra 2013. godine uputilo je otvorena pitanja relevantnim političkim strankama sa ciljem da se one konkretno i što preciznije odrede prema ustavno-pravnom statusu AP Vojvodine. Anketa je prosleđena na adrese 11 političkih partija (Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokarata Vojvodine, Ujedinjeni regioni Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska radikalna stranka, Nova stranka, Vojvođanska partija), a odgovora je stiglo – sedam. Odabir političkih stranaka bio je uslovljen, sa jedne strane, željom da se svi relevantni politički faktori izjasne o ovom, kako smo smatrali, važnom političkom pitanju, a sa druge strane – da se stavovima pokrije praktično ceo spektar određenja prema vojvođanskoj autonomiji: od onih koji podrazumevaju da se Vojvodina kao autonomija praktično ukine do onih koji smatraju da je jedino rešenje za građanke i građane Vojvodine – status republike u federalizovanoj državi.

Odgovori nisu pristigli od četiri partije: Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke, Nove stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Naprednjaci su odbili da odgovore na pitanja, uz tvrdnju da im položaj Vojvodine nije “prioritet u predizbornoj kampanji”, dok su radikali smatrali da su njihovi odgovori bespredmetni s obzirom da odranije poznat stav prema ovom pitanju. Bez obrazloženja odgovori nisu stigli, bar ne do danas, i pored više čvrstih obećanja, ni od Ujedinjenih regiona Srbije i Nove stranke.

U sedam nastavaka “Autonomija” objavljuje stavove političkih partija o Vojvodini, po abecednom redu.

ODGOVORI DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

Da li je pitanje statusa Vojvodine rešeno Ustavom iz 2006. godine?
– Dokle god je ovaj Ustav na snazi, jeste.

Koje se konkretne funkcije autonomije ostvaruju postojećim ustavnim rešenjima?
– Ostvaruju se osnovne funkcije svake autonomije – da samostalno donosi i izvršava sopstvene akte i izvršava akte čije joj izvršavanje država poveri.

Koji su učinci Skupštine i Vlade Vojvodine mogući u postojećem ustavnom okviru, u odnosu na građane na koje se njihove odluke (akti) odnose?
– To u najvećoj meri zavisi od sposobnosti onih koji vode Skupštinu i izvršni organ pokrajine. Stranke pokrajinske koalicije su donedavno vodile državu i imale su tada najširi mogući ustavni okvir, a rezultati su za građane bili poražavajući.

Kako je moguće da načelno postoji politički kompromis o “ekonomskoj autonomiji”, koji je ozvaničen usvajanjem Ustava 2006. godine, i to odredbama o visini pokrajinskog budžeta (sedam posto) u odnosu na republički, a da se u praksi ta ustavna garancija krši?
– Ova pojava je rezultat naopake neustavne prakse koja je započeta odlaskom sa vlasti DSS i Vojislava Koštunice, a koju su u republičkoj i pokrajinskoj skupštini sprovodile stranke koje se svakodnevno zaklinju u „građanke i građane Vojvodine“ – DS i LSV. Od stranaka pokrajinske vlasti, samo je SVM u vezi sa ovom temom imao principijelan stav. Nema razloga za čuđenje, jer ako postoji praksa kršenja Ustava po pitanju Kosova i Metohije, koja je druga autonomna pokrajina Srbije i o tome se ćuti ili se podržava takva praksa, zašto bi u slučaju Vojvodine bilo drugačije?

Može li se govoriti o autonomiji pokrajine ako ta teritorijalna jedinica nema izvorne prihode, niti zakonski regulisano finansiranje, već se njen “budžet” formira političkim nagodbama, dok više od dve trećine ovih sredstava čine transferi kojima pokrajina ne raspolaže jer se njima finansiraju nadležnosti republike – plate u prosveti i kulturi?
– Ustav određuje visinu pokrajinskog budžeta. Političke nagodbe oko toga su neprihvatljive. Ustav je jasan i njegove odredbe se moraju dosledno sprovoditi.

Šta je razlog što zakon o finansiranju Vojvodine nije donet od 2008. do 2014. godine?
– Nezainteresovanost i nesposobnost republičke Vlade, koju je činila u najvećoj meri DS, a koju su podržavali LSV i SVM da se uradi taj posao, sa jedne, i odsustvo odgovornosti i inicijative pokrajinske vlasti, koju su činile iste stranke, da predlože zakon u ime Skupštine AP Vojvodine, sa druge strane.

Da li politička tumačenja okvira autonomije upućuju na to da su postojeća ustavna rešenja nedorečena i da bi ih trebalo preciznije definisati?
– Ne postoje tumačenja okvira autonomije, već želja da se od Vojvodine napravi država u državi, a ne pokrajina. Okviri su bili veoma jasni i kada su donošeni Zakon o nadležnostima i Statut Vojvodine, ali se svesno radilo van tih okvira. Ta politika je doživela svoj debakl pred Ustavnim sudom, koji je u Odluci veoma precizno opisao te okvire i sada treba vratiti stvari u redovne tokove.

