DRAGAN TODOROVIĆ: “Da nije premijer, Vučićem se ne bih bavio”

18 Nov 2016

"Glavni junaci mojih tekstova, od Miloševića na ovamo, su predstavnici vlasti na svojim manifestacijama. Vučić i njegovi doktori su me samo raspisali"

Dragan Todorovi?, novinar nedeljnika “Vreme” nije naro?ito pri?ljiv, ali je duhovit i opak je u opisima onoga što živimo i što nam se servira kao udarna vest od nacionalnog, istorijskog, takore?i vasionskog zna?aja u informativnim emisijama televizija, ili naslovnim stranama novina.

Naslovi njegovih knjiga nagoveštavaju otužne nijanse i apsurde od kojih se pravi zvani?na istorija, u zemlji u kojoj ?injenice niko ne uvažava, ?ak ni kada su o?igledne i neopozive kao smrt: “?evap?i?i su bili odli?ni”, “Živela naša Srbija”, “Trupni portret”, “Nije narod sapun da se potroši”, a pre nekog vremena pojavila se i njegova peta knjiga “U tri lepe”, sa nadnaslovom: Hvala Vu?i?u!

Gospodine Todorovi?u, malo je živih novinara u Srbiji koji se mogu pohvaliti da je njihovo pisanje, odnosno stilske odlike pisanja tema jedne doktorske disertacije…
– Ima tome kako je Sanja Domazet, književnica i profesor na žurnalistici, doktorirala sa temom “Kreativni rukopis u štampanim medijima”. U tom obimnom radu, jedna je glava, pored Kepota, Fala?i… Teofila, o meni i mom rukopisu. Naravno da sam to primio kao nagradu, pogolemu. To mu do?e kao državna plata, ?ije visine nikad nisam domašio.

Vaša peta knjiga “U tri lepe” sa nadnaslovom ” Hvala Vu?i?u!” još jedna je u nizu Vašeg direrovskog slikanja stvarnosti, još jedna knjiga, svedo?anstvo onoga koji hoda, gleda, zapisuje…
– Relativno kasno sam po?eo da objavljujem knjige, odnosno to mi nije ni padalo na pamet, jer pisce, kao i njihov rad, najozbiljnije shvatam. Slaviša Leki? mi je po?etkom 2000-ih ponudio da mi štampa izbor tekstova kod “Statusa”. Naredne ?etiri knjige mi je izdalo “Vreme”, i ne bih to menjao, jer verovatno nijedan autor u svetu nema moj status, naime, skoro sve pare od prodaje, a proda se sav tiraž, idu meni.

Vaši tekstovi ve? u samom jeziku kojim pišete su satira, ubojita, naravno na ra?un vlastodržaca, u poslednje vreme A. V.
– Da nije premijer, ja se Vu?i?em ne bih bavio. Glavni junaci mojih tekstova, od Miloševi?a naovamo, jesu predstavnici vlasti na svojim manifestacijama. Vu?i? i njegovi doktori su me samo raspisali. Sva moja tehnika je ?isto dokumentarna, ja sam kao uklju?ena kamera, gde nema montaže priloga. Kod Vu?i?a je sve antologijsko, i, zbilja, najbolje u istoriji.

Recimo, kad otvara most od 19 metara, ili put od 4 km, on se svom narodu, koji je istovaren iz autobusa, obra?a sa: “Dragi meštani!” Istim tim “meštanima”, u broju od nekoliko hiljada, koji su, kamuflirani u narod, koji je u radno vreme došao na otvaranje ?uvene deonice Koridora 11, od 40,4 km, kaže: “Moj najve?i utisak je što vidim ovoliko ljudi koji su zadovoljni i sre?ni, i koji su došli da se raduju uspehu i napretku Srbije.”

Sve je to jedna velika predstava, u kojoj, takva režija, u?estvuju i odabrani pojedinci koji mu padaju u zagrljaj, ili imaju na nešto da mu se požale, kao i takozvani novinari koji mu postavljaju teška pitanja.

