DRAGOLJUB – DRAŽA PETROVIĆ: Generali kažnjeni po sistemu ʽNeka visi Pedroʼ

26 Oct 2015

Ako su generali zaista krivi za pad helikoptera, vjerovatno bi dobili mnogo ozbiljniju kaznu od zabrane napredovanja

Jedna od najpatetičnijih scena ionako patetične vlasti u Srbiji bila je kada je Aleksandar Vučić spasavao neko dete iz smetova na autoputu kraj vojvođanskog mesta Feketić: sleteo je vojnim helikopterom na ledini kraj autostrade, upadao u sneg do kolena noseći dete u naručju, dizao se iz snega, pa opet padao, te je na kraju to dete postalo prvo dete u istoriji Srbije koje je svojeručno spasao jedan premijer. Iako za akcije tog tipa postoje obučeni spasioci koji su već bili na terenu.

Sve, to, naravno, snimila je kamera, pošto premijer Vučić retko šta u životu radi ako nije pokriveno “video-nadzorom”.

Helikopterom koji je tada dovezao Vučića na lice mesta kroz februarski kijamet upravljao je major Omer Mehić, pilot Vojske Srbije.

Omer Mehić rođen je u Doboju. Na početku ratova u bivšoj SFRJ, kada se masovno prelazilo sa jedne na drugu stranu, odlučio je da ostane u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Posle je postao najbolji pilot helikoptera Vojske Srbije. Važilo je pravilo: kad je negde teško ili opasno – stizao je Omer Mehić. Čovek, ipak, nije voleo publicitet niti slavu, jer je bio vojnik, a ne političar, pa se za Omerovu požrtvovanost saznalo tek kada je poginuo.

Nemogući uslovi za let

Izgubio je život tokom rutinskog leta kada je stigla naredba da treba prevesti bolesnu bebu iz Novog Pazara do Beograda. Te noći, 13. marta ove godine, major Mehić, tri člana posade, dva medicinska radnika novopazarske bolnice i beba poginuli su jer je helikopter pao i udario u ledinu nadomak beogradskog aerodroma u Surčinu.

Bila je gusta magla, gotovo nemogući uslovi za let, Mehić je pre pada više puta tražio da sleti na heliodrom Vojnomedicinske akademije ili na vojni aerodrom u Batajnici, koje je odlično poznavao i u uslovima smanjene vidljivosti, ali je pristao da krajnja destinacija ipak bude civilni aerodrom “Nikola Tesla”, kako je od njega traženo iz kontrole letenja , odakle mu je rečeno da tamo sve spremno za prihvat bolesne bebe.

Iako je prošlo sedam meseci od tragedije, tek ovih dana usledile su prve kazne “odgovornima”: Vojni disciplinski sud utvrdio je da komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-major Ranko Živak i komandant 204. vazduhoplovne brigade brigadni general Predrag Bandić imaju deo odgovornosti za nesreću.

Kažnjeni su na neobičan način: zabranom napredovanja ili unapređenja u viši čin u trajanju od jedne, odnosno dve godine, uglavnom zbog proceduralnih propusta. Kazna generalima liči na onu: “Neka visi Pedro”, jer ako su zaista krivi, verovatno bi im bilo “razrezano” nešto mnogo ozbiljnije. Sve podseća na kaznu nekom vodniku prve klase koji je, recimo, zaboravio da tokom vojne vežbe ponese iz kasarne jedan minobacač, pa su manevri na poligonu bili manjkavi.

Revoltirana javnost

Za razliku od mnogih nesreća u vojsci, koje se dešavaju s vremena na vreme, ova je javnost revoltirala jer je duboko povezana sa politikom: sve je počelo kada je ministar zdravlja tražio je od ministra odbrane da pošalje helikopter po bebu u Novi Pazar.

