DR ZORAN RADOVANOVIĆ: Ja sam predsednikov „društveni talog“

"Ovde postoji osvetoljubivost i ona se čak i demonstrira. Rukovodioci ustanova, direktori, ne smeju da pisnu"

25. feb 2019

„Rukovodioci ustanova, direktori ne smeju da pisnu. Neće se oglasiti ni Batut (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ prim. red.), kome je to društvena obaveza, od koga se to očekuje. Institut za javno zdravlje, nekad Centralni higijenski zavod, kako god se zvao, u svojoj istoriji je uvek bio na strani naroda i štitio zdravlje naroda, štitio je to čak i za vreme okupacije. Sada smo u situaciji da niko ne sme da pisne“, kaže poznati epidemiolog, profesor dr Zoran Radovanović povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića hematološkom odeljenju Instituta za majku i dete u Beogradu usred epidemije gripa. Povodom izjave predsednika države da su oni koji ga kritikuju zbog te posete „lažna elita“ i „društveni talog“, profesor Radovanović kaže: “Ja sam društveni talog, sa svih onih pola miliona ljudi u ovoj zemlji, koje posebno cenim, univerzitetskim profesorima i akademicima.“

Zoran Radovanović je bio redovni profesor epidemiologije na medicinskim fakultetima u Beogradu (do 2000) i Kuvajtu (do 2007), šef katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je oko 300 naučno-stručnih radova, uključujući tridesetak monografija. Dobitnik je većeg broja priznanja i nagrada za naučni rad (u Srbiji, zemljama bivše Jugoslavije, Čehoslovačkoj, SAD, Kuvajtu, Pakistanu itd.). Bio je recenzent dvostrukog broja međunarodnih naučnih časopisa i urednik jednog od njih.
Bio je konsultant Univerziteta Harvard iz SAD za ispitivanje narodnog (javnog) zdravlja na Bliskom istoku. Sada je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Akademije medicinskih nauka SLD. Poznat je i kao borac protiv antivakcinalnog lobija.

RSE: Vi ste jedna od retkih osoba iz struke koja je reagovala javno na ono što se događalo u Institutu za majku i dete prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića usred sezone gripa, kada su posete bile zabranjene.

Radovanović: Prvo, ja sam preventivac. Moja misija je da delujem zdravstveno prosvetno i zdravstveno prosvetiteljski. Kada se suočim sa jednim tako eklatantnim primerom kršenja svih normi, onda je prirodno da spontano reagujem. Upravo to sam i uradio.

Pošto su posete bile zabranjene, očekivalo se da se oni tamo i ne pojave, znači da ne prođu kroz ulaznu kapiju. A ako su već ušli, najmanje verovatno je bilo da zabasaju u strogu izolaciju. Kakve će posledice biti, ostaje da vidimo.

Predsednik je sa tom čitavom bulumentom upao u deo gde se strogo vodi računa o posetama, gde postoji rigorozna kontrola ko ulazi. Tu ulaze samo oni koji pružaju neophodnu pomoć. Kažu da je majka bila sa detetom, ali majka je sve vreme sa detetom. To je malo dete i majka je isto tako u izolaciji, kao dete, ne šetka ona okolo, ne ide po kafićima. Ona je tamo zato što ona sa tim detetom deli istu mikrobiološku floru. To su iste klice kod majke i deteta, ali ne treba neko sa strane da dolazi i da im unosi uzročnike zaraze.

RSE: Kakav je inače protokol u takvim odeljenjima i kada nije sezona gripa?

Radovanović: I kad nije sezona gripa, onda vi i ja tamo ne možemo da uđemo. Tamo ulaze samo sestre koje pružaju neophodnu negu i nadležni lekar. To je stroga izolacija. Postoji pravilnik o intrahospitalnim ili bolničkim infekcijama, a posebno postoje uputstva za ta takozvana visoko-rizična odeljenja.

RSE: Da li to znači da, osim majke, niko drugi iz porodice ne može da bude tu?

