ĐORĐE SUBOTIĆ: Vojvodina i njeni regioni

09 Dec 2010

Poštujući međunarodne dogovore i sporazume, vraćanje ustavnih prava građanima Vojvodine, u novim uslovima u samostalnoj Srbiji, podrazumeva njen federalni status

Vojvođansko pitanje raspadom SFRJ, za razliku od pitanje ostalih konstituenata jugoslovenske federacije, nije završeno. Ono nije završeno ni raspadom SRJ, odnosno osamostaljenjem Crne Gore i raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora, u koju je Srbija ušla sa autonomnim pokrajinama – Vojvodinom i Kosovo. Vojvođansko pitanje nije realizovano ni aktuelnim Ustavom i to iz više razloga:
Prvo, zbog toga što građanke i građani Vojvodine ili, ako to nekom lepše zvuči, građanke i građane Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine – nisu na ustavnom referendumu prihvatili Ustav;
Drugo, zato što Ustav vojvođansku autonomiju definiše kao nesuštinsku autonomiju, što u prevodu znači autonomiju pod starateljstvom, ili jednostavnije rečeno autonomiju bez autonomije.
Treće, što nisu ispunjene obaveze sa međunarodnih skupova o položaju Vojvodine:
a) Na međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji, koja je održana u Londonu (26-28 avgusta 1992.god) zaključeno je “građanima Kosova i Vojvodine moraju se vratiti ustavna i građanska prava”. Valjda je svima jasno da građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava! Svoje obaveze nisu izvršili ni država Srbija, a ni međunarodna zajednica.
b) U aranžmanu SAD u Atini je (14. i 15. februara 2000. godine) održan Okrugli sto kojem su prisusustvovali predstavnici tada svih relevantnih opozicionih stranaka, a koje su u Srbiji na vlasti, nakon 2000. godine. U prvoj tački potpisanog kominikea ističe se “autonomija Vojvodine unutar Republike Srbije u skladu je sa interesom demokratizacije i decentralizacije Srbije, i sa očuvanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta”. Na žalost, aktuelnim Ustavom nismo dobili takvu autonomiju Vojvodine.
Četvrto, vojvođansko pitanje nije završeno, zato što Ustav ne predviđa Vojvodini zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti i raspolaganje imovinom i izvornim prihodima, odnosno prirodnim i radom stvorenim resursima. Ovaj Ustav Vojvodini samo poverava pojedina ovlašćenja, a ne predviđe izvorne nadležnosti.
Peto, Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije. Vojvodina je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti. Ona je istorijska pokrajina i rezultat je antifašističke borbe. Nije Srbija osnovala Vojvodinu i nije ona osnovana Ustavom iz 2006. godine, kako je to definisano!

Vojvodina beskućnik

Aktuelnim Statutom vojvođansko pitanje se ne rešava, jer se ono može rešiti samo novim Ustavom donetom u demokratskoj proceduri na ustavotvornoj skupštini.
Povodom predloga Statuta bili smo svedoci prljave i orkestrirane kampanje koja je usmerena pre svega na postojanje Vojvodine, kao autonomne pokrajine. Statut je tu bio samo povod! Tu kampanju su predvodili oni koji su za unitarnu i centralizovanu državu. Oni koji zagovaraju tezu “jedna država, jedan narod, jedna crkva, jedan bog”. Protiv Vojvodine, a ne samo protiv Predloga Statuta udružili su se Srpska pravoslavna crkva, nelustrirani akademici SANU, memorandisti, političari, pisci Ustava iz 1990. godine, koji su, uzgred rečeno, tada prekršili i ustavnu proceduru za donošenje Ustava, ali i aktuelni ustav SFRJ.
Nažalost, odugovlačenjem davanja saglasnosti na Predlog Statuta stvorena je atmosfera linča. Za to je najodgoovrnija koalicija “Za demokratsku Srbiju”, na čelu sa Demokratskom strankom. Podsećam da je u pregrejanoj antivojvođanskoj kampanji upućena i pretnja smrću onima koji se zalažu za drugačiju Srbiju i drugačiju Vojvodinu u njoj. Jedan broj tih ljudi je i danas prisutan na ovom Okruglom stolu.
Zakonom o nadležnostima Vojvodina ostaje jedan od najvećih beskućnika. NEMA SVOJU IMOVINU I NE RASPOLAŽE IZVORNIM PRIHODIMA. I to je suština.

Vojvodina – federalna jedinica

Nezadovoljni ustavnim položajem Vojvodine i nerešavanjem celine vojvođanskog pitanja i decentralizacije Srbije i njenog ustavnog organizovanja kao grubo centralizovane i unitarne države, organizacije civilnog društva Vojvodine, vojvođanske političke stranke i veliki broj društvanih, kulturnih, naučnih radnika Vojvodine doneli su pre dve godine, 20. decembra Rezoluciju Treće vojvođanske konvencije, kojom se zahteva donošenje novog Ustava i drugačije organizovanje države. Zahteva se dogovor dva istorijska entiteta Vojvodine i Srbije, što doslovno znači federalizaciju Srbije.
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim ustavom Srbija asimetrično federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore i sporazume, a posebno zaključke Londonske mirovne konferencije, vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine, u novim uslovima u samostalnoj Srbiji, pre svega podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u Saveznoj repiblici i Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine, državna bezbednost), koji će biti u nadležnosti Savezne republike Srbije. Vojvodini su neophodni elementi državnosti.
Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane. Federalizam je lek za osiromašenu, opustošenu i iscrpljenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije i državu u celini.
Na ovom tragu je delimično i jedan od najboljih ustavnih projekata, Projekt Ustava Foruma JURIS.
Vojvođansko pitanje moguće je rešiti samo u drugačijoj Srbiji, državi svih građanki i građana, koja će biti sekularna u kojoj će i ćirilica i latinica biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi i koja će biti stvarno decentralizovana. U takvoj Srbiji, Vojvodina svojim konstititivnim aktom mora da definiše raspolaganje zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima i pravo raspolaganja imovinom, izvornim prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima,
Time će se definitivno rešiti Vojvođansko pitanje.

Srem, Banat, Bačka

Na pitanje iz naslova teme “Vojvodina i njeni regioni”, samo nekoliko komentara,
Prvo. neophodno je što pre doći do političkog subjektiviteta Vojvodine. Vojvodina sa takvim nadležnostima i ulogom treba u svojim institucijama, pre svega u parlamentu i Vladi Vojvodine da odlučuje o svojoj decentralizaciji i konstituisanju regionalnih samouprava. Vojvodinu ne treba niti bi bilo uputno da regionalizuje i decentralizuje Srbija. To mora ona sama učiniti u dogovoru sa građanima i lokalnom samoupravom. To podrazumava ukidanje okruga na teritoriji Vojvodine.
Drugo, u Vojvodini se nalaze tri prirodna regiona: Srem, Banat i Bačka. Srem verovatno svojom površinom i brojem stanovnika zadovoljava da bude samouravni region, ali su Banat i Bačka veliki, pa će tu morati dići do smanjenja, što treba pažljivo sagledavati i činiti u dogovoru sa stanovništvom i lokalnom samoupravom.
Treće, veoma je važno što pre prići novoj organizaciji lokalne samouprave, odnosno povećati broj opština u skladu sa evropskim standardima, formirati opštine sa daleko manjim brojem stanovnika, nego što je to sada slučaj, koje bi bile efikasnije i bliže građanstvu i imale svoje izvorne prihode, kako bi zaista postale servis građana.

(Reč na okruglom stolu “Vojvodina i njeni regioni”, održanom 8. decembra 2010.)

Podelite ovu stranicu!