ĐORĐE SUBOTIĆ: Ustavna trulež

28 Oct 2014

Osam godina od ustavnog referenduma

Navršava se osam godina od kako je Ustav Republike Srbije u «gluvo doba» noći 28. na 29. oktobar (2006. godine.)‚ na ustavnom referendumu «dobio većinu». Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje. Nije uspostavio vladavinu pravu, sekularno društvo i laičku državu, nije realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju… Ustav je najveća prepreka konačnom rešavanju kosovskog pitanja! Ustav nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave, a posebno nije rešeno imovinsko i finansijsko pitanje teritorijalnih zajednica.

Ustav proklamuje separtizam, jer je neopravdano izdvojio srpski narod valjda kao nebeski od «svih građana» (Član 1. Ustava) i kada se u svakodnevnoj političkoj retorici predsednika države, premijera, ministara i drugih čuje «naš narod», to može biti indirektan signal u primitivnom, neprosvećenom, maloletničkom ili nacionalističkom okruženju da sve što je drugačije i nije «naš narod» – treba rušiti i napadati, a posebno ako su nazivi firme ispisani latiničnim pismom. Tako smo proteklih nedelja svedočili napadima na pekare i poslastičarnice u vlasništvu Albanaca i Goranaca. Ranijih godina je bilo napada na građane drugih nacionalnosti, a šta nas čeka u budućnosti – videćemo!

Ustav usporava evropske interracije

Ustav je usporio i usporava priključenje evrointegracijske procese Srbije, a o tome sada govore većina aktera na političkoj sceni. Ustav ne treba menjati samo zbog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim, nego pre svega zbog građanki i građana Vojvodine i Srbije. Evropska unija ne toleriše kolonijalni odnos svojih članica, a ovim Ustavom je Vojvodina u suštini unutrašnja kolonija Srbije.

Zbog svih nedorečenosti, nepreciznosti i lošeg dejstva ovaj oktroisani, nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti nov, jer je ovaj nepopravljiv! Postavlja se i pitanje legitimnosti Ustava, na šta je upozorila i Venecijanska komisija. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvođanskim pitanjem. Pored svih pritisaka, uz nezapamćenu kampanju i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika Ustav je dobio podršku građanki i građana Vojvodine sa svega 43,93 odsto. Ovo vojvođansko NE predstavlja upozorenje da drugačije treba regulisati položaj Vojvodine u Srbiji.

Ustav ne zabranjuje građanima Vojvodine da imaju svoj glavni grad

Partokratski Ustavni sud Srbije u svom konzervativnom tumačenju i oceni ustavnosti poručio je da građanke i građani Vojvodine ne mogu imati svoj glavni grad, mada Ustav to ne zabranjuje. Isto je i sa prirodnim regionima Vojvodine (Srem, Banat i Bačka). Ove birokratske odluke ne mogu Vojvođanima ukinuti pravo da Novi Sad doživljavaju kao svoj glavni grad.

Novi Ustav treba doneti na ustavotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, koju ne treba da čine samo partije, jer se radi o ustavu svih građana, nego i predstavnici civilnog sektora i građani. Antifašizam treba du bude osnovna ustavna vrednosna odrednica!

Kada je Vojvodina u pitanju moraju se u obzir uzeti nekolike činjenice:

Prvo, Vojvodina nije nastala na teritoriji sadašnje Srbije, što je bitno razlikuje od drugih geografskih regiona u Srbiji;

Drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Mirovne konferencije iz Londona (avgust 1992.godine);

Treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno! Šest republika su samostalne države, a na Kosovu se očekuje puno međunarodno priznanje. Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje kako se izgubio politički subjektivitet Vojvodine. Politički subjektivitet Vojvodine zaturio se i raspadom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u koju je Srbija ušla sa dva autonomne pokrajine – Vojvodinom i Kosovom i Metohijom.