Radovanović: Ne. Ni otac, ni brat, ni familija, ni prijatelji, ni školski drugovi…

RSE: Kako je onda to moguće? U ekipi, koja je došla zajedno sa predsednikom države, bio je gradonačelnik koji je uvaženi dečji hirurg, bio je ministar zdravlja koji je takođe lekar, bio je upravnik te bolnice, takođe lekar. Osim jednog stidljivog „nemojte ulaziti“, niko nije sprečio da uđe predsednik, pri tom bez maske, nepropisno obučen sa nezakopčanim mantilom, da grli dečaka…

Radovanović: To je samo kraj jednog dosta apsurdnog postupka. To sami pokazuje kakva je linija komandovanja i odlučivanja u zemlji. Činjenica je da, kao što kažete, niko nije smeo da kaže. Ovo su kolege, oni su svesni rizika. Oni su isto tako i partijski rukovodioci, ali znaju da, kada je epidemija gripa, ne sme da se ulazi u zdravstvenu ustanovu, posete su zabranjene za vas, za mene, zabranjene su za Tonija Blera, pa „čak“ i za predsednika države. Sama činjenica da su se o to oglušili, ti zdravstveni radnici koje pominjete, govori mnogo i o situaciji u zemlji.

RSE: Rekli ste: „Nisu smeli da reaguju“. Šta je u pitanju, strah za svoj položaj? Zašto jedan ministar ili upravnik klinike ne bi mogao da kaže da nije vreme, ni za posetu, a kamo li za ulazak kod dečaka?

Radovanović: Verovatno je to ta partijska mašinerija – idemo u propagandu, obilazimo, ostalo nije važno, ništa nas se drugo i ne tiče. Međutim, mene zabrinjava mnogo više nešto drugo. Taj doktor koji je spontano viknuo: „Nećemo unutra“, svestan opasnosti, da ne treba ta grupa tako bahato da upada unutra, morao je narednog dana, maltene da kaže, da nije on viknuo, kriknuo, kako hoćete, „nećemo unutra“, nego „izvolite unutra“.

RSE: Govorimo o direktoru klinike. On je sutradan rekao da su deca bila srećna, nasmejana, da nikada nisu bila srećnija nego prilikom posete predsednika Republike. Da li će Etički komitet Srpskog lekarskog društva čiji ste vi predsednik da reaguje na ovo?

Radovanović: Etički komitet reaguje ako su u pitanju lekari, ako je u pitanju prijava, može doduše i na svoju inicijativu. U ovom slučaju nadležan bi bio Etički odbor i Sud časti Lekarske komore Srbije.

RSE: Da li verujete da će taj slučaj biti na dnevnom redu?

Radovanović: Što se tiče Srpskog lekarskog društva, o tome ne mogu da govorim. Ako stigne neka prijava, apsolutno će biti procesirana. Meni je nezgodno da ja pokrećem jer sam se već deklarisao, pa ako sam sada to pokrenem, izgleda kao da sam malo više emotivno angažovan. Ali jesam emotivno angažovan, zato što sam „društveni talog“ sa svih onih pola miliona ljudi u ovoj zemlji, koje posebno cenim, univerzitetskim profesorima i akademicima.

RSE: Da objasnimo, govorimo o izjavi predsednika države da su ljudi, koji su reagovali na tu posetu, lažna elita i društveni talog.

Radovanović: Da, društveni talog i lažna elita. Naravno, tu sam sebe prepoznao, ali ne samo u toj izjavi, koja je možda data malo nervozno, a koliko je tačna sudite sami. Međutim, to su stalne izjave, to je stalna podela „mi“ i „oni“. Neprijatelji su po logici stvari, sve moje kolege sa Univerziteta u Beogradu, drugih univerziteta, vrhunski umetnici koji su nas proslavili, sa dva ili tri izuzetka, svi smo mi neradnici, lenštine i ološ. Stalno se vrti ta reč „ološ“. Takvo podrivanje i takva podela u društvu ne može da donese ništa dobro. Svi mi koji pamtimo istoriju i koji smo nešto čitali, znamo da parola – jedan vođa, jedna partija, jedan narod – uvek tragično završi.

