ĐORĐE SUBOTIĆ: Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije

Vojvodini nije poteban Statut. Potreban je Ustav koji će definisati njenu državnost, sa zakonodavnim, izvršnim i sudskim nadležnostima koje će biti deponovane u njenom konstitutivnom aktu. Neophodno je pravo raspolaganja imovinom, izvornim prihodima. prirodnim i radom stečenim resursima. Nažalost, aktuelni Ustav ništa za Vojvodinu od toga ne predviđa, pa samim tim ni predlog Statuta koji je usaglašen s njim.

Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?

- Građanke i građani Vojvodine na dvodnevnom referendumu nisu prihvatili Ustav Srbije! Parlamentarna i izvršna politička elita Vojvodine (Demokratska stranka pre svih), koja je zagovarala ovakav Ustav (a Bojan Pajtić uputio putem Pošte Srbije svim punoletnim građanima Vojvodine pismo, kojim ih poziva da izađu na referendum i glasaju za predloženi Ustav, jer on građanima “obezbeđuje prosperitet”, a Vojvodini “izuzetan razvoj”) a koji Vojvodinu stavlja pod starateljstvo centralističke i nacionalističke Srbije, morala je po onoj narodnoj “narod se pita” da donese odluku kojom se primena ovog i ovakvog Ustava na teritoriji Vojvodine stavlja van snage, jer ga građanke i građani neće. S obzirom da to nije učinjeno, Skupština Vojvodine je u ustavnom roku izvršila svoju obavezu i usvojila Predlog statuta. Republički parlament nije izvršio ustavnu obavezu i Vojvodina se sada nalazi “ni na nebu ni na zemlji”. Statut Vojvodinu dovodi u ustavnu saglasnost i to je njegova jedina prednost.

Vojvodini nije poteban Statut. Potreban je Ustav koji će definisati njenu državnost, sa zakonodavnim, izvršnim i sudskim nadležnostima koje će biti deponovane u njenom konstitutivnom aktu. Neophodno je pravo raspolaganja imovinom, izvornim prihodima. prirodnim i radom stečenim resursima. Nažalost, aktuelni Ustav ništa za Vojvodinu od toga ne predviđa, pa samim tim ni predlog Statuta koji je usaglašen s njim.

Vojvodina sa posebnim istorijskim, kulturnim, nacionalnim, religijskim. geografskim i drugim obeležjima u odnosu na Srbiju ima demokratsko pravo na poseban autonoman status, poput drugih država kojima se ovakvim specifičnim područjima priznaje politički subjektivitet u vidu teritorijalno-političke autonomije ili federalne jedinice. Građani Vojvodine imaju pravo da upravljaju svojim resursima čime se u najvećoj meri garantuje optimalni razvoj ovog područja. Republika Srbija je objektivno podeljena na Vojvodinu i Srbiju i ona to mora da prizna. Vojvođanski politički subjektivitet se danas više uvažava u međunarodnoj zajednici nego u sopstvenoj državi.

Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?

Predloženi Statut je čak ispod ustavnih mogućnosti. Statutopisci su “brinuli” da slučajno ne učine neki propust i ne zamere se beogradskim gazdama pa i one nadležnosti koje su predviđene Ustavom i nekim republičkim zakonima (primer: raspolaganje i upravljanje železničkom infrastruktutom u Vojvodini) nisu definisane u predlogu Statuta. Statut ne vodi nigde. On podržava status quo jer je preusaglašen sa Ustavom. Srbijanski Ustav Vojvodinu definiše kao nesuštinsku autonomiju, matematičku formulu i budžetski trošak od sedam odsto, sa tendencijiom smanjivanja pa i ukidanja tog troška, odnosno autonomije. Ovakva, bez sadržaja, prazna, autonomija bez autonomije, ne koristi građanima Vojvodine. Ona je korisna samo određenom broju apartčika i služi u klijentelističke i partijske svrhe i kako neko reče na ovom forumu – ima ulogu sigurne kuće za zbrinjavanje partijskih kadrova, pa sve više njih svakog jutra potežu na posao iz Beograda u Novi Sad.

Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?

Neophodno je što pre u republičkom parlamentu dati saglasnost na predlog Statuta u ovakvom obliku bez ponovog vraćanja u vojvođansku parlamentarnu proceduru. Vojvodina je svoj posao u vezi sa Statutom završila pre deset meseci. Na redu je Srbija da izvrši svoju ustavnu obavezu.

Od oktobra prošle godine prema Vojvodini se trenira strogoća. Centralistička i nacionalistička Srbija nedavanjem saglasnosti na Statut pokazuje moć jačega. Uzburkali su se duhovi pa je usledila i pretnja smrću onim Vojvođanima koji se zalažu za usvajanje Statuta. Ponižava se Vojvodina i sve što je vojvođansko. Čak se i Srpska pravoslavna crkva oglasila povodom Statuta, kao da je pitanje teritorijalne organizacije Srbije neko važno biblijsko pitanje. Za celokupnu atmosferu, namerno stvorenu. povodom Statuta najodgovornija je Demokratska stranka, kao stožer vladajuće većine u republičkom parlamentu. Predlog Statuta je morao dobiti sagalasnost republičkog parlamenta najkasnije u novembru prošle godine.

Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?

Pokrajinska autonomija je devalvirana i kao pojam i kao praksa aktuelnim Ustavom, a posebno neusvajanjem Statuta u republičkom parlamentu. Mera autonomnosti koja je potrebna da se reši pitanje Vojvodine je Vojvodina federalna jedinica u Federativnoj Republici Srbiji. Kada je Vojvodina u pitanju neophodno je imati u vidu i sledeće činjenice:

- Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije! Vojvodina je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti. Ona je istorijska pokrajina i rezultat je antifašističke borbe. Nije Srbija osnovala Vojvodinu i nije ona osnovana aktuelnim Ustavom kako je to u njemu definisano.

- Raspadom SFRJ za razliku od ostalih sedam konstituenata jugoslovenskog federalizma jedino vojvođansko pitanje nije završeno. Republike su postale samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i priznata od više od 50 zemalja. Nije završeno ni raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tu zajednicu je Srbija prema Ustavnoj povelji ušla sa autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom. Kosovo se bori za priznavanje svoje nezavisnosti, a Vojvodina je definisana kao “nesuštinska” autonomija, odnosno autonomija bez autonomije.

- Vojvodina se nalazi u “unutrašnjem kolonijalizmu” već devet decenija. Izložena je ekonomskoj eksploataciji i eroziji nasleđenih kulturnih vrednosti. Režimi i države su se smenjivali, a eksploatacija je ostajala, jačala i traje i danas. U Evropi nema primera države koja toliko eksploatiše “sopstveni” region. Veliki sistemi i samouprava opština i gradova su devastirani, a Vojvodina nekada pri vrhu razvijenosti uz Sloveniju, sada se upoređuje sa Crnom Gorom.

Srbiji je potreban novi Ustav. Novi Ustav mora napraviti definitivni raskid i diskontiniutet sa Memorandumskom Srbijom. Taj miris Memoranduma, a kad je o Vojvodini reč i ukus prokislog jogurta prisutni su kako u Ustavu, tako i u celokupnoj atmosferi stvorenog oko Statuta Vojvodine. Novi Ustav treba da prekine i sa srbijalizmom i srbijalizacijom Vojvodine, a njena multietničnost i multikulturalnost moraju se uvažavati u svakodnevnom životu.

Federalizam je univerzalna svetska vrednost oko koje treba da se koncentrišemo. To je jasan koncept i treba da bude određen kao programski cilj za unutrašnje političke snage, a spolja prepoznatljiv i uvažen. Federalizam je lek za Vojvodinu i koristan za Srbiju.

Autor je predsednik organizacije civilnog društva Vojvođanski klub

(e-novine)

(No Ratings Yet)

 Loading ...

Posted by admin on avg 28 2009. Filed under Autonomija, Intervju. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry