DRAGOSLAV DEDOVIĆ: Pusti suzu Južnim tokom

03 Dec 2014

Posle političkog mamurluka, kada se ožali Južni tok, Srbija će morati da preispita svoju energetsku a time delom i spoljnu politiku

Vladimir Vladimirovi? Putin je u Tursku došao sa poklonima: Rusija ?e pove?ati izvoz gasa u Tursku za tri milijarde kubnih metara, pri tom ?e smanjiti cenu za šest odsto. Ova ruska energetska ofanziva skriva i jedno za Srbiju neprijatno iznena?enje: Južni tok ne?e biti izgra?en na predvi?enoj liniji preko Bugarske i Srbije, a ako išta bude gra?eno, i?i ?e preko Gr?ke do Italije. Putin je bio nedvosmislen u prvom delu izjave i neodre?en u drugom – da li ?e ikada biti išta izgra?eno na nazna?enom alternativnom pravcu ostaje potpuno neizvesno.

Pošto Evropska unija ne želi Južni tok, zvani?no, jer su vlasnik gasovoda i snabdeva? gasom isto pravno lice, pa je re? o monopolu, a manje zvani?no jer bi Južni tok pove?ao energetsku zavisnost Brisela od Moskve, Rusija to ne može da nametne. Osim toga, isplativost celog poduhvata za Moskvu je od po?etka bila upitna. Me?utim, kada se pogleda na?in opho?enja Rusije sa projektom Severni tok, gasovodom koji dobacuje do Nema?ke, stvari postaju jasnije. Rusija je odavno zatražila od Evropske unije da taj gasovod izuzme iz svojih pravila. Za Južni tok to nikada nije u?inila. Odluku Moskve je ubrzao pad rublje kao i pad cene nafte.

Putin je najavio i posve?enost novim tržištima. Rusija ?e se sve više okretati delovima sveta koji imaju ekonomski i demografski potencijal i energetsku glad: Turska, Indija, Kina… Kinezi su ve? obezbedili investicije za sibirske cevovode koji ?e energente dopremati do najmnogoljudnije zemlje na planeti, spremne da energiju troši u neograni?enim koli?inama.

Otrežnjenje za Srbiju?

Za Srbiju je to gorka lekcija: Decenijski san beogradske politi?ke elite o radnim mestima i profitu duž ruskog gasovoda raspršio se kao mehur od sapunice. Još jednom se pokazalo da su istorijski argumenti i bratska ljubav dobra stvar, ali da su ekonomska i geostrateška razmišljanja nešto sasvim drugo. Na mapi, na kojoj se veliki upravo prestrojavaju, Srbija ne igra bitnu ulogu. Teško je verovati da Rusija strateške odluke donosi preko no?i. Logi?no bi bilo pretpostaviti da je Putin ve? za vreme nedavne posete Beogradu znao šta ?e se desiti, ili bar da je ta mogu?nost u igri. Ali to nije rekao u Beogradu ve? u Ankari.

Kratkoro?no bi sve ovo moglo zna?iti da ?e Srbija i dalje dugovati Rusiji pozamašne sume, da ?e pla?ati gas skoro dvostruko više nego zapadne zemlje. I da ?e razni srpski mešetari i posrednici od gra?ana i dalje ubirati hara? ugra?en u cenu. NIS, prodat u bescenje, osta?e u ruskim rukama.

Srednjoro?no bi se prisilno otrežnjenje, izazvano Putinovom porukom iz Ankare, moglo shvatiti kao šansa. Koliko energetskih resursa imamo? Koliko energije mogu proizvesti vetar, voda, sunce? Kako da napravimo koncept što ve?e energetske efikasnosti – a prostor za poboljšanje je skoro neograni?en – od rasipni?ke rasvete gradova, preko loše izolovanih stanova i ku?a do zastarelih postrojenja i voznih parkova koji gutaju previše energije? Kako da iskoristimo regionalnu sinergiju? Kako da organizujemo transfer zapadne tehnologije u toj oblasti?

Doma?inski strateški koncept u oblasti energetski održivog razvoja za sada nije u igri. Ali posle politi?kog mamurluka, kada se ožali Južni tok, Srbija ?e morati da preispita svoju energetsku a time delom i spoljnu politiku.

Autor je glavni urednik redakcije DW na srpskom


(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!