Državni posao – makedonska verzija

20 Feb 2014

Partijsko zapošljavanje u Makedoniji preti da dostigne srpske dimenzije. Dok u Srbiji više od deset odsto stanovništva radi u javnoj službi, u Makedoniji je procenat nešto manji. Ali i ova zemlja ima svoje pikanterije

Šesti oktobar prošle godine, bliži se podne. Hiljade Makedonaca op?injeno zuri u svoje televizore gde ?e upravo biti obznanjeni pobednici lutrije. To nije obi?na lutrija. U studiju televizije je više ministara. Pobednika ne ?ekaju milioni evra, ve? nešto mnogo obi?nije, a toliko priželjkivano – radno mesto u javnoj službi. Posao na državnim jaslama bolji je od svakog džekpota, to je ispunjenje sna o sigurnom radnom mestu u zemlji u kojoj drugih poslova ima sve manje.

Prema ekonomskim pokazateljima, Makedonija je jedna od svega nekoliko zemalja Evrope u kojima se gore živi nego u Srbiji. Nezaposlenost iznosi 28 odsto dok „sre?nici“ koji rade prihoduju u proseku 350 evra mese?no. Državni dug produbljuje se iz godine u godinu. U opštoj besparici i permanentnoj krizi radno mesto na državnom budžetu posmatra se kao pojas za spasavanje. I zato je nacija gledala televizijski šou u kojem ?e, od 30.000 prijavljenih, 1.600 ljudi smesta dobiti radno mesto.

Poslom do glasova

Doduše, masovno zapošljavanje u javnom sektoru i nije neka novost. Broj budžetskih korisnika eksplodirao je posebno od 2006. godine kada je konzervativna partija VMRO-DPMNE preuzela vlast u koaliciji sa albanskom strankom BDI. Prema procenama nema?ke fondacije Bertelsman, broj zaposlenih u javnom sektoru je u poslednjih šest godina sa 90.000 porastao na ?itavih 150.000 ljudi. I to u zemlji koja ima jedva dva miliona stanovnika. „Vlada je pove?ala broj službenika kako bi stvorila veliku bazu politi?ki lojalnih gra?ana“, piše u studiji fondacije. Evropska komisija, u najsvežijem izveštaju o Makedoniji, zahteva „borbu protiv politizacije javne službe“.

Osim zaposlenih, od državnog budžeta zavisi i 270.000 penzionera i još 100.000 socijalnih slu?ajeva. „Tako budžet postaje socijalna alatka države“, kaže Zoran Ivanovski sa Univerziteta u Tetovu. On za DW objašnjava da 15 odsto budžeta ide samo na plate, dok u pojedinim institucijama na isplatu zarada odlazi ?ak 90 odsto sredstava. Radnim mestima se obezbe?uju glasovi i socijalni mir. Zaposleni gra?anin ne ide na ulice po „tuzlanskom receptu“, a kada ostane sam iza paravana na bira?kom mestu obi?no glasa za status kvo – za one koji su ga i zaposlili.

Ironija postaje potpuna kada se zna da ve?ina zaposlenih u javnom sektoru uopšte ne ide na posao. Tamo ionako toliki broj ljudi nema šta da radi, a ni gde da sedi. Makedonski mediji prenose da ogroman broj službenika ostaje kod ku?e i za to prima platu. Biljana Jovanovska, bivša direktorka Agencije za rad, tako?e misli da je zapošljavanje deo neprestane kampanje vladaju?e stranke. „Politika zapošljavanja uvek dobija na intenzitetu kada se izbori bliže. Cilj je da se pove?a broj potencijalnih glasa?a“, kaže Jovanovska.

Ucenom do glasova

Makedonska štampa godinama piše o ovim zloupotrebama. Pred vanredne parlamentarne izbore 2011. su dve novinarke televizije A1 (koja je u me?uvremenu zatvorena) došle do spiskova vladaju?e VMRO-DPMNE na kojima su imena ljudi koji su obavezni da daju svoj glas ovoj stranci i da pride na?u još deset gra?ana koji ?e u?initi isto. „Slu?aj ‘Spisak’ nije otkrio ništa novo, ali je dokazao ono što svi znaju – postoji razra?en sistem kupovine glasova“, kaže za DW Saška Cvetkovska, jedna od novinarki koje su otkrile ove spiskove.

Imena ljudi sa spiska „sigurnih glasova“ vladaju?e partije uglavnom se nalaze i na spiskovima zaposlenih u javnoj službi. Cvetkovska je telefonirala sa mnogima od njih i neki su zaista potvrdili da moraju da obezbede glasa?e za vladaju?u partiju, ukoliko žele da zadrže radno mesto. „Ljudi su ucenjivani svojim poslom, ali i radnim mestom sinova, ?erki ili unuka“, nabraja Cvetkovska. Razmere skandala su postale tolike da je, reda radi, moralo da se uklju?i i državno tužilaštvo. Do sada niko nije kažnjen.

Igra se nastavlja po istim pravilima – u aprilu su predsedni?ki izbori. Svega nekoliko dana pre nego što ?e parlament odlu?iti da se ide na izbore, u novinama su se pojavile stotine oglasa za radno mesto u državnoj službi. Zvani?no je planirano i 4.000 „subvencionisanih“ radnih mesta – radi se u privatnom sektoru, ali platu daje opet država. Premijer Nikola Gruevski na sve kritike odgovara argumentom neobaveštenosti. „Nemam nijednu informaciju da je zakon prekršen“, kaže premijer. Ni to nije ništa novo, komentariše novinarka Saška Cvetkovska. „Sistem je van kontrole. Nema razlike izme?u partije i države. Iznenadila bih se da je druga?ije.“

(Boris Georgievski / Katerina Blaževska, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!