Državni reket od dve milijarde dinara

03 Mar 2017

VOICE: Privrednici pozivaju na bojkot Privredne komore Srbije zbog obavezujućeg članstva i članarine

Privredna komora Srbije (PKS) bi, mnogi ocenjuju – kršenjem Ustava, ove godine mogla da zaradi više od dve milijarde dinara samo od nameta kojim je država stegla omču oko vrata svim firmama – obaveznom članarinom u ovoj organizaciji. Od tog troška privrednici su odahnuli nakon 2013. godine, kada je zakon odbacio obavezno članstvo u PKS, ali novim zakonskim odredbama rečeno je da od su od 1. januara 2017. sve firme i preduzetnici iz evidencije Agencije za privredne registre automatski članovi Komore, što znači da su dužni da plaćaju članarinu.

Dok u PKS ističu da će sada lakše moći da predstavljaju privredu pred državom i na tržištu, veliki broj privrednika ne vidi nikakve koristi od ove organizacije već samo još jedan parafiskalni namet težak od 3.600 do 2,2 miliona dinara godišnje, u zavisnosti od visine prihoda preduzeća.

I te, 2013. godine mnogi privrednici su bili izrazito nezadovoljni zbog toga što su morali da plaćaju taj, moglo bi se reći, parafiskalni namet, pa je princip obaveznosti ukinut. Međutim, Privredna komora ostala je bez značajnog izvora prihoda. Prema Odluci koju je Skupština PKS donela u decembru prošle godine, članovi Komore automatski su postali „svi privredni subjekti (pravna i fizička lica), koja obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije“. Članarinu bi trebalo da plaćaju zavisno od grupe u koju se razvrstavaju prema kriterijumu ostvarenog godišnjeg poslovnog prihoda. U prvoj grupi su oni koji ostvaruju poslovni prihod od 20 miliona do 300 miliona dinara i dužni su da plate 300 dinara mesečno. U drugoj grupi su članovi koji imaju prihod od 300 do 600 miliona dinara i oni za članarinu ove godine treba da daju 600 dinara mesečno. Dvadeset hiljada dinara plaćaju firme koje prihoduju od 600 miliona do milijarde, 80.000 dinara one sa prihodom do 2,5 milijarde, a privrednici koji ostvare prihod veći od 2,5 milijarde Komori su dužni da daju 185.000 dinara mesečno.

– Zašto da im platim 185.000 dinara mesečno? Poslovni prihod moje firme jeste u toj kategoriji ali radimo sa malim maržama i ne može se uzimati u obzir samo taj parametar. Uostalom, ne želim da budem član Privredne komore, nemam nikakve koristi od te organizacije. U poslovnoj sam asocijaciji koja mi odgovara, zajedno sa srodnim firmama pojavljujem se na tržištu, ostvarujemo bolje pregovaračke pozicije, bolje cene i uslove. Zašto me niko nije pitao da li želim da budem član PKS kada je donošen Zakon o privrednim komorama? Zašto taj novac država ne preusmeri u, recimo, penzioni ili neki drugi fond – pita se u razgovoru za VOICE privrednik iz Srema, iz poljoprivredne branše, vlasnik firme koja se bavi organizovanjem proizvodnje, odnosno posredovanjem između kooperanata i velikih dobavljača.

Predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović za VOICE ocenjuje da je obavezno plaćanje članstva u PKS neustavno.

– Prema članu 55 Ustava Srbije jemči se svakome pravo da ostane izvan svakog udruživanja. To je formulacija koja podiže stepen garantovanja prava da se ne bude član i znatno veća i od Evropske konvencije o ljudskim pravima – naglasio je on.

Savo Manojlovic

Moguć samo jedan odgovor – bojkot PKS: Savo Manojlović (foto: Medija centar Beograd)

Manojlović podseća na to da je Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti prvo podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti obaveznog članstva u Privrednoj komori Ustavnom sudu, a zatim lobiralo da identičan tekst potpiše 47 narodnih poslanika. Time je, veli, postupak pred Ustavnim sudom znatno ubrzan i ne postoji opasnost da Malo veće od troje sudija odbije da odlučuje o ovom pitanju, već se Ustavni sud u plenumu od 15 sudija mora baviti ovim pitanjem. Takođe, od Ustavnog suda je tražena privremena mera zabrane naplate članarine, kako bi se sprečio nastanak nesagledivo štetnih posledica koji bi nastao primenom prisilne naplate članarine i pored toga što je članom 55. Ustavom garantovano „pravo da se ostane izvan svakog udruženja“, kaže naš sagovornik.

