Država mora da reaguje na diskriminaciju

16 Nov 2011

Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da se propisi moraju primenjivati i onda kada ne nailaze na odobravanje svih.

Najve?u ulogu u borbi protiv diskriminacije, za koju kriza ne sme biti izgovor, ima država, poru?eno je danas sa okruglog stola “Borba protiv diskriminacije”. Zaklju?eno je da se samo reagovanjem može posti?i napredak u borbi protiv netolerancije.

Zaštitnik gra?ana Saša Jankovi? rekao je da u o?uvanju tih vrednosti najve?u odgovornost ima država i da ne treba ?ekati da neke okolnosti eskaliraju i postanu pretnja. Jankovi? je dodao da se propisi moraju primenjivati i onda kada ne nailaze na odobravanje svih, ocenivši da državni organi moraju trajno da prate stanje kada je re? o diskriminaciji i reaguju ukoliko do nje do?e. Zaštitnik gra?ana je dodao da treba uspostaviti kontinuitet u izvršnoj vlasti koja prati borbu protiv diskriminacije i podsetio da je u prethodnom periodu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ?ija je to bila nadležnost, ukinuto i pripojeno drugom.

Prema Jankovi?evim re?ima, društvo u Srbiji se od po?etka njegovog mandata, polarizovalo.

“Ima više onih koji diskriminaciju prepoznaju i reaguju, a s druge strane, oni koji pritisnuti svojim problemima, tranzicijom i izloženi populizmu bivaju gurnuti u mrežu netolerancije”, naveo je Jankovi?.

On je dodao da to što i druge zemlje imaju problem s diskriminacijom ne ?ini situaciju u Srbiji lakšom, niti sme biti opravdanje za prekid i stagnaciju u borbi. ?lanica Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Vini Sorgdrager navela je da je u Srbiji, u prethodnom periodu, na?injeno nekoliko važnih koraka u borbi protiv rasizma i diskriminacije, donošenjem odgovaraju?ih zakonskih rešenja i uspostavljanjem nezavisnih institucija kao što je poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Sorgdrager je poru?ila da se borba protiv diskriminacije ne može obavljati iz Strazbura i drugih centara u kojima su sedišta me?unarodnih organizacija, koje se bave tom tematikom, jer najve?i zna?aj imaju lokalne vlasti i regionalni nivo.

U izveštaju te komisije, prema njenim re?ima, kao jedan od problema u Srbiji prepoznat je položaj Roma, koji su, dodala je, i dalje žrtve marginalizacije i diskriminacije, kao i odnos i položaj Bošnjaka.

Ministar za kulturu, informisanje i informaciono društvo Predrag Markovi? istakao je da vrednosti tolerancije i nediskriminacije ne smeju bti dovedene u pitanje zbog krize i dodao da zakonski okviri moraju voditi ra?una o stvarnosti i insistirati, prvo na uspostavljanju sistema vrednosti, a potom i na sankcijama. Poverenica za zašittu ravnopravnosti Nevena Petruši? ocenila je da je u Srbiji diskriminacija veoma raširena, što, kako je navela, potvr?uju i istraživanja, ali i sve ve?i broj pritužbi. Prema njenim re?ima, napredak na tom polju može doneti samo nulta tolerancija prema diskriminaciji, a u tome se moraju mobilisati vlasti, NVO, mediji i nezavisne institucije. Petruši?eva je ukazala na zna?aj izrade strategije za borbu protiv diskriminacije, koju ?e pratiti i akcioni plan sa konkretnim merama i predlozima.

Okrugli sto “Borba protiv diskriminacije u Srbiji”, koji se održava u Palati “Srbija”, organizovala je Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope u saradnji sa zaštitnikom gra?ana i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

Izbore Bošnjaka ne treba odlagati

Zaštitnik gra?ana Saša Jankovi? ukazao je danas da izbore za Nacionalni savet Bošnjaka ne treba odlagati, ve? taj problem treba konstruktivno rešavati.

“U Srbiji imamo otvoreno pitanje izbora za Nacionalni savet Bošnjaka i to ne bi trebalo odlagati na na?in koji doprinosi stvaranju tenzija, ve? taj problem treba konstruktivno rešavati”, naveo je Jankovi?.

Bošnja?ka nacionalna zajednica u Srbiji jedina je manjinska zajednica koja nema regulisano pitanje Nacionalnog saveta po Zakonu nacionalnim savetima. Savet nije konstituisan zato što su dve od tri izborne liste bojkotovale konstitutivnu sednicu. Situaciju je iskoristila Bošnja?ka kulturna zajednica, lista na ?ijem ?elu je bio muftija Muamer Zukorli? i koja je osvojila najviše – 17 od 35 mandata, pa je uz pomo? dva mandata sa liste Bošnja?kog preporoda konstituisala Nacionalni savet, odnosno Bošnja?ko nacionalno ve?e koje država ne priznaje. Bilo je najava da ?e izbori za Bošnjake biti ponovljeni, ali je nedavno, ipak, saopšteno da tih izbora ne?e biti, jer, navodno, na njih ne bi imao ko da iza?e.

(agencije)

Podelite ovu stranicu!