DRAGOSLAVA BARZUT: Upotreba gej identiteta u predsedničkoj kampanji

21 Mar 2017

Šta je sporno u korišćenju reči peder u Vučićevom spotu? To je antiherojska odrednica i najgora moguća uvreda za onog koji se predstavlja kao spasilac naroda

Šta je sporno u korišćenju reči peder u spotu predsedničkog kandidata stranke vladajuće koalicije? To što je ova reč iskoriščena kao najmanji zajednički imenilac za mobilisanje potencijalnih glasača. Peder uspostavlja taj jezički konsenzus razumljiv bezmalo svima. Peder je ta cicija slabog, labilnog karaktera, antiherojska odrednica i zato najgora moguća uvreda za onog koji se predstavlja kao spasilac naroda.

A gde su tu LGBTTIQA ljudi? Nigde. Eno ih izvan sistema, ćute u svojim kućima, na svojim poslovima, u strahu od autovanja odnosno odbacivanja, a ako se odvaže da urade nešto za sebe, nailaze na ignorisanje institucija i manjak kapaciteta LGBT+ organizacija koje su pogubile vezu sa „bazom”, odnosno „zajednicom”.

Pre neki dan u Valjevu je doneta presuda mladiću koji je naneo teške telesne povrede trans ženi. Osuđen je na dva meseca uslovno posle tri godine od napada, za nasilničko ponašanje. Niko ni ne spominje zločin iz mržnje. Činjenica da u Valjevu niko od advokata nije hteo da zastupa ženu koja je pretučena i kojoj je prećeno smrću, ide u prilog tome da i oni za i oni protiv isto (ne) postupaju, kao što u istom korpusu značenja koriste reč peder.

Zato je za LGBTTIQA zajednicu važno kada REM zabrani spot kojim se legitimiše negativni većinski stav prema LGBTTIQA ljudima, čak i ako je krajnja namera ove zabrane pomoć Vučiću. Nama nije cilj da Vučiću rušimo ili podižemo rejting, već da ostvarimo ono za šta smo pledirali, to jest da se ne emituje spot koji posredno doprinosi diskriminaciji.

***

Nekoliko dana pre nego što se pojavio ovaj spot, aktivisti udruženja Da se zna, gde sam i sama aktivna, obavestili su javnost o izostanku primerene reakcije od strane Poverenice za ravnopravnost u slučaju narodnog poslanika Aleksandra Martinovića koji je u nekoliko navrata širio govor mržnje na sednicama Parlamenta i na taj način ugrozio bezbednost LGBTTIQA ljudi u Srbiji. Poverenica je bila dužna da donese odgovarajući pravni akt koji bi imao izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku (umesto neformalnog dopisa u kome nam je navela da zakonom nije propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv zaključaka i drugih pravnih akata koje donosi Poverenica).

Aktivisti i aktivistkinje Da se zna omogućili su medijima uvid u dokumentaciju i rezultate analize nepravilnosti rada Poverenice, a ovom temom pozabavio se samo dnevni list Danas u tekstu “Sukob LGBT zajednice i Brankice Janković?”. Ukazali smo i na negativan trend u radu ove institucije podsećanjem da je Nevena Petrušić, prethodna Poverenica, “naterala” tadašnjeg premijera Ivicu Dačića da se javno izvini LGBTTIQA ljudima na RTS-u za širenje diskriminacije pred zabranjenu Paradu 2012.

***

Oglasili smo se i kada je objavljen sporni spot: “Posle niza homofobičnih ispada predsednika poslaničke grupe vladajuće stranke koji nisu naišli na adekvatnu reakciju nadležnih institucija, ovim spotom se još jasnije poručuje da je homofobija prihvatljiv model ponašanja u SNS-u. Apelujemo ovom prilikom na sve stranke da povedu računa o javnim nastupima i ne podstiču diskriminaciju i dalju marginalizaciju LGBTTIQA građanki i građana.”

Istog dana uputili smo pritužbu REM-u, bez nade da će to bilo šta da promeni. Kao udruženje koje se bavi mehanizmima zaštite LGBTTIQA osoba svakodnevno se suočavamo sa grubim nepoštovanjem pravila, nejasnim procedurama, nemanjem sluha nadležnih institucija – za informaciju od oficira za vezu sa LGBTTIQA zajednicom morate da pišete zvanično kabinetu Ministra koji ignoriše naše dopise, Poverenica ne reaguje javno na ponovljeni govor mržnje poslanika usred parlamenta, nasilnici dobijaju, ako uopšte i dođe do suđenja, maksimalno dva meseca uslovno, pravosuđe ne prepoznaje zločin iz mržnje itd. Realnost je nadrealno crna birokratska rupa koja guta LGBTTIQA ljude.

