DRAGANA RAKIĆ: Kako su antifašistu i heroja proglasili za nacistu

03 Oct 2017

Slučaj Fridrih Tot ili prebrojavanje srpskih krvnih zrnaca u Banatu

Verovali ili ne, banatsko selo Izbište, selo koje je dalo čak tri narodna heroja u Drugom svetskom ratu i koje je svojevremeno zbog izuzetno brojnog članstva u KPJ steklo nadimak „Mala Moskva“ – ovih dana je stavljeno na stub srama, jer, bar po pisanju pojedinih medija, jedna od njegovih glavnih ulica nosi ime Hitlerovog ministra Tot Frica, ozloglašenog naciste. Ispadoše tako Izbištanci, potpune istorijske neznalice, jer evo, već decenijama se rađaju, žive i umiru u ovom selu koje, navodno, slavi fašistu i zločinca Tot Frica.

Naime, u nekim medijima pre desetak dana pojavio se članak „Nacisti još imaju svoje ulice u Srbiji“ gde se, između ostalog, spominje i sporna ulica u Izbištu. „Verovali ili ne“, tim rečima počinje ovaj članak, „više od stotinu ulica širom Srbije, nosi ime zločinaca, koljača, osvedočenih fašista i nacista“. U tekstu dalje piše da je do ovog „skandaloznog“ otkrića došla grupa studenata Pravnog fakulteta (verovato iz Beograda) okupljena oko udruženja „Alternativa“. Pa tako saznajemo da ovi mladi ljudi, sa manjkom znanja iz istorije, ali viškom slobodnog vremena i samopouzdanja, nisu ostali samo na rečima. Oni su došli u Izbište i na licu mesta demonstrirali svoje viđenje istorije: tablu sa latiničnim natpisom „Ulica Tot Frica“ prelepili sa ćiriličnim „Ulica Jovana Sterije Popovića“. Iako su akciju nezakonitog prelepljivanja imena ulice izveli u sred bela dana i pritom se fotografisali i te slike postavili na svoj sajt, niko ih nije u tome sprečio, niti pozvao na odgovornost.

Ove mlade srpske patriote su boravak u vršačkoj opštini iskoristile da gradonačelnici Vršca predaju pismeni zahtev da se ulica Tot Frica u Izbištu preimenuje u ulicu Jovana Sterije Popovića. Međutim, gradonačelnica i kompletno gradsko rukovodstvo umesto da ovim usijanim patriotskim glavama odmah objasne da je posredi banalni nesporazum, koliko je nama poznato, ćute već deset dana i ne oglašavaju se po ovom pitanju. U međuvremenu, stvar se do te mere zagrejala da je, kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, čak i predsednik Aleksandar Vučić tražio informaciju o tome kako je moguće da Tot Fric ima ulicu u Izbištu.

Istina je da Izbištanci nisu nimalo pogrešili kada su jednu od glavnih ulica u svom lepom selu nazvali „Ulica Tot Frica“. U istorijskoj građi Komunističke partije Vojvodine, postoje dokumenti koji govore kako je Fridrih Tot iz Izbišta streljan u ondašnjem Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) 31. jula 1941. godine. Naglašeno je da njegovo herojsko držanje tokom zverske policijske istrage može da posluži kao primer drugim komunistima. Dakle, Tot Fric nije nikakav Hitlerov ministar, već Izbištanac, antifašista, heroj, komšija za ponos, koji se pukom igrom slučaju isto zove i preziva kao ozloglašeni nacista.

Osim još jednog pokušaja da se istorija izbriše gumicom i kratkom pameću, da se ukine svedočanstvo da su u Banatu pre Drugog svetskog rata više od 200 godina složno živeli Nemci, Srbi, Mađari, Česi i mnogi drugi, da su se međusobno poštovali, voleli, venčavali, delili iste vrednosti, pa i zajedno ginuli u borbi protiv fašista, Izbištance boli i ćutanje lokalne vršačke vlasti koja nije demantovala sramne natpise u medijima koji su uneli veliki nemir među žitelje ovog mirnog banatskog sela u kome još uvek ima živih potomaka Fridriha Tota. Gradsko rukovodstvo koga čine isključivo kadrovi Srpske napredne stranke nije se potrudilo ni da skine nalepnice koje su nezakonito prelepljene preko naziva „Ulica Tot Frica“.

Izbištanci imaju razumevanja za ljudske slabosti i ne zameraju puno nekim anonimnim mladim i neobavešteni ljudima što su brže, jače i bolje prionuli na posao revidiranja istorije i uplitanja u nešto o čemu pojma nemaju. Ono što Izbištance mnogo više vređa i ponižava jeste da ni aktuelna vlast takođe nema pojma, a po svoj prilici nema ni nameru da njihovog bivšeg komšiju, heroja Fridriha Tota koji je svoj život dao u borbi protiv fašista, brani od mladih i bahatih neznalica. Niko od gradskih zvaničnika nije ustao u odbranu „Male Moskve“, rodnog mesta Žarka Zrenjanina, herojskog sela koje je dalo nemerljiv doprinos u antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog rata. Poražavajuće je to, da čak ni članovi saveta Mesne zajednice u Izbištu, od kojih je jedan, verovali ili ne, oženjen praunukom Tot Frica nije smeo da se oglasi po ovom pitanju „jer mu je odgore rečeno da ćuti i da ne talasa“.

Dok nagađamo o razlozima zašto se nekadašnji prelepljivač naziva ulica, a današnji predsednik Srbije lično zainteresovao za ovaj slučaj, ostaje nam zastrašujuće saznanje o sunovratu skoro svih vrednosti u koje smo verovali. Poraženi smo otkrićem da antifašizam nije iznad dnevne politike.

Na jučerašnji dan, 2. oktobra, kada žitelji vršačke opštine proslavljaju 73-godišnjicu oslobođenja od okupatora u Drugom svetskom ratu i slave pobedu nad fašizmom, danas kada se drže svečani govori i polažu venci na grobove i spomenike izginulih boraca, ostaje neka teskoba u duši i poražavajuća činjenica da potomci jednog slobodarskog naroda ne smeju ništa da urade dok neko „odgore“ to ne dozvoli. Pa čak ni da uklone nezakonito prelepljivanje imena jednog heroja i antifašiste. Čak ni toliko.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!