DRAGOSLAV DEDOVIĆ: Reciklaža devedesetih

05 Nov 2016

Koliko su razroka „dva oka u glavi“? Iako se „glava“ odavno raspala, Beograd i Podgorica tvrde da istovremeno gledaju prema Briselu. Ali sličnosti i razlike počivaju na zajedničkoj politici iz devedesetih

Kadrovski kontinuitet iz devedesetih na vrhu politi?ke piramide je o?igledan.

Aktuelni premijer Srbije i crnogorski premijer u odlasku, a šef vladaju?e partije, behu na samim po?ecima skoro celu deceniju na istoj strani. Doduše ?ukanovi? je brže shvatio da Miloševi?ev brod tone, Vu?i?u je za to trebalo ?itavih deset godina više.

Ali sada su apsolutni vladari svojih zemalja i to ?e ostati, kako stvari stoje, formalno ili neformalno još neko vreme. Zajedni?ka im je evrointegrativna ideologija, samo što Vu?i? ne?e u NATO i ne bi da ljuti Ruse, a ?ukanovi? ho?e, pa makar naljutio i crnog ?avola.

Mada ?ukanovi? baštini partizansku, a Vu?i? ?etni?ku ideologiju, obojica su se udaljila od prvobitnih matrica – komunisti?kog „jugoslovenstva” i velikosrpske projekcije.

Devedesetih je i jednog i drugog privukao pseudojugoslovenski projekat Slobodana Miloševi?a. Pri ?emu je ?ukanovi?u taj projekat bio dovoljno „jugoslovenski“, a Vu?i?u dovoljno „velikosrpski“.

I tada su postojale razlike. ?ukanovi? je bio pod direktnim, a mladi Vu?i? pod indirektnim mentorstvom Miloševi?a, jer je ?ukanovi? bio u samom jezgru vlasti, a Vu?i? ?etni?ko-po?etni?ki entuzijasta ?iji je pokrovitelj, Vojislav Šešelj, govorio i radio to što je bilo korisno za Miloševi?a, ali ?ime gazda zvani?no nije prljao ruke. Dakle, ?ukanovi? je bio na prvoj, a Vu?i? na rezervnoj liniji Miloševi?eve politi?ke sile.

Suštinski, i jedan i drugi nisu smatrali parlamentarnu demokratiju civilizacijskim dostignu?em ve? nužnim zlom. Proro?anstvo Milovana ?ilasa po kojem ?e poslednji izlaz komunizma biti – nacionalizam, ostvarilo se devedesetih na postjugoslovenskom prostoru na veoma surov na?in. Toj surovosti su doprinele ove dve figure, svaka prema svojim mogu?nostima i obimu mo?i.

Možda je Vu?i?evo distanciranje od Miloševi?a došlo mnogo kasnije jer je dockan dospeo u njegovu blizinu. Možda zato što je prošao kroz petooktobarsku traumu i gubitak vlasti, a ?ukanovi? nikada nije saznao šta zna?i biti neko pa niko, ve? je na vreme okrenuo ?urak naopako i – ostao na vlasti. Možda Vu?i? samo ima politi?ki instinkt za ve?insko raspoloženje Srba koji iz poznatih razloga ne?e u NATO, a ?ukanovi? isto tako instinkt za ve?insko raspoloženje u Crnoj Gori, u kojoj ljudi doduše baš i ne vole NATO, ali su možda spremni da progutaju tu žabu jer je ?ukanovi? 1999. isposlovao izuzimanje dobrog dela Crne Gore sa spiska ciljeva vazdušnih udara. Srbiju je NATO teško traumatizovao dok Crnu Goru nije.

U svakom slu?aju, obojica uvažavaju politi?ko-emotivnu datost nastalu devedesetih. I ponašaju se u skladu sa tim.

Još jedna sli?nost ovih dana pada u o?i.

Zolja u Jajincima je isto što i Diki? u crnogorskom pritvoru. Niko ne zna ?emu to služi, ali je to dovoljan dokaz da neko iz inostranstva Vu?i?u ili ?ukanovi?u radi o glavi.

Da li Vu?i? želi da napravi ?istku u tajnim službama neguju?i u javnosti imidž potencijalne žrtve ili zaista misli da je neko rešio da ga ubije, to ne znamo. Oružje je iz devedesetih, sa bosanskih i hrvatskih ratišta. Možda je zolju tamo odložio upravo neki Vu?i?ev politi?ki istomišljenik iz paljanskog razdoblja. Neka avet iz prošlosti, stvarna ili fantomska, svejedno. Diki?eva bliskost sa nekim crnogorskim policijskim uglednicima od ?ukanovi?evog poverenja još je zagonetnija.

Poruka doma?em pu?anstvu je ista i u Srbiji i u Crnoj Gori: Našem premijeru rade o glavi!

Poruka upu?ena Briselu i Vašingtonu: Hrabri prozapadni politi?ari su na udaru zagonetnih mra?nih sila.

Poruka Moskvi glasi: Znamo za jadac!

S tim što ?e Beograd pripaziti da Ruse ne naljuti više nego što je potrebno za inscenaciju nesvrstane vojnopoliti?ke ekvidistance.

Isto tako, oba premijera, i ovaj koji ?vrsto jaše i ovaj koji tobože odlazi, kao i njima skloni mediji, ne brinu zbog diletantskih primesa i apsurdnih detalja u teroristi?kom ugrožavanju njihovih života. Ipak su oni prvaci bratskih naroda, koji su još devedesetih navikli na sve i svašta.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!