DRAGOMIR JANKOV: Novi udar na Vojvodinu 

11 Aug 2015

Izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu

Tek što smo potisnuli u zaborav poslednji poraz Vojvodine, oduzimanje “Elektrovojvodine”, kad je na pomolu novi. Reč je o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Novi zakon ili izmene – godinama se najavljuje i čeka. Dugo odlagano, naprečac se pojavilo ovog tropskog leta. Ministarstvo poljoprivrede odredilo je za Nacrt javnu raspravu rok od 30. jula, uoči vikenda, do 18. avgusta – praktično 15 dana i neiskreno je pozvalo “zainteresovane” i “naučnu i stručnu javnost” da uzmu učešća. A da se to zaista htelo, ne bi se javna rasprava zakazivala u nevreme. Zna se da mnogi od “zainteresovanih”, a naročito “naučna i stručna javnost”, tj. da su ljudi sa fakulteta, instituta i dr. sada mahom na godišnjem odmoru, na putu, i ne mogu dati ni svoje pismene priloge, a da seljaci neće stići u tako kratkom roku da se dovljno organizuju. Zakazana su tri oficijelna skupa: Beograd 6. avgusta od 10 do 12.30, Niš 7. avgusta od 10 do 12.30 i Novi Sad 13. avgusta od 10 do 12.30. Dakle, sedam i po sati za jedan od najvažnijih zakona u zemlji. Na sličan način je u leto 2008. “uspešno” proturen Zakon o restituciji, koji sada zadaje mnogo glavobolje.

Šta se želi sada provući za ove dve nedelje žege? Pre svega novi institut: pravo prvenstva zakupa, kojim treba zakonom omogućiti, odnosno legalizovati da se stranom investitoru, bez javnog poziva, konkurencije i odabira, direktnom pogodbom da u dugoročni zakup na 30 godina 30 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta u jednoj opštini. Naime, u svakoj lokalnoj samoupravi “ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup se umanjuje“ za navedenih 30 odsto. Investitor u svakoj može biti samo jedan. Odluku o “prihvatu” ponude donosi “Komisija” koju obrazuje nadležni ministar, formalnu odluku o zakupu donosi “u roku od pet dana” lokalna samouprava a ako ona to ne učini odluku donosi ministar. Ako u obrazloženju izmena zakona potražite odgovor, zašto npr. 30 a ne 15 odsto zemljišta, zašto na 30 a ne na 15 godina, zašto samo jedan investitor i dr. bićete iznenađeni. Za ovu odredbu – čl. 7, najvažniju u Zakonu, obrazloženje nije dato!

Mnogi su već povikali: Ovo je netransparentno! Ne, ovo je vrlo transparentno, ovo je zadivljujuće – o g o l j e n o. Vlast hoće da vlada a ne da sebi vezuje ruke nekakvim procedurama, nadmetanjima, kriterijumima, potvrdama o poštovanju javnog interesa… Ako u firmi nabavljate toaletni papir morate na tenderu naći najpovoljnijeg ponuđača, a ako biste hteli da date u zakup 30 odsto državne zemlje u npr. Zrenjaninu, to znači 8.000 hektara, na 30 godina, po ovom zakonu to nije potrebno.

Mnogi su usmerili svoju kritiku na ovu odredbu tvrdeći da to širom otvara vrata za korupciju. U pravu su, ali to nije najvažnije. Sitan je to trošak u odnosu na ogromne i dalekosežne ekonomske i socijalne posledice činjenice da se u svakoj opštini od zemljišnog fonda za zakup, za kojim vlada jagma, izuzima trećina. Naši paori, njihova deca koja nemaju gde da se zaposle u propaloj, zapravo uništenoj privredi, svoju šansu i opstanak traže na zemlji. Sekretar za poljoprivredu AP Vojvodine, Bogaroški, ovo je nazvao “katastrofom” koja će dovesti do toga da se armije nezaposlenih sliju u gradove. Podloga ovakvog zakonskog rešenja morala bi biti stručna analiza efekata ovakvog radikalnog zasecanja u ekonomsko i socijalno tkivo, ali nje nema. Dosadašnje iskustvo sa poljoprivrednim zemljištem i arapskim investitorima kazuje da ne samo što se nisu ostvarile gromoglasne priče iz “1001 noći” (prerađivački kapaciteti, zapošljavanje, kooperacija i krediti za paore, sve pomešano sa čipovima, fabrikom delova za Boingove avione u Pančevu…), već imamo njive u parlogu.

 

Pozitivne izmene ili bacanje prašine u oči? 

Mora se reći da Nacrt uvodi i neke pozitivne novine, poput knjige polja, plodoreda… Ali najsvetlija tačka i rekli bismo istorijska novina je da se po prvi put predviđa da seljaci mogu kupiti državnu zemlju, do 20 hektara, pod uslovom da ne poseduju više od 30 hektara, i to na otplatu sa rokom do pet godina. Ovo je vrlo značajno pozitivno rešenje, kojim se jača farmerska poljoprivreda i selo nasuprot tajkunskoj poljopirvredi. Ovim se delimično izašlo u susret zahtevu asocijacija poljoprivrednika sa skupa održanog početkom juna u Sečnju, da se paorima omogući kupovina 200.000 hektara državne zemlje. Ali, to je samo naizgled dobro rešenje kojim se izlazi u susret paorima. Jer, prema izjavi sekretara za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđa Bugarina, poznatog stručnjaka, ovakvo rešenje je neprimenljivo. Akumulacija sa pretpostavljenih 50 hektara zemljišta ne omogućuje otplatu za pet godina. On je zato predložio duži rok od 15, 20 godina. Dakle, sa malo dobre volje i dodatne stručne analize, koja i ovde nedostaje, može se naći prihvatljivo rešenje. Činjenica je da se u dosadašnjoj raspravi ovaj pozitivni deo zakonskih izmena neretko ističe u prvi plan i koristi da se prećuti onaj nepopularni i problematični o pravu prvenstva zakupa na 30 godina. Možda je neko predvideo i planirao da paori svoju pobedu, dobitak – pravo da kupuju državnu zemlju – plate tim gubitkom?

Na kraju, javna rasprava je još u toku a izmene Nacrta moguće su do usvajanja u Narodnoj skupštini. Pravo prvenstvenog zakupa može se eliminisati ili izmeniti, pre svega tako da se umanji predviđenih 30 odsto zemljišta i rok od 30 godina zakupa, dok pravo kupovine državnog zemljišta za paore treba učiniti funkcionalnim. Podsećam na davne reči Vase Stajića koje i danas važe: “Ne kukajte, već se borite”!

(Autonomija)