Osnovno pitanje koje se postavljalo u javnosti bilo je: da li je prihvat bebe na civilnom aerodromu u Beogradu bio planiran jer je tu bio i neki političar spreman za slikanje, pošto je mustra za takve humanitarne akcije od onog “slučaja” u Feketiću postao premijer Vučić, a svi članovi njegove partije gledaju da ga koliko mogu kopiraju u požrtvovanosti.

Bliže Novom Pazaru postoji nekoliko kliničkih centara gde je beba mogla da bude prebačena u abnormalnim uslovima za letenje. Postoji još gomila detalja koja ukazuju da je cela operacija izvedena traljavo od samog početka.

Ali ono što je sigurno: na početku beše naredba ministra vojnog.

Možda je tragedija zapravo splet gomile nesrećnih okolnosti, ali javnost s pravom traži ostavku ministra odbrane koja bi bila pre svega moralni čin. To ne bi bio znak poraza države ili nečije automatske krivice, već više odraz shvatanja lične odgovornosti.

Iako srpska vlast sebe predstavlja kao nešto najodgovornije što se ikada desilo Srbiji, više liče na skupinu ljudi koja iza svega vidi nekakvu zaveru opozicije i zlih sila sa Tvitera i Fejsbuka, jedinih mesta u Srbiji gde se odvija intenzivan opozicioni život, pošto su najuticajniji elektronski mediji uglavnom zatvoreni za ovakve osetljive priče.

Tako je bilo i ovom slučaju. I u mandatima drugih ministara odbrane Srbije dešavale su se nesreće u kasarnama, eksplozije na poligonima, padovi letelica, međutim, nikada na početku svega nije stajala direktna naredba ministra odbrane. Sumnjivo je što se evakuacija bebe iz Novog Pazara intenzivno pratila u medijima od samog početka, iako se radilo o akciji kakvih ima verovatno svake nedelje, ali im se ne pridaje publicitet.

Kompetentnost ministara

Ministar vojni je pre svega politička funkcija. Od 2006. godine kada su srpske vlade dobile i taj resor, koji je do izlaska Crne Gore iz državne zajednice bio na saveznom nivou, samo jedno vojno lice obavljalo je tu funkciju (general-major Zoran Stanković, patolog), a ministri su bili uglavnom diplomirani pravnici (Nebojša Rodić, Aleksandar Vučić) ili mašinski inženjeri (Dragan Šutanovac).

Neki od ministara odbrane, poput Vučića, nisu ni bili na odsluženju vojnog roka, neki su, opet, imali završene “usputne” škole koje se tiču odbrane (Rodić je pohađao Školu narodne odbrane u centru visokih vojnih škola “Maršal Tito”). Ministar odbrane na saveznom nivou bio je i Boris Tadić, potonji predsednik Srbije, koji je po zanimanju psiholog.

Cela stvar sa nekompetentnim čelnim ljudima odbrane kulminirala je postavljenjem Bratislava Gašića za vojnog ministra u aktuelnoj Vladi Srbije. Gašić je privrednik iz Kruševca, jedan od Vučićevih najpoverljivijih ljudi. U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da ima diplomu Ekonomskog fakulteta u Nišu, mada je jedanput, braneći se od optužbi da je keramičar, objasnio kako je zapravo nekada kratko radio kao baštovan, a u stvari je građevinski tehničar. Jedina njegova veza sa vojskom bila je funkcija četnog ćate u JNA.

Međutim, ne treba biti vojno lice pa osetiti grižu savesti. Iako je u početku očigledno postojala dobra namera da se spase beba, sve ostalo ličilo je na prebacivanje mrtvih ljudi u tuđe dvorište. Samo zato što vlast kojoj su puna usta odgovornosti zapravo reprezentuje neodgovornost, jer je cela njena koncepcija zasnovana na permanentnoj predizbornoj kampanji u kojoj će spasavati decu pred kamerama, jedino nikada neće pred kamerama reći: “Priznajemo, pogrešili smo”.

Tako da uvek “visi” neki Pedro.

(Al Jazeera)