DRAGOLJUB-DRAŽA PETROVIĆ: Slučaj Kesić – Dobrodošli na moj parastos

28 Jun 2016

Ovo je do sada moja najljepša sahrana, a biće ih još, tek sam počeo, poručio je drugarima koji mu pružaju podršku TV voditelj kojem 'budale' prijete smrću

Atentator koji bi se nameračio da likvidira Zorana Kesića imao bi niz problema tehničke prirode. Taj poduhvat bi mu pošao za rukom jedino ukoliko uspe da krišom sipa otrov u škembiće, Kesićevo omiljeno jelo. Sve ostale varijante su daleko komplikovanije.

Na primer, svaka kuća u Srbiji ima bar jednu fotografiju nekog člana familije sa Zoranom Kesićem. U uobičajen inventar prosečnog srpskog doma spada jedna fotografija sa mnogobrojnom rodbinom i jedna fotografija sa mnogobrojnim Kesićem. Koga ionako pola Srbije smatra članom familije, ako ne po babinoj, onda po televizijskoj liniji.

Kesić spada u onu raritetnu vrstu zvezda koje se slikaju baš sa svakim ko im priđe na ulici. I pritom u takvom pomalo napornom svakodnevnom ritualu istinski uživa. Ima običnu, iskrenu logiku: “Pa ja se ovim poslom bavim zbog publike! Šta vam je tu čudno?”

Atentator žrtvi: Može zajednički foto?

Nekoliko puta sam čekao, posle raznih tribina širom Srbije, da se svih hiljadu prisutnih slikaju sa Kesićem. Pojedinačno. Pa da posle odemo u kafanu. Gde se opet cela kafana, uključujući kelnere, kuvarice i šefa sale, opet slikala sa Kesićem, sve dok ne popadamo od piva garniranog slikanjem.

Svaka druga zvezda bi pobegla glavom bez obzira na sporedan izlaz. Kesić to nikada nije učinio. Ili manijakalno voli da se slika, ili ceni svoju publiku. Biće da je ovo drugo.

Tako da i kada bi neki atentator čvrsto rešio da trajno eliminiše Zorana Kesića, imao bi problem da ga zatekne nasamo, jer je uvek tu neki fan koji pravi selfi. Rasplet atentata na Kesića bio bi filmski – već vidim atentatora koji ga moli da se fotografišu, a onda mu prijateljski kaže kao su mu naredili da ga likvidira.

“Pucajte, ja i sada držim čas”, rekao bi Kesić u tom historijskom trenutku.

‘Ja i sada držim štap za selfi’

Mada bi verovatno taj poslednji čin dodatno ozabavio: “Pucajte, ja i sada držim štap za selfi.”

Kesić je, dakle, životno ugrožen jer je sijaset mrzitelja svega i svačega počelo da mu preti preko socijalnih mreža, rajskog mesta za asocijalne tipove. I poslednjeg utočišta svake hulje koja na toj virtuelnoj “livadi” uživa u svojoj anonimnosti i u mogućnosti da komentariše nekog boljeg od sebe.

Interenet manijaci su raširena vrsta. Ali, Kesićev slučaj je paradigmatičan iz više razloga. Neko najpre namontira snimak od pre dve godine gde u emisiji 24 minuta on pravi sprdačinu sa škotskim referendumom. I pomene mapu Republike Srpske, koja se od mape Italije razlikuje jedino po tome što je ne okružuje more. Te na kraj priloga namontiraju omiljenu Kesićevu uzrečicu iz emisija: “Budale!”

Akcija sa radnim naslovom Ubiti pticu rugalicu počela je kada su tu montažu rastrubili internet portali u kojima se reč “srpski” piše sa B, “srBski”, što ukazuje da su u pitanju patriote kojima srbovanje ide odlično, ali im malo teže idu pravopis i gramatika, posebno jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Kesić i njegova ekipa nastupaju sa širokih građanskih pozicija. U njihovoj emisiji nikada niste mogli da čujete šalu zasnovanu na nekom nacionalnom stereotipu. Kakvih, recimo, ima u drugim šou programima na srpskim televizijama, poput Večeri sa Ivanom Ivanovićem. I njemu su zbog takvih šala svojevremeno pretili, ali “internet Bošnjaci” i “internet Hrvati”.

Epohalno glupi ili sujetni

Međutim, pretiti bilo kom satiričaru ili humoristi zbog šale jeste, zapravo, blesava rabota, koja ukazuje ili da ste epohalno glupi, ili da ste epohalno sujetni. Ne valja zezanje shvatati prezbiljno, jer je zezanje upravo način da ne poludiš od onih mrtvoozbiljnih tipova koji se s vremena na vreme skupljaju u virtuelnom ili relanom svetu kako bi lovili “izdajnike” i neprijatelje.

U petak uveče u beogradskom klubu “Mikser” okupila se mala četa, ali odabrana, da pruži podršku Kesiću i njegovoj ekipi. Bila mi je čast da sedim sa svim tim dragim facama u istoj prostoriji.

Na kraju se, u mornarskoj majici, pojavio i Kesić. Zahvalio se okupljenima i lepo objasnio svoju besmrtnost: “Dragi prijatelji, hvala vam što ste došli na moj parastos. Ovo je do sada moja najlepša sahrana, a biće ih još, tek sam počeo.”

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!