– Naime, naplata članarine od 2,2 miliona dinara može dovesti do toga da određeni privrednici procene da je dalje poslovanje neisplativo, te mogu zatvoriti firme; zatim određene kompanije, pre svega iz IT industrije mogu preseliti sedišta van granica Srbije u zemlje tzv. poreskih rajeva; a ugrožena finansijska rentabilnost, takođe, može dovesti i do otpuštanja radnika. Veliki broj privrednika nam se javio sa stavom da podržava naš projekat „Borba za slobodu preduzetništva“ koji podrazumeva ukidanje neustavnog obaveznog članstva i članarine u PKS. Ona je za neke privredne subjekte zaista enormna – i do 18.000 evra, a za neke znatno manja. Međutim, maltene svi su istakli da je glavni problem princip, a ne novac. Za te pare mogli su da iškoluju neko talentovano dete na najskupljem svetskom univerzitzetu koje bi se vratilo ovde, mogli su da investiraju u svoj posao, prošire ga i zaposle još ljudi… Mogli su na kraju krajeva da rade šta hoće, jer je reč o njihovom novcu. Pitanje koje smo dobijali je bilo šta da se radi. Nametnuo se samo jedan odgovor sam po sebi – bojkot, naglašava Manojlović napominjući da ne postoji kazna za neplaćanje, a u slučaju tužbe Privredne komore, sud opšte nadležnosti bi trebalo da zastane sa postupkom i zatraži od Ustavnog suda da odluči o ustavnosti navedenog pitanja.

Na ovaj problem i ranije je, pre 2013. godine, ukazivao predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ocenjujući da privredna komora, kakva postoji decenijama, nije bila okrenuta onima zbog kojih je osnovana i da su, u suštini, to vladine privredne komore. U razgovoru za VOICE ocenjuje da je privredna komora napravljena da dezavuiše sve interese privrede.

– To je produžena ruka Ministarstva finansija i daje legitimitet i kredibilitet svim pogrešnim odlukama. Inicijativa UZUZ za ocenu ustavnosti je najveći katalizator društvene svesti koji sam doživeo za 30 godina bavljenja privredom i nešto najbolje što se pojavilo u poslednih par decenija u Srbiji – istakao je Knežević uz poziv firmama da bojkotuju PKS i ocenu da je naša država „jedina koja donosi nezakonite zakone, a onda se nezakonite radnje odvijaju po zakonu“.

Dragoljub Rajic

Privredna komora kao produžena ruka Ministarstva finansija: Dragoljub Rajić (foto: Medija centar Beograd)

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ocenio je u razgovoru za VOICE da praktično kroz Zakon o privrednim komorama država krši princip dobrovoljnosti.

– To je suprotno i nekim međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala, kao što je Konvencija UN koja garantuje slobodu udruživanja. Kako se koja garnitura vlasti promeni, dolazi i do promena u ovoj instituciji. Krugovi u PKS su uvek blizu političkim strankama, za ta mesta uvek se bira po osnovu političkog uticaja – kaže Rajić.

On podseća na to da je Mreža za poslovnu podršku reagovala, kada je zakon donet jer nije sprovedena nikakava analiza niti anketa među privrednicima, niko nije pitan o tome kako ocenjuje rad komore u prethodnom periodu niti o tome kako bi po njima ona trebalo da izgleda nego je jednostavno nametnuto rešenje i model iz Austrije i drugih zemalja.

– Niti smo Austrija, niti je naša privreda bogata kao njena, a pritom u Austriji postoji mnogo veći stepen odgovornosti i ozbiljnosti u radu takvih organizacija. Prosto, takav je i mentalitet i poslovna klima. Kod nas sve je urađeno akljakvo da bi određena grupa pojedinaca zadržala svoje pozicije i pokušala da rešava opsatanak organizacije na leđima onih koji to ne žele. Nije stvar samo u tome što ne žele, već u tome što prosečno u jednoj grani u privredi Srbije ima oko 45 nameta i to je samo još jedan više. Mnogo je efikasnijih organizacija trenutno, što klastera, što inostranih asocijacija zemalja. Te strane komore ili organizacije su mnogo aktivnije u Srbiji – kaže Rajić.

On podseća na to da postoje brojna predstavništva PKS u inostranstvu (u Nemačkoj tri, pa u Austriji, Rusiji, Francuskoj…), a privrednici nemaju uvid u njihov rad, menadžment… Takav način rada nezamislov je za bilo koju stranu komoru u Srbiji, kaže Rajić.

– Nameće se i formalno pitanje: PKS jeste organizovao kolektivne posete nekim sajmovima i štandovima ali ta usluga uvek je bila skupa. Poslovni ljudi u današnje vreme preko sajtova i interneta mnogo jeftinije mogu da dođu do sajmova i kontakata i da unapred dogovore više desetina sastanaka na tim manifestacijama. Tako poslovne asocijacije i rade – kaže Rajić.

Beograd, 8.02.2017. - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Cadez prisustvuje konferenciji "Deset godina implementacije sporazuma CEFTA", danas u hotelu "88 rooms" u Beogradu. (BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS)

Privredna komora nije odgovorila koliko će novca prihodovati od obavezne članarina: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (foto: Beta)

Privredna komora Srbije nije za VOICE odgovorila na pitanje koliki priliv očekuje ove godine od članarine koju će platiti firme, a njih je, prema dostupnim podacima oko 27.000.

Kako je pre par dana izjavio predsednik PKS Marko Čadež, brojne firme su za članstvo. On je pozvao preduzeća da se uključe u rad Komore i jer tako mogu da ispune svoje zahteve.

“Uđite, pozivam vas da uđete i da menjate. Neće Marko Čadež biti taj koji će odlučivati kako će i koje će aktivnosti Privredna komora raditi, nego sami privrednici. Samo bojkotovati radi bojkota može da bude isto odluka, ali ne čini mi se mnogo konstruktivna”, rekao je Marko Čadež.

Slađana Gluščević (VOICE)
Naslovna fotografija: www.pixabay.com