Novu pritužbu REM-u podneli smo 13. marta zbog emitovanja spota na RTS1 a istog dana smo podneli i prijavu Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija zbog korišćenja uvredljive terminologije koja može podstaći dalju diskriminaciju i socijalnu distancu prema LGBTTIQA ljudima. U prijavi koju smo dostavili i medijima ukazali smo na to da Zakon o oglašavanju zabranjuje bilo koji sadržaj koji se može smatrati uvredljivim i koji može podstaći diskriminaciju, a koji se primenjuje i na izborne kampanje i druge aktivnosti političkih aktera (član 6, stav 3). To saopštenje prenelo je nekoliko medija.

Na mitingu u Sremskoj Mitrovici kandidat za predsednika Srbije Aleksandar Vučić se osvrnuo na tu prijavu tako što je sve LGBTTIQA ljude sveo na politički najmanji zajednički imenilac: opoziciju. LGBTTIQA ljudima u Srbiji tako je nacrtao metu na čelu, kao državnim neprijateljima koji stoje na putu napretka zemlje.

Na ovo smo reagovali novim saopštenjem: “LGBTTIQA ljudi u ovoj zemlji nisu opozicija (ili bar ne samo to), kako to Aleksandar Vučić pokušava da predstavi u svom nastupu. LGBTTIQA građanke i građani nisu monolitna celina. Mi se razlikujemo po političkim uverenjima, stavovima, ideologijama i afinitetima i ono što nas spaja nije opoziciona delatnost, već želja za životom u društvenoj klimi koja poštuje i uvažava različitost svih.”

Nakon svega, stigao je nalog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da se prekine emitovanje predizbornog spota kandidata za predsednika stranke vladajuće koalicije, zbog uvredljivog sadržaja kojim je prekršen Zakon o oglašavanju, čl. 6 stav 3.

LGBTTIQA ljudi u Srbiji ovaj gest REM-a treba da shvate kao pozitivan podsticaj, tračak svetlosti na kraju tunela, i pored toga što smo poslužili za pranje odgovornosti REM-a. Svođenje života LGBTTIQA ljudi na agendu ljudskih prava kojom se homonacionalizuje LGBTTIQA zajednica i maskira odgovornost prema njoj, samo govori u prilog tome da je Srbija veoma daleko od istinskog prepoznavanja osnovnih ljudskih prava.

Pre i posle svega

Nedavno me je novinarka sa nekog radija pitala: „Zašto su peder i lezbejka ružne reči?“ Pokušala sam da budem direktna, pa sam odgovorila: “Za mene je reč lezbejka najlepša na svetu, biti lezbejka za mene znači biti na margini – poziciji sa koje je moguće saosećati sa drugim ljudima koji su ugnjetavani i marginalizovani”. Novinarka je, budući da dolazi iz progresivnijeg medija (obraća se mladim, urbanim ljudima uz moto: Biraj svoj način života), imala dobru nameru, jer je svojim tonom insinuirala da smo „mi“, dakle „ona i ja“ na istoj političkoj strani, onoj koja je „protiv”.

Već iz ovoga je bilo jasno da između nas nema konsenzusa, zato što je svako svrstavanje, naročito ono “protiv” opasno i podložno raznim (političkim) manipulacijama, budući da upravo takva svrstavanja depolitizuju LGBTTIQA ljude. Takođe, novinarka je podrazumevala homogenost ove zajednice. Homogena LGBTTIQA zajednica je čista utopija, a čak je i termin zajednica problematičan. To bi značilo da kod svih LGBTTIQA ljudi postoji nešto esencijalno što ih spaja.

LGBTTIQA ljude koji žive u Srbiji ne spaja to što su gej, lezbejka, trans, interseks, kvir, već strah da će ih izbaciti iz kuće kada se usude da žive drugačije, nemogućnost pronalska posla ili gubitak posla, teško ili gotovo nikakvo ostvarivanje veze, sistemsko neprepoznavanje, dakle problemi koje imaju mnogi ljudi koji imaju malo toga zajedničkog sa LGBTTIQA zajednicom.

Ovoj novinarki i meni verovatno je zajedničko kašnjenje plate, prekovremeni neplaćeni rad, podstanarski status, problemi sa anksioznošću, neostvareno pravo na zdravstveno osiguranje itd, a uzrok tome nije moja (ili njena) seksualna orijentacija već mehanizmi represije u društvu u kojem obe živimo. U tom pogledu, LGBTTIQA identiteti mogu da zamaskiraju opresivne mehanizme represivnoog sistema koji odbacuje slabije, ohrabrujući one koji imaju moć da rade – Brže, jače, bolje.

Autorka je aktivistkinja u udruženju Da se zna! za evidentiranje slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama u Srbiji.

(Peščanik)