RSE: Da li mislite da je odgovoran ministar? Da li bi on mogao kao ministar da i dalje obavlja funkciju posle ovoga?

Radovanović: Teško da bi mogao u normalnoj državi, ali mi smo poseban slučaj. Videli ste ponašanje nekoliko vrhunskih doktora. Garantujem vam da oni znaju šta je rizik, znaju šta su introhospitalne infekcije, znaju i koja je zaštita, ali to je jedna paraliza. Šta bi bilo da su se suprotstavili? Možemo samo da pretpostavimo. Da je direktor rekao, raširio ruke – molim vas, ovde se ne može, moram da štitim decu, a ne jednu propagandnu akciju – pitanje je da li bi narednog dana bio još uvek direktor. Pitanje je da li bi radio u toj ustanovi. To je ono što uznemirava.

RSE: Da li izostaje reeakcija u struci zbog straha od odmazde vlasti ili zbog političke zloupotrebe, u situaciji kada se prepucavaju vlast i opozicija povodom svega, pa i povodom ovog slučaja?

Radovanović: U pitanju je i jedno i drugo, ali nesumnjivo je da strah postoji. Ljudi su zabrinuti za radno mesto, zabrinuti za svoju decu. Ovde postoji osvetoljubivost i ona se čak i demonstrira. Rukovodioci ustanova, direktori, ne smeju da pisnu. Neće se oglasiti ni Batut, kome je to društvena obaveza, od koga se to očekuje. Institut za javno zdravlje, nekad Centralni higijenski zavod, kako god se zvao, u svojoj istoriji je uvek bio na strani naroda i štitio zdravlje naroda, štitio je to čak i za vreme okupacije.

Sada smo u situaciji da niko ne sme da pisne. Ako se sećate, izvanredna pokazna vežba kada se direktor Centra za nauku obratio javnosti u vezi sa kreacionizmom. (Direktor Centra za promociju nauke Nemanja Đorđević je smenjen 2017. godine zbog pisma kojim je reagovao na „peticiju protiv Darvina“ odnosno na zahtev da se iz školskih udžbenika izbaci Darvinova teorija evolucije i zatražio adekvatan odgovor Ministarstva prosvete i nauke Srbije.Kasnije je zbog burne reakciej javnosti smenjena ministarka prosvete Ljiljana Čolić koja je stala na stranu krecionista. prim red.).

Rekao je nešto što je u domenu njegove struke spontano. Sve što je rekao, to je tačno, ali je narednog dana smenjen. Smenjen je upravo da bi se videlo, da bi svi mi bili svesni, ako neko nešto kaže, ne može da računa na radno mesto. Zna se, u ovoj zemlji govori samo jedan čovek.

RSE: Vratimo se na posetu predsednika Vučića. Postojali su i svetli primeri, a to su reakcije Udruženja roditelja dece obolele od raka, NURDOR, i portala Bebac.

Radovanović: Apsolutno. Njihova deca su tamo i oni su svesni koliki je to rizik. Zabrinuti su i normalno je da se oglase. Ali isto tako je činjenica da, kada su pozvani pojedinačno da kažu šta misle, onda su roditelji odbili, u strahu. Pitanje je da li bi dete ostalo u bolnici i ko zna šta bi bilo.

RSE: Ni mi nismo mogli na žalost da dobijemo saglasnost nekog od roditelja da dođe u studio.

Radovanović: Nisu ni drugi koji su pokušali.

RSE: Vi ste autor knjige „Istina o raku, učestalost, uzroci, sprečavanje“. Vaša tvrdnja da rak ne izaziva osiromašeni uranijum, odnosno, da nije tačno da je povećan broj obolelih od raka na Balkanu zbog NATO bombardovanja, izazvala je dosta polemike svojevremeno u javnosti. Bolnice su prepune obolelih od malignih bolesti, od dece, što smo videli i povodom ovog slučaja, pa do starih ljudi. Koji su zapravo vaši argumenti?

