DRAGOMIR JANKOV: Još jedan udar na Vojvodinu

01 Dec 2015

Novi zakon o poljoprivredi gasi hiljade radnih mesta. Vojvodina se nalazi pred još jednim udarom bezobzirnih vlastodržaca iz Beograda

U žiži današnjih događanja i previranja u Vojvodini pitanje je donošenja novog zakona o poljoprivredi. Njegova suština je u tome da se ozakoni namera ove političke vrhuške da se novouvedenim „pravom prvenstvenog zakupa“, tzv. „velikom investitoru“ (takođe novi termin), iz svake opštine izdvaja 30% državnog poljoprivrednog zemljišta (na primer, to u Zrenjaninu iznosi 8.000 hektara) i da mu se isto zemljište, bez konkursa, nadmetanja i kriterijuma, neposrednom pogodbom da u zakup na 30 godina – i to samo jednom „investitoru“, koji mora biti pravno lice, domaće ili strano.

Ovde se postavlja čitav niz pitanja. Odredbom čl. 64. sadašnjeg Zakona je utvrđeno da se celokupno državno zemljište, bez izuzetka (koji se sada pravi) „daje u zakup javnim oglašavanjem“, „javnim nadmetanjem“ i to u „dva kruga“! Da u prvom krugu početna cena zakupa „ne može biti niža od 100% tržišne cene“ na tom području, da su učesnici lica iz te opštine … Na ovaj način se novim zakonom legalizuje privilegovani zakup putem „burazerske pogodbe“ koja je direktan poziv na korupciju. Za godinu-dve, kada se Vojvodina totalno rasproda, čudićemo se kapitalu nekih malih aparatčika – ali biće kasno. Novim zakonom ne ide se korak napred već korak nazad. I ne samo to, ovim je Nacrt novog zakona u protivnosti sa Ustavom, njegovim duhom, pa i konkretnim odredbama. Odredbom čl. 84. Ustava utvrđeno je sledeće: „Preduzetništvo je slobodno“ … „Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija“ …

Ali ono što je najgore, iz ovog zakupa isključeni su domaći poljoprivrednici, jer „investitor“ može biti samo jedan (za korupciju je pogodniji jedan pravi “kapitalac“ nego više sitnih) i to samo pravno lice, a ne i fizička lica niti registrovana poljprivredna domaćinstva! Da bi stvar bila još gora, trajanje zakupa se sa 20 godina produžava na 30 godina! Na dušebrižničko-poučitelna ukazivanja gospođe ministarke za poljoprivredu, da nema razloga za brigu, da se ne radi o prodaji već zakupu (što je svakome jasno) naši paori su odgovarali – 30 godina da sam lišen zemlje koju sam dosada obrađivao, to za mene i moje dete znači isto što i prodaja. Zatim, da se praktično radi o čak 50 i više procenata raspoloživog obradivog zemljišta jer će „investitori„ uzeti ono što je najbolje, a za paore će ostati zemljište niže klas, trstici, pašnjaci, posebno kada se restitucijom bivšim vlasnicima vrati ranije oduzeto.

Desetine hiljada ljudi koji su ovu zemlju do sada obrađivali, ili bi je obrađivali, silom jednog nepromišljenog zakona lišavaju se te mogućnosti. Da se razumemo, sve ovo praktično se odnosi na Vojvodinu i građane Vojvodine, a ne i Centralne Srbije (kao pravnik znam da je po mišljenju Ustavnog sudu naziv „građanin Vojvodine“ neustavan, a da je pravilno: „građani Srbije iz Vojvodine“, još se držim starog). NOVIM ZAKONOM O POLJOPRIVREDI U VOJVODINI SE UKIDA HILJADE RADNIH MESTA! U pitanju je do 14.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što sa, recimo, 4 člana porodice (pored dece tu su često i dede i babe), iznosi 56.000 ljudi! Moramo da znamo o čemu se radi – o tome se radi ! Dok se, prevashodno u Centralnoj Srbiji, Nišu, Kragujevcu i drugde, iz zajedničke kase koju i Vojvodina puni (itekako) investira (poklanja) i po 10.000 evra za otvaranje jednog radnog mesta, a Vojvodina se nesrazmerno izostavlja iz toga – sada se u Vojvodini još i gasi hiljade postojećih radnih mesta!

