Državi ostaju RTS i RTV, Tanjug prodaje

04 Jun 2011

Država ne može biti ni vlasnik, ni osnivač medija i u najkraćem roku svoje udele u medijskim kućama mora da proda, uključujući i agenciju Tanjug, stoji u nacrtu strategije o informisanju

Država Srbija će ubuduće zadržati vlasništvo samo u RTS-u i RT Vojvodine stoiji u Nacrtu strategije razvoja javnog sistema informisanja u Srbiji do 2016. Taj dokument koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture, medija i informacionog društva predviđa da država ne može biti ni vlasnik, ni osnivač medija i da u najkraćem roku svoje udele u medijskim kućama mora da proda, uključujući i agenciju Tanjug.

Prema Nacrtu strategije koju je objavilo Ministarstvo kulture, medija i informisanja, Srbija će se povući iz vlasništva nad javnim glasilima bez odlaganja, a najkasnije u roku od 18 meseci od dana usvajanja ove strategije.

“Povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima podrazumeva privatizaciju i/ili konverziju državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije”, precizira tekst Nacrta strategije.

Prema ovom dokumentu, Novinska agencija Tanjug mora biti privatizovana u roku predviđenim Akcionim planom.

“Osim države, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, osnivač Tanjuga, ni neposredno ni posredno, ne mogu biti ustanove, preduzeća i druga pravna lica koji su u celini ili delimično u državnoj svojini ili koja se u celini ili pretežnim delom finansiraju iz javnih prihoda”, napominje se u Nacrtu strategije.

Transformacija Novinske agencije Tanjug, kroz proces privatizacije i njen potpuni izlazak na medijsko tržište, znači obavezu Srbije da se odrekne osnivačkih prava u tom preduzeću i povuče u celini iz njegovog vlasništva.

“Povlačenje države iz vlasništva nad Novinskom agencijom Tanjug, u slučaju neuspešne privatizacije, podrazumeva konverziju državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije”, navodi se u Nacrtu strategije.

Finansiranje novinskih agencija iz javnih prihoda, prema ovom dokumentu, zabranjeno je kao neprihvatljivo uplitanje države u medijsko tržište i uspostavljanje nelojalne konkurencije.

“U sferi agencijskog novinarstva”, kako se napominje, “država svoju ulogu jedino može da ostvaruje preko konkursa, sufinansiranjem projekata u javnom interesu i kupovinom agencijskih servisa i usluga za sopstvene potrebe, kroz transparentne postupke javnih nabavki”.

U delu koji reguliše rad štampanih medija i novinskih agencija, Nacrt strategije predviđa da Zakon  o oglašavanju omogući mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih javnih glasila, kroz liberalizaciju propisa.

“S obzirom da se u Srbiji ne proizvode proizvodi neophodni za postojanje štampanih medija, štamparske mašine, papir, boje i filmovi, država će razmotriti mogućnost olakšica za uvoz tih roba”, preciziora se u Nacrtu strategije.

“Srbija će”, kako se napominje, “razmotriti mogućnost značajnog smanjivanja PDV na prodaju štampanih javnih glasila i servisa vesti novinskih agencija, radi stimulisanja njihovog razvoja”. Sredstva za finansiranje lokalnih novina obezbediće se iz javnih prihoda, a cilj je da se podstakne raznovrsnost mišljenja i prava lokalnog stanovništva na sadržaje koji samo u tržišnim uslovima ne bi bili održivi. To se odnosi i na glasila na jezicima nacionalnih manjina, koje treba sufinansirati iz budžeta po detaljno utvrđenim kriterijumima, dodaje se u Nacrtu strategije.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije, takođe, predviđa da se devet meseci od njenog usvajanja donesu novi zakoni za oblasti javnog informisanja i elektronskih medija. Prema tom planu, u roku od 18 meseci biće sprovedena prodaja državnog udela u sredstvima javnog informisanja, kao i privatizacija lokalnih i regionalnih medija. Kada je reč o elektronskim javnim glasilima, Nacrt predviđa reformu pravnog okvira kako bi se uskladio da procesom digitalizacije, slobodnu konkurenciju, kao i poštovanje zakona o oglašavanju.

Nacrt predviđa da se zna stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač glasila i poreklo kapitala, kao i neophodnost da država sprečava nedozvoljenu medijsku koncentraciju. I to kako horizontalnu, što znači istovremeno vlasništvo nad raznovrsnim medijima, tako i vertikalnu, koja podrazumeva istovremeno učešće na različitim tržištima od značaja za medijsku produkciju i distribuciju, uključujući i tržišta oglašavanja, distribucije štampe i elektronskih komunikacija.

Tekst Nacrta strategije sačinila je sedmočlana stručna radna grupa, sastavljena od petoro predstavnika svih novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u Srbiji i dvoje predstavnika Ministarstva kulture i informisanja. Radna grupa usvojila je Nacrt strategije jednoglasno, pošto je na ovom dokumentu radila od 19.aprila do 1.juna ove godine, kada ga je i predala Ministarstvu kulture i informisanja.

(B92)

Podelite ovu stranicu!