Država glumi nemoć

28 Sep 2011

Ratko Božović: Netolerancija prema njima, različitima, proizilazi iz realnosti tradicionalnog i zatvorenog društva, zajednice koju „krase“ predrasude prema tuđoj naciji, rasi, veri, polu i manjini.

Ljudi druga?ijeg seksualnog opredeljenja i oni koji njihovu posebnost ignorišu i žestokom negacijom poništavaju, predstavljaju u nas dve nesaglasne i sukobljene skupine. Oni prvi, ma koliko bili u manjini, više ne pristaju da budu nemo?ne žrtve predrasuda i netolerancije ovih drugih. Razlika u samorazumevanju i razumevanju drugih i dalje drasti?na i nepomirljiva.
O?igledno je da bi?a sa druga?ijim sklonostima  nisu spremna da žive pritisnuta nelagodom, teskobom i strahom. Ne pristaju da im  neprestano klecaju kolena pred silnicima koji nastoje da ih zgaze i da  im u?ine zlo. I ma koliko da ovdašnja atmosfera odiše nasiljem i konfuzijom, oni snagom svojih najdubljih ube?enja brane vlastite stavove i svoj identitet.  U tome im, kona?no, pomaže Zakon o zabrani diskriminacije.
Vo?eni strana?kim interesima i željom za masovnim pridobijanjem bira?kog tela, ve?ina politi?ara previ?a manjinska ljudska prava i pored toga što  su dužni da slovo zakona oživotvore. Njihova dvoli?nost i neiskrenost na taj na?in vode u homofobiju i netoleranciju širih razmera. Tako se politizira  i ono što bi ve? moglo predstavljati osvojenu civilizavijsku vrednost. I kad ne bismo znali da su u pitanju prizemne manipulacije, pragmatsko glumatanje i politi?ki utilitarizam, bilo bi razloga da se u stvarnosti prepozna ne samo stagnacija ve? i regresija.
U odnosu na  okruženje seksualne manjine ne žele da žive ni prikriveno ni prikra?eno,  raspolu?eni izme?u želje koja pripada njihovoj intimi i  svakodnevlja u kome se o?ekuje odobreno i ustaljeno ponašanje, a po?esto i represija. Oni su neprestano zapitani koliko mogu da odstupe od vladaju?eg društvenog i kulturnog obrasca, a koliko mogu da budu saglasni sa svojim individualnim izdvajanjem.
Njihov životni stil teško se prihvata u konzervativnoj i licemernoj sredini kakva je naša zbog toga što je podrazumevao  razliku, drugost ili tu?ost. A ta drugost se povija pod pritiskom straha, teskobe, pa ?ak i ose?anja krivice. Netolerancija prema njima, razli?itima, proizilazi iz realnosti tradicionalnog i zatvorenog društva, zajednice koju „krase“ predrasude  prema tu?oj naciji, rasi, veri, polu i manjini.
Kada su osobe s posebnostima nailazile na prepreke mentaliteta sredine koji ih je onemogu?avao da budu to što jesu i što mogu biti, znali su da im je uskra?eno da žive u skladu sa svojom prirodom i slobodno izabranim životnim stilom. Najpre su diskretno branili svoju druga?iju pripadnost, jer im je teško padala dezintegracija u koju su gurnuti. To je jedan od najvažnijih razloga njihovog sadašnjeg nepristajanja da se marginalizuju. To je i razlog njihovog ponekad trapavog samoorganizovanja u sredini koja je nefleksibilna i neadaptilna, naj?eš?e gluvonema u pomeranju   ustaljenih navika.
Izrazito nepovoljna je okolnost što su u nas drasti?no oslablile snage empatije. Dominantni obrazac življenja i nacionalisti?ki mejnstrim daleko su od prihvatanja raznolikosti, od uvažavanja ljudske razli?itosti i življenja u skladu s tom razli?itoš?u. Najsporniji su bili i ostali surovi goni?i ljudi razlike. Njihova ekstremisti?ka ponašanja otkrivaju niže i najniže motive, obznanjuju veoma sumnjive pobude. Simptomati?an je i njihov gnev i njihova agresija. Oni  bi se u psihoaliti?kom smislu mogli identifikovati  kao paradigma negativnog identiteta. To je u pojedincu onaj njegov pomra?eni deo koji se potiskuje. Karl Gustav Jung je to prepoznao kao senku koja se svesno ne prihvata, kao „srce tame“ koga se „svesno ja“ stidi.
Teško je uspostaviti  bilo kakvu ravnotežu izme?u nepomirljivih partnera tamo gde vlada konfuzija u glavama i gde se zakon ne poštuje, gde država glumi nemo?. Velika je nevolja i u tome što ne postoje zajedni?ke eti?ke vrednosti, a tu bi se mogao uspostaviti integral  poverenja izmedju svih ljudi u društvenoj zajednici, pa i onih koji se razlikuju. Za takvo razumevanje neophodna je emocionalna inteligencija – sposobnost prepoznavanja ose?ajnog i doživljajnog sveta svih ljudi. Zajedno sa moralnom inteligencijom – sposobnoš?u razlikovanja ispravnog i spornog ponašanja, moglo bi do?i do odbrane slobodnih stilova postojanja u kojima bi se pojedinac potvr?ivao i kao nagonsko, i kao duhovno, i kao nesvesno, i  kao svesno, i  kao iracionalno, i kao racionalno bi?e, ali i kao bi?e sa posebnim, manjinskim seksualnim potrebama. A demokratsko i civilizovano društvo  prepoznaje se, pored ostalog, i prema odnosu ve?inskog prema manjinskom principu.
Ne bi se smela ugrožavati ni?ija sloboda, ni?ije ljudsko pravo na slobodu. Zato ima smisao zakon o zabrani diskriminacije koji ?e braniti i odbraniti i prava i slobode svih ljudu u društvenoj zajednici. Sve drugo je pitanje emancipatorskog kapaciteta same zajednice i sposobnosti da integriše sve delove društva logikom pravne države.

( Novi magazin)

Podelite ovu stranicu!