Država sve rasprodala, nema šta da vrati

10 Aug 2011

Ekonomista Boško Mijatović tvrdi da je država svu imovinu već rasprodala i da nema šta da denacionalizuje. Mreža za restituciju ukazuje na problem popisa državne imovine.

Predstavnici Vlade Srbije, Mreže za restituciju i stru?njaci razli?itog su mišljenja o tome da li država poseduje imovinu koja može biti predmet restitucije.

Direktor u Centru za liberalno-demokratske studije Boško Mijatovi? je rekao, govore?i na okruglom stolu “Restitucija – prilog javnoj raspravi o zakonu”  da država više nema imovinu koju je mogu?e denacionalizovati, jer je sve vredno rasprodato u privatizacijama.

“Država nema imovinu koja je nacionalizovana i koju je mogu?e denacionalizovati”, rekao je Mijatovi?, objašnjavaju?i da je ceo stambeni fond privatizovan 90-tih godina, da su preduze?a i “sve što je vredelo” tako?e privatizovano, kao i najvrednija stvar – gradsko gra?evinsko zemljište.

“Ono što se može naturalno vratiti, odnosno što se moglo nekada vratiti, a što je nacionalizovano, toga više nema”, kazao je Mijatovi?, dodaju?i da država ima drugu imovinu, koju može po na?elu realne restitucije da vrati, ali da je problem što se ne zna kolika je ta imovina.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Anti? je izjavio da je cilj budu?eg zakona o restituciji mora da bude da se ljudima koji potražuje malu imovinu ta imovina vrati u naturi. Prema njegovim re?ima, ukoliko njihova imovina više ne postoji rešenje za restituciju može da bude u onome što predstavlja državnu imovinu. Anti? je kazao da svako od tih ljudi u 99 odsto slu?ajeva može “prstom da pokaže na ono što im je oduzeto”.

Anti? je odbacio primedbu da država više nema imovinu koju je mogu?e denacionalizovati, ali se složio da je “problemati?an” popis državne imovine. On  je kazao da “ne stoji pri?a da je privatizacijom sve otišlo”, navode?i, što se ti?e gra?evinskog zemljišta, da su njegovi najve?i korisnici javna preduze?a i povlaš?eni pojedinci koji su u postupcima privatizacije uzurpirali to zemljište.

Prema njegovim recima, nije sporan popis imovine koju bivši vlasnici potražuju, ve? popis državne imovine, a kao primer naveo da je u Republi?koj direkciji za imovinu popisano 137.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a da stari vlasnici potražuju 300.000 hektara.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar ?eli? rekao je da u zakonu o restituciji “ne sme i ne?e biti misterija”, te da ?e posle njegovog donošenja, kao i zakona o javnoj svojini, napokon biti poznata imovina i ko njom raspolaže.

Na primedbu Mijatovi?a da je u sumu od 200 milijardi dinara, namenjenu finansijskom obešte?enju starim vlasnicima trebalo da bude ukalkulisana inflacija, kao i kamatna stopa, ?eli? je rekao da je zahtev Me?unarodnog monetarnog fonda bio da se utvrdi fiksna suma i da bi bilo štetno da Srbija dalje ostavlja otvoren prostor nekoj obavezi za koju se ne zna obim.

?eli? smatra da ?e u budžetu biti dovoljno novca za obešte?enje starih vlasnika, budu?i da ?e prestanak isplate stare devizne štednje otvoriti budžetski prostor za tu namenu.

Mijatovi? je kazao da se ne zna precizno kolika je vrednost nacionalizovane imovine, ali da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto ili ?ak manje. Mijatovi? smatra da ?e biti vremena da se izdvoji ve?i iznos novca u naredne 24 godine, a kao zamerku finansijskom obešte?enju naveo je i to što je nov?ana suma fiksirana u zakonu kao limit, a ne pominje se inflacija koja može da je obezvedi.
Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavljevi? istakao je da ?e zakonom biti propisana obaveza vra?anja oduzete imovine, kao i da ?e se svima koji uzurpiraju ili imaju nameru da uzurpiraju zemljište to zabraniti jer ?e biti predmet restitucije.

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Radosavljevi? je naveo da je za državu relevantna evidencija Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koja kaže da u Srbiji postoji blizu 400.000 hektara takvog zemljišta, koje ?e apsolutno biti predmet restitucije, osim u slu?ajevima koji su izuzeti zakonom.

Radosavljevi? je kazao da ?e još neke sugestije koje su se ?ule u dosadašnjoj javnoj raspravi biti prihva?ene, poput mogu?nosti da država u nekoj meri apsorbuje troškove prijavljivanja za povra?aj imovine, poput administrativnih troškova, kao i u vezi institucije koja treba da se bavi restitucijom, poput primedbe da ona treba odmah da po?ne sa radom.

Direkcija prerasta u Agenciju

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar ?eli? najavio je da ?e Direkcija za restituciju, zbog velikog obima posla, prerasti u agenciju za restituciju.

?eli? izjavio je da ?e Srbija postupak vra?anja oduzete imovine i obešte?enja gra?ana sprovesti tako da bude uspešan i pravi?an, što je mogu?e samo ako je uskladjen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.

?eli? je podsetio da je vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vra?anju oduzete imovine i obešte?enju i da ?e on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.

Podelite ovu stranicu!