Države regije neće se međusobno blokirati na putu ka EU

27 Aug 2015

Zemlje Zapadnog Balkana na konferenciji u Beču usvojile deklaraciju o saradnji i pomirenju država

Zemlje Zapadnog Balkana u Be?u su se obavezale da ne?e jedna drugu blokirati na evropskom putu, kao i da ?e uložiti ve?e napore za napredak u unutrašnjim reformama.

Deklaracijom Konferencije o Zapadnom Balkanu u Be?u zemlje u?esnice su se obavezale da me?usobne nesuglasice ne?e zloupotrijebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i da privhataju podršku Evropske komisije u rješavanju bilateralnih sporova.

Prihvataju?i sve što su zemlje regije do sada u?inile u popravljanju unutrašnje situacije, zaklju?eno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali doma?i reformski procesi, pogotovo kada je rije? o vladavini prava, upravljanju privredom i reformi javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala.

U Deklaraciji se navodi da su potrebni konkretni koraci politi?kih lidera Zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regiji, što je klju?no za stabilnost i podršku stvaranja Jugoisto?ne Evrope sposobne da prevazi?e naslije?e prošlosti.

Normalizacija odnosa Kosova i Srbije

Premijeri Kosova i Srbije potvrdili su, kako se navodi u zaklju?ku Samita, odlu?nost da intenziviraju proces normalizacije.

Tako?er, potrebno je da se pove?aju napori u iznalaženju kompromisa izme?u Makedonije i Gr?ke kada je rije? o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.

Zemlje Zapadnog Balkana su se složile da je “radikalizam, terorizam i nasilni ekstremizam prevashodno stranih boraca koji se bore u Siriji i Iraku zahtjeva ja?anje saradnje i ve?u razmenu informacija”.

Kada je rije? o ilegalnoj migraciji, naglašen je zna?aj pripreme konferencija na visokom nivou koja ?e se baviti izazovima zapadno-balkanske rute.

Poboljšanje uslova za život u regiji, posebno osiguravanje realne perspektive za budu?nost mladih i pove?anje njihovog povjerenja u institucije, klju?ni je cilj reformskog procesa.

Stotine miliona eura za infrastrukturu

Na najvažnijem politi?kom doga?aju za regiju u ovoj godini dogovoreno je da Evropska unija izdvoji 600 miliona eura za regionalne infrastrukturne projekte.

Evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Johannes Hahn pred po?etak Be?ke konferencije najavio je kako ?e ove godine za projekte u oblasti transportne infrastrukture biti izdvojeno 600 miliona eura, od ?ega se 200 miliona eura odnosi na sredstva koja je osigurala EU.

Uz sve kreditne aranžmane, EU planira u narednom periodu u projekte infrastrukture uložiti gotovo milijardu eura.

Austrijski vicekancelar i ministar privrede Reinhold Mitterlehner rekao je novinarima da su potvr?ena 24 projekta, koji ?e biti realizirani narednih godina u vrijednosti od oko 7,7 milijardi eura, ?ime treba biti postignut rast bruto doma?eg proizvoda od jedan posto godišnje u zemljama Zapadnog Balkana, s ciljem da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mjesta.

Dogovoreni paket podrške predvi?en je za 10 razli?itih perioda, me?u kojima je autoput Niš – Priština – Dra?, kao i modernizacija željezni?ke pruge izme?u Beograda i Sarajeva.

Autoput Niš – Priština – Dra? bio je tema jednog od prvih sastanaka u ?wtvrtak u Be?u, a prisustvovali su mu premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vu?i? i Edi Rama, kosovski premijer Isa Mustafa te evropski zvani?nici.

Vu?i? je rekao da Srbija ve? krajem 2016. godine može po?eti radove na izgradnji dionice od 77 kilometara tog autoputa, a premijer Albanije je kazao da je neophodno da Evropa podrži zemlje Zapadnog Balkana konkretnim projektima.

EU da podrži nadu u budu?nost

Njema?ka kancelarka Angela Merkel izrazila je po završetku Konferencije zadovoljstvo dinami?nom saradnjom u regiji Zapadnog Balkana, istakavši da EU mora podržati nadu i budu?nost regije, što ve? i ?ini.