Radovanović: Nisu moji argumenti, to su argumenti svetske nauke. Jedino ova druga strana tvrdi da je sve to zavera. Ja sam se strogo držao činjenica i navodio sam izvore. To je toliko jasno, ako pratite redom te činjenice. Sada, srećom, mi smo i kao Epidemiološka sekcija srpskog Lekarskog društva tu temu pokrenuli pre nego što je postalo društveno opasno. Onda smo se jednoglasno složili koje su činjenice. Stručnjaci i kolege iz instituta Batut su nam pokazali kretanje učestalosti raka.

RSE: Neki lekari koji rade na terenu tvrde da postoji epidemija malignih bolesti u Srbiji.

Radovanović: Mi smo na žalost populacija koja stari mnogo brže nego druge populacije i u Evropi i u svetu. To je zato što se malo dece rađa, a sa druge strane, zato što ogroman broj mladih, na nesreću, napušta ovu zemlju. Bolesnih od raka, kada gledate sirove brojke jeste sve više ali zato što je rak prevashodno bolest starih ljudi. U strukturi obolevanja deca do 14 godina čine 0,4% obolelih od raka, od 0 – 19 godina u Srbiji je negde oko 0,8%. U Americi je 1%. Znači, to je praktično zanemarljiv deo i tu nema porasta.

Falsifikovani su podaci. Navodno je došlo do skoka učestalosti leukemije i leukoza i sličnih oboljenja. Međutim, to nije tačno. To je jedan neodgovoran doktor jednostavno krivotvorio podatke i pozvao se na Batut. On je navodno pokazao da je došlo do naglog skoka obolelih 2006. Nikada prirodno ne može da dođe do toga. Dolazi do toga ako se desi, recimo, Hirošima. Onda brojke počinju da rastu, kriva ide uzvodno. Nije to stepenica. Istina je da je 2006. godine tih bolesti bilo manje nego prethodne 2005. godine. To je dakle bila laž, ali niko ne sme da demantuje tu laž, u tome je problem. On se poziva na Batut, a Batut ćuti.

RSE: Vas nije pokolebao zaključak italijanske parlamentarne komisije da postoji veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, BiH, Iraku, Avganistanu. Taj zaključak Parlamenta je usledio nakon, kako su se oni pozvali, istraživanja koje je to dokazalo.

Radovanović: O naučnim problemima, o uzročno posledičnim mehanizmima odlučuju naučnici, a ne političari. Ta Parlamentarna komisija svoje zaključke je u velikoj meri zasnovala na citatima profesora Đorđa Trenta. A on se, kada je to pročitao, skamenio. Danima je energično demantovao sve što su navodno njegove izjave.

Ali, čak i da je tako, u nauci je važno šta pokazuju rezultati naučnih istraživanja, znači ono što je objavljeno u uglednim časopisima. Postoje dve impresivne naučne studije koje su objavili italijanski naučnici. Obe pokazuju da su italijanski vojnici, koji su boravili na Balkanu, a to je ogroman broj, 71.000 italijanskih vojnika, kada se poredi sa 114.000 vojnika, koji su bili u drugim garnizonima po Italiji, čak manje obolevali i umirali od raka, a ne više. Naravno da su među njima neki dobili rak, neki leukemiju, neki Hočkinovu bolest, neki nešto treće, ali dobijali su više oni koji nisu bili na Balkanu.

Neko kaže da je to apsurd, ali to je u nauci poznato, to je takozvani fenomen zdravog ratnika, šire, fenomen zdravog radnika. Dakle, i mi kada šaljemo u Centralnoafričku Republiku ili drugde svoje vojnike, onda gledamo da to budu osobe koje mogu da reprezentuju, i izgledom i u pogledu zdravlja, ovu zemlju. Znači, nećemo poslati nekoga ko je sipljiv, ko jedva diše, teškog pušača, alkoholičara. Šaljemo ono najbolje što imamo. Onda se to odrazi i na obolevanje od bilo koje bolesti. Ono što je činjenica je da italijanski vojnici nisu obolevali češće, a sve ostalo je politika.

RSE: Šta je, iz vašeg ugla, najopasnije po zdravlje savremenog građanina Srbije?

