DRAGANA RAKIĆ: Magijsko dejstvo predsednika na podlaktici

04 Sep 2017

Kako je u sve naprednijem Vršcu oživela čuvena satirična priča Radoja Domanovića

Ko je mislio da se „danga“ ili žigosanje isplati samo u Domanovićevoj satiričnoj priči, gadno se prevario. Ovih dana se po vršačkim sokacima šapuće da će izvesna mlada vaspitačica koja je na podlaktici krupnim ćiriličnim slovima istetovirala „A. Vučić“ dobiti po treći put šansu da radi u jednom od vršačkih vrtića.

Ova mlada aktivistkinja SNS-a pre par meseci pohvalila se novom tetovažom za koju je rekla da „predstavlja izraz njenog poštovanja prema lideru SNS i predsedniku Srbije“.

„Njegovi potezi i govori motivišu vas da se pokrenete, da uradite nešto korisno“, dodaje preduzimljiva vaspitačica. I gle čuda, ova mlada žena se brže, jače, bolje pokrenula i uradila nešto korisno – od „obične“ vaspitačice postala je vaspitačica sa tetovažom.

Doduše, tetovaža „A. Vučić“ nije istetovirana na čelu kao što je predlagao Domanović, ali je istetovirana takođe na veoma vidnom mestu – podlaktici i to dovoljno krupnim slovima da i najkratkovidiji mogu bez problema da shvate koliku ljubav i divljenje prema predsednikovom liku i delu gaji ova aktivistkinja SNS-a. Po svedočenju očevidaca, sav bol i neprijatnost koji je ova hrabra Vrščanka morala da istrpi sedeći satima u nekom od tatoo salona, veoma brzo se isplatio. Tetovaža je odmah krenula da ispoljava svoje magijsko dejstvo, te joj je omogućila treću šansu da se zaposli u struci, iako je pre toga već dva puta odustajala, jer joj je navodno bilo „jako teško“.

Dobro obavešteni izvori tvrde da tetovaža ima univerzalno dejstvo, pa osim što ti omogućuje da dobiješ „treću šansu“ za posao u struci, možeš da radiš i van struke, npr. u privatnim kompanijama gde su plate mnogo veće nego u javnom sektoru. Tako je junakinja naše priče isprobala i dobro plaćeni posao kod privatnika, ali je ipak shvatila da je „manje teško“ biti vaspitačica.

Predškolska ustanova iz Vršca trebalo bi uskoro da raspiše konkurs za prijem nekoliko vaspitačica u radni odnos. Međutim, pitanje koje ovih dana intrigira Vrščane jeste: da li je spisak primljenih vaspitačica možda već napravljen, kao i spisak onih koje su ostale ispod crte? I da li će neke od primljenih vaspitačica tu doći bez položenog državnog ispita, bez licence i bez radnog iskustva, samo zato što imaju odgovarajući “žig” ili člansku kartu? I da li će ispod crte ostati vaspitačice od kojih neke imaju sve potrebne stručne kvalifikacije, višegodišnji rad na zamenama, položeni državni ispit i licencu koju im je svojevremeno finansirala država upravo sa ciljem da imaju prednost pri zapošljavanju?

Da li će ispod crte ostati vaspitačice kojima „nije teško“ da rade sa decom, naprotiv, koje bi sa ljubavlju i velikom posvećnošću obavljale ovaj posao?

Vrlo brzo ćemo dobiti odgovor na ova pitanja.

Ovih dana nečiji roditelji u nekom drugom gradu danima protestuju, jer ne žele da Ministarstvo smeni direktora jedne osnovne škole koji odlično radi svoj posao i koji ne pristaje da se istetovira.

Vrščanima ne pada na pamet da protestuju, jer valjda oni najbolje znaju šta je dobro za njihovu decu. Uskoro će neki od njih, kao i kod Domanovića, brže, jače bolje, stati u red i – po svemu sudeći – ponuditi vlastito dete na žigosanje.

Autorka je odbornica Demokratske stranke u Skupštini grada Vršca

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!