Ona je ukazala da su se premijeri regije, bez prisustva austrijskog i njema?kog kancelara, kao i predstavnika Evropske komisije, sastajali i razgovarali o problemima.

“Zahvaljuju?i tome, sada imamo niz rezultata, kao što je današnje potpisivanje sporazuma o razmjeni mladih”, poru?ila je Merkel, koja je posebno zadovoljna ?ienjicom da su uo?i Samita riješeni brojni bilateralni problemi, poput sporazuma u dijalogu Srbije i Kosova.

Evropski komesar Hahn je naglasio kako je albanski premijer Rama u srijedu nave?er, tokom susreta s nevladinim sektorom organiziranom uo?i samita, na kojem je u?estvovao i premijer Srbije Vu?i?, istakao da je prije godinu bio sumnji?av da ?e se tako što ikada desiti, javlja Anadolija.

“Sada se potpuno normalno održavaju bilateralni i multilateralni sastanci. To je jasan putokaz da se sada treba dati novi impuls i mi želimo da se ve?a povezanost ostvari u domenu transporta”, istakao je Hahn.

Zapadni Balkan pripada Evropi

Premijer Srbije izjavio je da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi i žele da budu u EU, ali i podvukao da regija na EU ne glada kao na bankomat, ve? kao na organizaciju s kojom dijeli iste vrijednosti.

Vu?i? se novinarima obratio zajedno s njema?kom kancelarkom Merkel, visokom predstavnicom za vanjsku politiku i sigurnost EU-a Federicom Mogherini i austrijskim kancelarom Wernerom Faymannom ispred ?itave regije i rekao da “ne tražimo pomo?, niti molimo Evropljane da nas prihvate takvi kakvi smo danas”.

Zemlje Zapadnog Balkana, ponovio je Vu?i?, pripadaju Evropi te dodao: “Iako smo iz razli?itih zemlja i naroda, delimo uglavnom iste vrednosti.”

Da?i?: Stanje nije tako idili?no

Ministar sponjih poslova Srbije Ivica Da?i? istakao je pozitivnim skupove kao što je Be?ka konferencija, ali i rekao da stanje na Zapadnom Balkanu nije tako idili?no.

“Pozivam sve da se samo jedan dan ne govori o budu?nosti, a ostale da se vra?amo u prošlost. Poslednjih meseci prostor Zapadnog Balkana bio je mesto sa mnogo prejakih re?i. Raduje me što se neko bavi nama, jer mi se u prisustvu razrednog starešine znamo ponašati. Me?utim, kada to izostane, na Zapadnom Balkanu je ponašanje isto kao kod nemirne dece i loših u?enika koji beže od svojih obaveza”, naveo je Da?i?.

Ministar vanjskih poslova Makedonije Nikola Poposki pozvao je ?lanice EU-a na saradnju u oblasti investicija, ekonomije, ali i migrantske krize.

“Veoma je važan gest što su vode?e zemlje EU-a, uz podršku Evropske komisije, spremne pomo?i zemljama Zapadnog Balkana kako bi se donio boljitak”, naglasio je Poposki.

Austrijski ministar vanjskih poslova Sebastian Kurz naglasio je da se iz Be?a želi poru?iti kako “Evropa nije kompletna bez Balkana”.

“Želimo poru?iti da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. Ovo nije prilika samo da se sastanemo, ve? i da razgovaramo o konkretnim projektima da se zaklju?e. Posebno su važni projekti u oblasti infrastrukture za region”, naveo je Kurz.

Voditi ra?una o mladima

Istakao je da ?e se u sklopu pri?e o Zapadnom Balkanu voditi ra?una i o mladima.

Austrijski ministar vanjskih poslova istakao je da se, u skladu s tim, u narednom periodu mora pove?ati intenzitet razmjene mladih te da se uklone “granice u tom podru?ju”.

U narednom periodu najavljuju se brojni projekti u oblasti infrastrukture – kako saobra?ajne, tako i energetske.

Težište je na izgradnji Jadransko-jonske autoceste, koja bi, preko Gr?ke, povezala Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju i Italiju.

Kada je u pitanju energetska oblast, najavljuju se projekti koji ?e zna?iti pove?anje izvoza elektri?ne energije te izgradnje Transjadranskog gasovoda preko Zapadnog Balkana.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!