Država mora da reaguje na diskriminaciju

16 Nov 2011

Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da se propisi moraju primenjivati i onda kada ne nailaze na odobravanje svih.

Najveću ulogu u borbi protiv diskriminacije, za koju kriza ne sme biti izgovor, ima država, poručeno je danas sa okruglog stola “Borba protiv diskriminacije”. Zaključeno je da se samo reagovanjem može postići napredak u borbi protiv netolerancije.

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da u očuvanju tih vrednosti najveću odgovornost ima država i da ne treba čekati da neke okolnosti eskaliraju i postanu pretnja. Janković je dodao da se propisi moraju primenjivati i onda kada ne nailaze na odobravanje svih, ocenivši da državni organi moraju trajno da prate stanje kada je reč o diskriminaciji i reaguju ukoliko do nje dođe. Zaštitnik građana je dodao da treba uspostaviti kontinuitet u izvršnoj vlasti koja prati borbu protiv diskriminacije i podsetio da je u prethodnom periodu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, čija je to bila nadležnost, ukinuto i pripojeno drugom.

Prema Jankovićevim rečima, društvo u Srbiji se od početka njegovog mandata, polarizovalo.

“Ima više onih koji diskriminaciju prepoznaju i reaguju, a s druge strane, oni koji pritisnuti svojim problemima, tranzicijom i izloženi populizmu bivaju gurnuti u mrežu netolerancije”, naveo je Janković.

On je dodao da to što i druge zemlje imaju problem s diskriminacijom ne čini situaciju u Srbiji lakšom, niti sme biti opravdanje za prekid i stagnaciju u borbi. Članica Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Vini Sorgdrager navela je da je u Srbiji, u prethodnom periodu, načinjeno nekoliko važnih koraka u borbi protiv rasizma i diskriminacije, donošenjem odgovarajućih zakonskih rešenja i uspostavljanjem nezavisnih institucija kao što je poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Sorgdrager je poručila da se borba protiv diskriminacije ne može obavljati iz Strazbura i drugih centara u kojima su sedišta međunarodnih organizacija, koje se bave tom tematikom, jer najveći značaj imaju lokalne vlasti i regionalni nivo.

U izveštaju te komisije, prema njenim rečima, kao jedan od problema u Srbiji prepoznat je položaj Roma, koji su, dodala je, i dalje žrtve marginalizacije i diskriminacije, kao i odnos i položaj Bošnjaka.

Ministar za kulturu, informisanje i informaciono društvo Predrag Marković istakao je da vrednosti tolerancije i nediskriminacije ne smeju bti dovedene u pitanje zbog krize i dodao da zakonski okviri moraju voditi računa o stvarnosti i insistirati, prvo na uspostavljanju sistema vrednosti, a potom i na sankcijama. Poverenica za zašittu ravnopravnosti Nevena Petrušić ocenila je da je u Srbiji diskriminacija veoma raširena, što, kako je navela, potvrđuju i istraživanja, ali i sve veći broj pritužbi. Prema njenim rečima, napredak na tom polju može doneti samo nulta tolerancija prema diskriminaciji, a u tome se moraju mobilisati vlasti, NVO, mediji i nezavisne institucije. Petrušićeva je ukazala na značaj izrade strategije za borbu protiv diskriminacije, koju će pratiti i akcioni plan sa konkretnim merama i predlozima.

Okrugli sto “Borba protiv diskriminacije u Srbiji”, koji se održava u Palati “Srbija”, organizovala je Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope u saradnji sa zaštitnikom građana i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

Izbore Bošnjaka ne treba odlagati

Zaštitnik građana Saša Janković ukazao je danas da izbore za Nacionalni savet Bošnjaka ne treba odlagati, već taj problem treba konstruktivno rešavati.

“U Srbiji imamo otvoreno pitanje izbora za Nacionalni savet Bošnjaka i to ne bi trebalo odlagati na način koji doprinosi stvaranju tenzija, već taj problem treba konstruktivno rešavati”, naveo je Janković.

Bošnjačka nacionalna zajednica u Srbiji jedina je manjinska zajednica koja nema regulisano pitanje Nacionalnog saveta po Zakonu nacionalnim savetima. Savet nije konstituisan zato što su dve od tri izborne liste bojkotovale konstitutivnu sednicu. Situaciju je iskoristila Bošnjačka kulturna zajednica, lista na čijem čelu je bio muftija Muamer Zukorlić i koja je osvojila najviše – 17 od 35 mandata, pa je uz pomoć dva mandata sa liste Bošnjačkog preporoda konstituisala Nacionalni savet, odnosno Bošnjačko nacionalno veće koje država ne priznaje. Bilo je najava da će izbori za Bošnjake biti ponovljeni, ali je nedavno, ipak, saopšteno da tih izbora neće biti, jer, navodno, na njih ne bi imao ko da izađe.

(agencije)

Podelite ovu stranicu!