Nakon što ste na svom blogu info-sajta blic.rs objavili “AV ostavku”, šta se desilo? Gde nestade taj blog, više ne postoji…
– Pisao sam taj blog za “Blic”, nadrndano, kao i sve što radim. Sve dok na blogu nisam preneo tekst dr Novice Mili?a, “Ja, AV, podnosim ostavku”. Javiše mi da je tekst skinut, a da ni mene više nema me?u blogerima. Sve izbrisano. Digla se dževa po društvenim mrežama, Vu?i? i njegovi su javili da oni nemaju nikakve veze sa tim, “Blic” se nije javljao, “kompromisno” je ukinuo blog u svom elektronskom izdanju. Posle me pozvao “Istinomer”, tu sam pisao blog više od dve godine, ali, nedavno su mi i oni otkazali, jer sam projektno neodrživ, tako da sam sad, na belom hlebu.

Kako je jedna sekretarica uticala da postanete gotovo stru?njak za stajling?
– Pa to za Veljinu sekretaricu, kad je ovaj bio predsednik ?a?ka, više je anegdota. Žensko je bilo na svom mestu, meni je tada samo došlo da opišem tu naivnu umetnost u odevanju. I tu je uistinu bilo naivnosti, obostrane, danas mi trebaju ?etiri ruke da opišem šminku, nakit i tesno mi ga skroji nano pon?o kostime ministarke Zorane.

Reportaža je literarni žanr, ali isto tako novinarski, neposredan, bez obmane, bez narudžbine… Žanr koji nestaje u nas, kao što nestaju novinari…
– Uglavnom me, oni koji bi u to trebalo da se razumeju, svrstavaju u reportere. Ali, pre je to nešto nedefinisano, neka hibridna forma. ?ini mi se da je u odgonetanju i svrstavanju mog pisanja najbolje pogodio kolega LJuba Živkov, koji veli da je to ?ista “divlja gradnja”. Jer, pravo govore?i, to nije klasi?no novinarstvo, ni u formi, ni u jeziku, ja vam tu nabadam na svoj na?in, u nekom svom rukavcu van matice.

Imate li utisak da novinarstvo u Srbiji nikada nije bilo na “nižim granama”, ne na kolenima, ve? polomljene ki?me…
– Uistinu sam imao sre?e kad me Žarkovi? pozvao u “Vreme”, tamo te 1993. Jer, “Vreme” je tada moglo da uzme kog ho?e novinara, neki nos je rekao Žaru da ja budem taj. Obostrano je to izašlo na dobro, “Vreme” me je pustilo da “nabadam” iz svog rukavca, jer ja sam sam svoj majstor, držim da je i list, tako bar vele, dobio nešto na tom kreativnom rukopisu. Pa, nigde je novinarstvo…

Novinarstvo je tamo da me, zbog drugih, sramota re?i da sam novinar. Nije tome samo Vu?i? doprineo, a lepo doprinosi, i u novinarstvu je na delu legalizacija legitimiteta, jad i beda dobijaju sve po?asti i sjajne etikete.

U tom “nigde” se ne da opstati, ili…
– Pa, trebalo se izboriti za to, jerbo sam ja, na neki na?in, sam svoj urednik, što je držim, najviši status u novinarstvu. Nije me nijedna partija zaposlila, pa da imam taj privilegovan status. Ako neko misli da je to mnogo ?asti i para, pristajem da svoj posao menjam sa ?lanstvom u nekom upravnom odboru za kontrolu letenja, za šta, kao što znamo, treba mnogo partijske struke, znanja i doktoriranja.

Promocija knjige “U tri lepe” bila pre neki dan…
– Da prijavim, živ nisam, da smo Žarkovi? i ja bili u Jutarnjem programu RTS-a, u izveštaju sa promocije moje knjige “U tri lepe” u Valjevu. Desilo se to baš kad Vu?i? gospodin bio u Kazahstanu, neko nije bio budan. Moje je bilo da javim.

(Olivera ?ur?evi?, Danas / Foto: ?or?e ?urovi?, Kolubarske.rs)

Podelite ovu stranicu!