Država neće iz medija

28 Nov 2011

Medijska strategija predviđa veći broj medija koje osniva država, što je korak unazad. Zašto da novih regionalnih javnih servisa ne bude i u Vojvodini, poručeno sa skupa ANEM-a

Država nije voljna da se odrekne uticaja na medijsku sferu, ne postoji zdrava tržišna medijska konkurencija kao ni dovoljno političke volje da se sprovedu medijski zakoni, ocenjeno je danas na okruglom stolu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.

Na predstavljanju izveštaja o Monitoringu medijske scene u Srbiji, docent Fakulteta političkih nauka (FPN) Dejan Milenković rekao je da ne postoji politička volja da se država povuče iz medija a da će u sprovođenju Medijske strategije najveći izazovi biti osnivanje šest regionalnih javnih servisa, transformacija Tanjuga i pravo nacionalnih saveta da osnivaju medije.

Milenković je podsetio da je, posle 5. oktobra 2000. godine, osnovna teza srpskih vlasti bila da mediji moraju da budu slobodni i da se vlast neće mešati u njihov rad, ali da to nije sprovedeno jer ne postoji politička volja.

“Medijska strategija je samo spisak lepih želja i ona neće biti uspešna ako nema političke volje… Ako Vlada godinama nije uspela da sprovede dva medijska zakona, kako će onda to uspeti sa Strategijom?”, zapitao je on.

Profesor FPN-a Rade Veljanovski kritikovao je plan Medijske strategije koji predviđa da se, osim javnih servisa Srbije i Vojvodine, osnuje još šest regionalnih javnih servisa.

“Zbog čega šest regionalnih javnih servisa van Vojvodine? Zašto da ne bude i tamo, ako ih ima u ostalim delovima Srbije”, rekao je on i dodao da Strategija prvi put predviđa veći broj medija koje osniva država, nego što je to bilo do sada, što je korak unazad.

Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić je zapitao kako će se finansirati regionalni javni servisi, kada i Radio-televizija Srbije ima problem sa naplatom pretplate i normalnim funkcionisanjem.

Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Jelena Trivan rekla je da ne stoje optužbe da će izbor upravnih i nadzornih odbora u regionalnim javnim servisima biti vođen tako da zadovolji političke stranke, već je rekla da će se to raditi na osnovu zakona i putem konkursa. Ona je rekla da privatizacija svih 170 medija čiji je država osnivač ne može da se sprovede u kratkom roku, zbog potrebe da se poštuje odgovarajuća procedura, ali da to ne znači da država okleva da se povuče iz medija. Trivan je dodala da se mediji manjina, koje će osnivati nacionalni saveti, neće finansirati iz budžeta a da će “ostati da se vidi” da li će biti pod političkim uticajem manjinskih stranaka.

 Govoreći o dekriminalizaciji klevete u medijima, advokat Kruna Savović rekla je da nije rešenje samo da se to krivično delo izbaci iz Krivičnog zakonika već je problem u tome što se te stvari često vode preko parničnih postupaka. Ona je rekla da je, zbog toga, potrebno da se podstaknu sudije da primenjuju praksu Evropskog suda za ljudska prava u takvim slučajevima, što se sada ne radi u dovoljnoj meri.

 Advokat Slobodan Kremenjak je rekao da su tužbe protiv novinara i dalje veoma moćno oružje kojim se vrši uticaj na medije i kao primer naveo novinarku B92 Suzanu Trninić, koja je pravosnažno osuđena jer je u programu postavila pitanje predsednici parlamenta o navodnom zapošljavanju supruge Franka Simatovića u preduzeću Srbijagas. Ona je, prema rečima Kremenjaka, po tužbi Simatovićeve supruge, prvobitno osuđena na kaznu od 390.000 dinara, što je kasnije smanjeno na 300.000, samo zbog toga što je, kao deo pitanja, pročitala deo teksta iz lista Pres u kojem se navodi podatak da ona radi u Srbijagasu.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!