Sindikalci: Država štiti bahate i bezobrazne poslodavce

21 Jul 2017

"Sindikalna organizovanost zastupljena samo u 25 odsto firmi u celoj Srbiji"

Prigovori poslodavcu neretko rezultiraju otkazom, a radnici sve manje imaju poverenja u sindikalnu zaštitu.

Jedan od skorijih primera su i otkazi 30 radnika kruševačkog Trajala, koji su proglašeni tehnološkim viškom, od kojih su četvoro članovi Odbora sindikata Sloga u tom preduzeću, a među njima i predsednik i potpredsednik tog Odbora.

Na koji način sindikat štiti radnike kada dobiju otkaze?

Što se tiče zaštite prava zaposlenih od strane sindikata, kada se nađu u situacijama kada dobijaju otkaz, situacija je različita i zavisi od slučaja do slučaja, objašnjava predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović.

“U ozbiljnim firmama veoma retko se dešava da dobar radnik dobije otkaz, bez bilo kakve greške. S obzirom na to da je Srbija država u kojoj ima malo ozbiljnih firmi, imamo probleme da je veliki broj ljudi praktično pod otkazom ili upozorenjem pred otkaz bez ikakve greške, samo zato što je nekome u tom trenutku palo na pamet, ili zato što kroz program tehnološkog viška neko želi da se reši nekoga”, navodi on za naš portal.

Do starog zakona o radu koji je bio na snazi do 2014. godine, sindikati su imali znatno veće ovlašćenja.

“Njihova uloga je bila veća u situacijama kada su radnici otpuštani, proglašavani tehnološkim viškom ili kada su išli na socijalni program. Bez sindikata nije bilo moguće doneti bilo kakvu odluku. Od 2014. godine, pa nadalje, to je veliki problem, s obzirom na to da su poslodavci dužni da konsultuju sindikat. Sada je velika razlika u tome što nisu dužni da prihvate bilo koje mišljenje sindikata. To je ono što nama smeta kao predsednicima sindikata”, kaže Veselinović i napominje da su predsednici sindikata koji su do 2014. godine bili zakonom zaštićeni od otkaza, čak i godinu dana po isteku funkcije imali pravo na imunitet.

“To je bio motiv predsednicima sindikata da rade svoj posao, mogli su da se suprotstave direktoru, poslodavcu ili bilo kome drugom i da nesmetano obavljaju svoju funkciju. Predsednik nije mogao da dobije otkaz samo zbog toga što se bavio tim poslom. Prema novom zakonu, došli smo do toga da svaki predsednik sindikata kao što se to desilo našem kolegi iz Trajala iz Kruševca, može da dobije otkaz, bez bilo kakvog obrazloženja, samo zato što je imao hrabrosti da se suprotstavi poslodavcu u nelegalnim radnjama. Danas je teško naći i motivisati ljude koji bi želeli da se bave sindikatom upravo jer su oni u većini firmi prvi na meti otkaza i zato je sindikalna organizovanost zastupljena samo u 25 odsto firmi u celoj Srbiji”, priča on za 021.rs.

Vladica Tomašević, predsednik sindikata koji je sprečio prodaju Trajala, dolaskom novog direktora bio je kažnjen.

“Četiri godine sam trpeo torturu od strane novog rukovodstva, mobing, šikanranje, maltretiranje, premeštanje, slanje na plaćeno odsustvo, nemogućnost da se članovima sindikata odbija članarina i konstantne pretnje, čak sam imao i ličnih pretnji. Prenosi se poruka javnosti da svi ljudi koji se bore, to ne mogu jer država štiti bahate i bezobrazne poslodavce, to je nešto što bi u normalnoj državi naišlo na sankcije, osudu i direktor bi bio smenjen, a kod nas je nagrađen konferencijom zajedno sa predsednikom, tadašnjim premijerom”, kaže on.

Dodaje da radnici često ne koriste mehanizme koji su im na raspolaganju.

“Naš kolaga iz Grasa pre nekoliko godina je dobio otkaz, samo zato što je bio u sukobu sa tadašnjim direktorom i to je trajalo dugo, a nije nam se obratio. Bilo je mogućnosti da ga vratimo preko inspekcije rada. Na nivou Vojvodine i Novog Sada, socijalni dijalog je za nijansu na većem nivou. Pre svega jer je Vlada Vojvodine imala razvijeniji nivo socijalnog dijaloga i imali su klauzulu, da su firme koje su dobijale subvencije od strane pokrajinske vlade morale imati organizovan sindikat u svom preduzeću, tako da je tu već godinama na malo boljem nivou sve”, kaže on i dodaje da su za loš socijalni dijalog krivi podjednako Vlada Srbije, nekompetentni poslodavci, ali i sindikati koji su najvećim delom odgovorni za sva dešavanja, jer aminuju sve odluke koje su štetne po radnike Srbije.

Situacija je teža u privatnim firmama, jer ne postoje ozbiljne kompanije.

“Što se tiče firmi ‘šrafciger industrije’, a to su firme kojima država daje subvencije za otvaranje radnih mesta, tu je nemoguće formirati sindikat, eventualno u nekoj od nemačkih firmi koja radi za proizvođače koji su potpisnici sporazuma sa međunarodnim sindikalnim federacijama. U ostalim firmama to je nemoguće jer je sve što postoji na nivou Srbije, direktno pod kontrolom vlasti“, objašnjava naš sagovornik.

Da je sindikate sve teže i teže formirati, mišljenja je Veselinović.

“Tako će biti eventualno dok se EU ne umeša da počnu da se poštuju neki propisi i zakoni. Mi smo kao sindikat uspevali da nađemo neke moduse preko inspekcije rada koja dosta dobro ponekad radi svoj posao. Inspekcija rada u Srbiji nažalost nema ovlašćenja koja bi trebalo, odnosno njihova ovlašćenja su više preporuke, nisu toliko vezane sa pravosnažnim odlukama. Mi smo uspevali to da rešimo, tako što smo inspekciji dostavljali dokaze da je neko otpušten, zbog sindikalne aktivnosti. Imali smo uspeha i zato što je generalni inspektorat za rad dobro radio svoj posao”, kaže Veselinović.

Veliki je problem raditi sa inspekcijom na lokalu, jer su često inspektori u dosluhu ili su povezani po bilo kojim osnovama sa direktorima ili vlasnicima velikih preduzeća.

“Dešava se i da su konkretno od funkcionera zamoljeni da jednostavno određene firme ne kažnjavaju zbog kršenja zakona, tako da ukoliko to ne prođe prvostepeno, odnosno ukoliko inspektori ne odrade posao kako treba, mi to rešavamo preko republičkog inspektorata jer tamo nema te vrste pritisaka”, dodaje on.

Jedna od načina ubrzanja postupaka su overene izjave kod notara, čime se preskače sud u nekim slučajevima.

“Konktretno u mom primeru, overio sam izjavu da je na mene vršen pritisak da smenim kolegu Vladicu Tomaševića, što je overeno kod notara. Taj novi sistem preko notara i inspekcije rada može da dodnese uspeh jer skraćuje put sudskih sporova koji mogu godinama da traju. Nama je ključno da probamo da nekog vratimo preko inspekcije, da ne idemo na sud, jer to traje godinama. Neko će na kraju biti vraćen na posao, firma će platiti penale, ali, nažalost, u Srbiji nema odgovornosti, opet će iz džepa radnika i građana to da se plate kazne, što je inače u Srbiji slučaj da bahatost i neodgovornost poslodavaca plaćaju građani“, dodaje on.

(021)

Podelite ovu stranicu!