Vojvodina srazmerno najviše siromaši u Srbiji

Vojvodina je ovim Ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije, u suštini ona je unutrašnja kolonija Srbije. Najbolji primer za ove konststacije su u nepoštovanju ustavne odredbe od sedam odsto, u kojima Srbija ne poštujući ustavnu odredbu, zakida Vojvodini značajna sredstva. Vojvodina se posmatra kao ratni plen, kolonija i komora iz koje se uzimalo, bez pitanja, koliko je kome i kada trebalo. Vojvodina je plaćala danak i sva Miloševićeva ratišta i gradilišta prethodnog režima. Nastavila je da plaća Koštuničina, Tadićeva, Dačićeva gradilišta, a sada plaća i Vučićeva. Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a danas… Vojvodini je među prvim institucijama ukinut statistički zavod, a nije ni posebna stavka u statistici, valjda zato da se ne bi znalo koliko se iz nje arči, otima i krade.

Sa ovakvim ustavnim ovlašćenjima nijedna Pokrajinska vlada, bez obzira na njen partijski sastav, ne može učiniti značajniji rezultat u korist građanki i građana Vojvodine. Ustav je Pokrajinsku vladu sveo na vatrogasno društvo, koje ne može da spreči, a ni ugasi požar, eventualno može da ga lokalizuje, kao što je u slučaju narušavanja imovine koja su u vlasništvu Albanaca i Goranaca u Vojvodini. Naime, Pokrajinska vlada je najavila pomoć, u sanaciji i obeštećenju imovine koja je uništena nedavno u Vojvodini. Taj potez je vredan pažnje, ali ne može ovakva Pokrajina sa nejakim ovlastima izgraditi, koliko unitarna, centralizovana i naconalistička Srbija može da uništi. Članovi Pokrajinske vlade svedeni su, na inače, sjajan gest dobre volje doručkovanja u pekarama čiji su vlasnici Albanci, a ne na vođenje politike koje će sprečiti vandalizam i nacionalnu netrpeljivost. Gestovi dobre volje uvek su dobro došli, ali politika mora rešavati probleme.

Jačaju centralističke težnje

Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim Ustavom Srbija federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke Londonske konferencije, neophodno je vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine, što u uslovima samostalne Srbije podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, uspostavljanje ravnopravnog odnosa Srbije i Vojvodine, odnosno Republika Vojvodina u Saveznoj Republici Srbiji. Vojvodini je neophodan novi Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti izuzev onih klasčnih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine državna bezbednost), koje će biti u nadležnosti savezne države. Vojvodini treba posedovni list, statistička i finansijska samostalnost, raspolaganje imovinom, izvornim prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima

Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane. Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije, građane i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama, mora se što pre osloboditi ove ustavne truleži. Srbiju danas uništavaju unitarizam i najgrublje mogući centralizam i nacionalizam. Nažalost, neke najave bivših i sadašnjih ministara (Knežević, Mihajlovićeva, Gašić…) idu u prilog jačanju centralizma, za šta se traže argumentii u ovogodišnjim poplavama. Naime, najavljena je izmena zakona u sistemu voda i stvaranje jedinstvenog javnog preduzeća, bez obzira što se u minulim poplavama JP Vode Vojvodine pokazalo najefikasnijim i što je na teritoriji koje pokriva ovo javno preduzeće bilo najmanje problema. Verovatno se rukovode onom – «neka bude svima loše».

Ako se Srbija oslobodi centralističkih težnji, biće pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi demokratski ustav. Država Srbija nema prava da se kocka sa utemeljenim evropskim opredeljenjem Evropa-unija regija, a ne naroda. kao ni evropskom budućnošću Vojvodine i njenih građanki i građana. Republika-Vojvodina je ideja slobode, ravnopravnosti i zajednišva!

Autor je kopredsednik Koordinacono-akcionog odbora Vojvođanske konvencije

Podelite ovu stranicu!