U kojoj meri je postojeći ustavni okvir u skladu sa evropskim rešenjima o ustrojstvu regionalnih nivoa vlasti?
– Ustav je pravljen u skladu sa potrebama građana i države Srbije. Ne postoje jedinstvena, unificirana, evropska rešenja, već i druge države prave rešenja spram svojih potreba.

Može li se pitanje pokrajinske autonomije, zbog problema u njenom funkcionisanju, postaviti kao sporno u nastavku evropskih integracija, a s obzirom da se ono decidno navodi i u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije?
– To pitanje se potencira i u strankama koje čine vladajuću koaliciju u pokrajini najavom internacionalizacije tzv. „vojvođanskog pitanja“, tako da iz Brisela pre stiže odgovor na te zahteve. Što se predstavnika EU tiče, oni su licemerni kao i uvek. Traže poštovanje pravne države i Ustava kada je u pitanju finansiranje pokrajine, ali ćute po pitanju neustavnih akata na kojima se pokrajina zasniva. Međutim, možda će uslov da bude i neka nova, recimo mađarska teritorijalna autonomija.

Koji su predlozi vaše političke stranke za rešenje tog problema?
– Rešenje je da se Srbija okrene sebi, proglasi političku neutralnost, prekine evrointegracije i prestane da ispunjava licemerne zahteve briselske administracije.

Da li vaša politička stranka:
A) Podržava i smatra zadovoljavajućim postojeći nivo pokrajinske autonomije?
Ako je odgovor pozitivan – objasnite koji su konkretni efekti aktuelnih nadležnosti kad je u pitanju mogućnost ekonomskog i političkog razvoja APV unutar države i u procesu evrointegracija koji uključuje i raznovrsnu međuregionalnu saradnju. Ako je odgovor negativan – objasnite šta je u postojećem okviru sporno i zbog čega.
B) Smatra da Vojvodina treba da ima veći stepen autnomije, koji uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u domenu pitanja od regionalnog interesa?
Objasnite kakvo bi to rešenje bilo, zašto to smatrate boljim rešenjem i koji bi bili njegovi efekti.
C) Predlaže drugačiji oblik i nivo autonomije Vojvodine?
Objasnite konkretno koji je to nivo autonomije i sa kojim nadležnostima pokrajinskih organa vlasti.
D) Zagovara ukidanje pokrajinske autonomije?
Objasnite zbog čega smatrate da bi to bilo svrsishodno.
– DSS podržava Ustav Srbije i ono što u njemu piše bilo da se radi o nadležnostima za Vojvodinu, ili njenom finansiranju. Rešenje predviđeno Ustavom predstavlja pravu meru autonomije. Sve što je više od toga vodilo bi federalizaciji Srbije i predstavlja podmetačinu, jer se ne radi o autonomiji, već o federalnoj jedinici, zapravo državi. Ne mogu se efekti postići nadležnostima, već radom pokrajinskih institucija. Predviđene nadležnosti predstavljaju dovoljan osnov za ekonomski razvoj pokrajine. Na žalost, do sada je izostala ta druga komponenta, koja se odnosi na aktivnosti pokrajinskih organa na konkretnim potezima koji bi doveli do jasnih ekonomskih efekata na građane.

Postoji li vojvođanski separatizam?
a) Ako smatrate da postoji, navedite koji su njegovi razlozi i motivi, čime se konkretno manifestuje (odluke i aktivnosti pokrajinskih organa) i kakvi su njegovi efekti i posledice (precizno ih navedite).
b) Ako smatrate da ne postoji, objasnite kako takve ocene razumete, te kako vidite to što su one konstanta u političkom vokabularu već duže od dve decenije.
– Postoji. Razloge i motive za njega treba tražiti kako van granica Srbije i tu je cilj dalje slabljenje Srbije kao države, ali i iznutra, gde je cilj zaštita jedne novoformirane političke kaste koja je naslonjena na budžet AP Vojvodine. Svoju početnu manifestaciju ovaj politički pravac imao je u donošenju neustavnog Statuta, a kulminaciju u usvajanju Deklaracije o zaštiti prava AP Vojvodine. Ove aktivnosti dovele su do mešanja briselskih činovnika u unutrašnje stvari Srbije, antagonizma, nerazumevanja i stalnih tenzija između republičke i pokrajinske vlasti, kao i do stvaranja nepoverenja na ovoj relaciji, što predstavlja problem za normalno funkcionisanje države. Na sreću, separatizam nema svoje utemeljenje u narodu i to je ono zbog čega je ovaj politički pravac osuđen na neuspeh.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!