Ovo je brutalan socijalni inženjering koji se nameće Vojvodini. Nameće se silom državne prinude, čak i u bukvalnom smislu. Policija zaustavlja paore koji traktorima žele da dođu u Beograd pred Vladu u znak protesta. Nezakonito ih lišava prava na protestno okupljanje i izražavanje, kao i prava na slobodu kretanja. Ovu i ovakvu vlast doživljavam, pre svega kao antivojvođansku (ova haotična vlast jedino je dosledna u svom antivojvođanskom postupanju), zatim, kao neodgovornu i nekompetentnu. Zar jedan ovako značajan i dalekosežan zakon kao što je Zakon o pljoprivrednom zemljištu može da bude,ne samo donet i uporno nametan, već uopšte pušten u javnost, bez adekvatnog obrazloženja utemeljenog na preciznoj i iscrpnoj ekonomsko socijalnoj analizi efekata i posledica ovog zahvata? Elementarno poštovanje struke neizostavno nameće da zakon mora biti obrazložen, posebno i iscrpno o najbitnijim tačkama. O savesnosti da i ne govorim. Gde su ovde te analize ? Analize se ovde zamenjuju političkom propagandom, koje smo se kao priče „iz 1001 noći“ već naslušali kada su pre oko dve godine dolazili „arapski investitori“, kojima je dato i prodato preko 10.000 hektara najbolje bačke zemlje. Bile su to priče o preporodu, zamajcima razvoja, prerađivačkim kapacitetima …. Jedino što je s novim zakonom o poljoprivredi u vezi pouzdano i izvesno jeste to da se hiljadama ljudi, vojvođanskim paorima i njihovim porodicama, istrže ispod nogu ekonomska osnova njihove egzistencije.

Takođe je izvesno da će se tajkuni ponovo „omastiti“ kao i da nas čeka novi talas korupcije. Te dve stvari idu zajedno. Govorim sebi, ne budi paranoičan, možda neko zastupa novi zakon o poljoprivredi iskreno i s poštenim namerama? No, ne budimo ni nerealni, ova vlast, kao i sve prethodne, nema „dizgine“ da korupciju obuzda, jer je korupcijom duboko prožeta.

Za Vojvođane poljoprivredno zemljište nije samo goli ekonomski interes. To je naše tle. Vojvodina nije nastala decentralizacijom Srbije, već je svoju teritoriju unela u Srbiju. Zatim, tu je svest i saznanje da je Vojvodina stvorena, da smo je stvorili mi Vojvođani, naši preci.

Podvodnu i močvarnu Vojvodinu, u kojoj je 40 % tla ispod nivoa reka, mi smo milom ili silom ocedili, kultivisali i održavali našim radom i žrtvama – i doveli do najplodnijeg zemljišta Evrope. Oko 1860. Tisa je u Vovodini skraćena presecanjem plavnih meandera sa 150 na 90 km. Evo autentičnog navoda iz proglasa Kikinđana od 1848 godine: „…oni su vas silom naterivali, te ste sa krvavom mukom tolike godine grdne dolme dužom cele Tise od Segedina do Bečkereka, a tako isto i pored drugih voda popravili, gde su mnogi od vas zdravlje svoje pogubili, u glibovima i na svakojakom vremenu, a bez svakog skloništa, pa više nedelja i meseci dana svake godine radeći, više ljudi i životom to platilo, a svaki marvu, kola, odeću i drugu sermiju svoju satreo, (…) ostavljajući svaki svoju radnju, kadgod su oni zapovedili, od čega vam ni najveći blagi dni kod vaši kuća nisu mirni bili , na pravljenje i opravljanje ti dolmi žertvovati morao …“

(Autonomija)