DRAGOMIR JANKOV: Kako Srbija isisava ekonomsku krv Vojvodine

15 Dec 2013

Vojvodina je oglodana do kosti

Dr. Dragan Veselinov, tvorac nezamenljive sintagme “dogovorna ekonomija”, upečatljivo je definisao problem Vojvodine: “Čim se spoji bogati ali mali agrarni kraj, s ogromnom ali nerazvijenom zaleđinom, većina stanovništva zaleđine svojom zakonodavnom moći isisava manjini ekonomsku krv”.

To smo, ovih dana, do bolne očiglednosti, videli prateći debatu povodom donošenja Zakona o budžetu Srbije za 2014. godinu, kojim se već šestu godinu zaredom Vojvodini uskraćuje pripadajućih sedam odsto od iznosa budžeta, zagarantovanih Ustavom. U ime Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je u Skupštini Srbije tražio da se Ustav poštuje, da se usvoje amandmani iz Vojvodine. Zanimljivo je da niko ko se tome protivio nije tvrdio da su zahtevi iz Vojvodine protivustavni. Oni zapravo i nemaju neki smisleni odgovor. Neopterećeni preterano osećanjem pravde i principom zakonitosti a komotno uljuljkani u svoju zakonodavnu premoć, nisu se ni potrudili da se izlože tom naporu.

Ako izuzmemo “argumente” tipa “kriza je ne može se dati sve” (Srbija je u permanentnoj krizi, a bila je u njoj i npr. 1903…), zatim, “potrebno je za zapadnu magistralu”, “za ravnomeran razvoj svih” (a zaboravlja se da je BDP Beograda 80 odsto veći od BDP-a Vojvodine!), glavni argument je sledeći: osnovicu od sedam odsto ne čini budžet (kako Ustav kaže), već samo “deo budžeta” (što Ustav ne kaže), onaj koji čine poreski prihodi. Dakle, ne i sredstva budžeta koja će se dobiti kreditima. Pitamo, da li će građani Vojvodine možda biti izuzeti i od otplate tih kredita? Neće, a kakvi su, verovatno će plaćati i više od drugih.

Zakon o budžetu je izglasan zakonodavnom premoći Srbije nad Vojvodinom, po cenu da ni Ustavom utvrđeni broj 7 od budžeta nije broj 7. Ovo je primer ne vladavine zakona, već osione i do apsurda dovedene vladavine pomoću zakona. Nastavak je već doživljenog, kada banka nije banka (Dafina, Jezda), kada pumpa nije pumpa (kante benzina ukraj puta), kada novac nije novac (kilogram sira šest milijardi)… pa – ni Ustav nije Ustav.

Vojvodina brani svoje legitimene interese ali istovremeno i princip. A kada se dozvoli da padne princip, pada i mnogo šta drugo. Ne očekujem da to shvate oni koji su Zakon izglasali i isti takav godinama izglasavali. Javnost, intelektualna javnost Srbije, koja već kao po dogovoru i po inerciji, nikada i ni u čemu nije podržala Vojvodinu (čast izuzecima) ćuti i sada. Nažalost, nije shvatila da se ovde ne radi samo o Vojvodini, već i o nečemu što je bitno za celu Srbiju, a to je – princip ustavnosti. Ali, navikli smo.

Dragan Veselinov u jednom nije u pravu. “Bogatog malog zaleđa” više nema. Vojvodina je oglodana do kosti. Nezaposlenost je veća a plate su niže nego u Centralnoj Srbiji. Osamsto hiljada građana Vojvodine pije i troši kancerogenu vodu sa arsenom i teškim metalima!? Veliki sistemi, poput železnice i hidrosistema, zapušteni su i razoreni… Da li su tome krivi Razvojna banka i Razvojni fond Vojvodine ili, prvenstveno, oni koji ovde decenijama “drže i nož i pogaču”? Prema računici LSV, Vojvodini je za ovih šest proteklih godina iz budžeta zakinuto mnogo, tvrde, jedna milijarda dolara ?! To je 200.000 radnih mesta!

“Bogatog malog zaleđa nema” a većina, svojom zakonodavnom moći, osiromašenoj manjini, i dalje “isisava ekonomsku krv”.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!