Radovanović: To je poznato u celom svetu da je najznačajniji pojedinačni uzrok prevremene smrtnostiduvan. On je na prvom mestu i izrazito dominira. Dakle, pušenje je najopasnije, najgore.

RSE: A siromaštvo?

Radovanović: Siromaštvo utiče na drugi način. Ono utiče na uzroke umiranja. Kada smo se već toga dotakli, postoji izjava predsednika države da nije problem siromaštvo, nego gojaznost. (Aleksandar Vučič: „Niko u Srbiji nikad neće da kaže da imamo problem sa gojaznošču, a ne sa gladnima“ prim. red). I to je vrlo interesantno. Ne možemo da negiramo da u ekstremnom siromaštvu živi veliki broj građana Srbije, procenat je viši nego bilo gde u regionu i naravno, mnogo viši nego bilo gde u Evropi. Nesumnjivo, mi imamo ogroman procenat ljudi koji žive ispod granice ljudskog dostojanstva. Imamo i gojazne, ali to je sasvim drugi problem, to je za ovakvu zemlju, relativno siromašnu zemlju, koja je na žalost još uvek u toj nesrećnoj tranziciji, takozvano dvostruko breme bolesti. Mi obolevamo i od bolesti siromaštva i od bolesti obilja.

RSE: Ali ne mora da znači da si, ako si gojazan, u obilju?

Radovanović: Da se osvrnemo na svetska iskustva. Pre sto godina, na primer, od srca su češće obolevali bogatiji ljudi. Zato se to zvala menadžerska bolest. Menadžer je bio, tako je i na karikaturama crtan, trbonja sa tompusom i viskijem u ruci, znači čovjek koji se nezdravo hrani. Radnici su bili mršavi i umirali su od tuberkuloze.

Sada se to promenilo. Sada su u Americi svi dobro stojeći, obrazovani Amerikanci vitki, oni džogiraju, igraju tenis. Ne može na izborima da prođe neko ko je ekstremno gojazan ili na drugi način odstupa od poželjnih oblika. SAD je ekstreman primer. Preterano gojazne osobe su slabo pismene. To je najniži socijalni sloj. Oni jedu puno, ali jedu najjeftiniju hranu i od toga su i gojazni.

RSE: Govorili smo na početku o epidemiji gripa. Zašto se danas toliko umire od gripa?

Radovanović: Najviše se umiralo pre deset godina, u sezoni 2009 – 2010, kada smo imali pandemiju gripa. Za nas je tipično da idemo iz krajnosti u krajnost. Mi smo tada negirali da uopšte postoji epidemija. Zvanično smo imali ili laboratorijske dokaze, znači virusološke ili čvrste kliničke dokaze da je reč nesumnjivo o gripu. Umrlo je oko 150 ljudi. Međutim, stvarni broj umrlih je bio mnogo veći. Tu je bilo dosta mladih ljudi koji su umrli a koji su bili u punoj snazi. Bilo je deset trudnica, to je bar dvadeset izgubljenih života. Od tada mi registrujemo mnogo manji broj umrlih, 16, pa 17, ove godine 30. To je broj onih za koje tvrdimo da su umrli od gripa. Koliko ih je umrlo sa dijagnozom infarkta, šećerne bolesti, zato što su već bili ozbiljno bolesni, na tu osnovnu bolest nadovezao se grip, to ne znamo.

RSE: Da li društvo, država i struka, reaguju na pravi način kada su u pitanju opasnosti od epidemije i kada se uđe u epidemiju?

Radovanović: Struka reaguje. Mi vakcinišemo, doduše mnogo manje, nego neke druge zemlje, ali svake godine vakcina se naručuje prema utrošenim količinama prethodne godine, pa se malo poveća. Vakcinisali smo jesenas oko tri odsto populacije. To su uglavnom bili stariji ljudi. Kod njih vakcina malo lošije deluje, tako da je taj kolektivni imunitet mogao da bude negde, ne mnogo viši od jedan odsto. Nije uticao na kretanje epidemije gripa.

(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Slagalica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga