ĐORĐE SUBOTIĆ: Ustavna trulež

28 Oct 2014

Osam godina od ustavnog referenduma

Navršava se osam godina od kako je Ustav Republike Srbije u «gluvo doba» no?i 28. na 29. oktobar (2006. godine.)‚ na ustavnom referendumu «dobio ve?inu». Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje. Nije uspostavio vladavinu pravu, sekularno društvo i lai?ku državu, nije realizovao na?elo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje gra?anskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju… Ustav je najve?a prepreka kona?nom rešavanju kosovskog pitanja! Ustav nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave, a posebno nije rešeno imovinsko i finansijsko pitanje teritorijalnih zajednica.

Ustav proklamuje separtizam, jer je neopravdano izdvojio srpski narod valjda kao nebeski od «svih gra?ana» (?lan 1. Ustava) i kada se u svakodnevnoj politi?koj retorici predsednika države, premijera, ministara i drugih ?uje «naš narod», to može biti indirektan signal u primitivnom, neprosve?enom, maloletni?kom ili nacionalisti?kom okruženju da sve što je druga?ije i nije «naš narod» – treba rušiti i napadati, a posebno ako su nazivi firme ispisani latini?nim pismom. Tako smo proteklih nedelja svedo?ili napadima na pekare i poslasti?arnice u vlasništvu Albanaca i Goranaca. Ranijih godina je bilo napada na gra?ane drugih nacionalnosti, a šta nas ?eka u budu?nosti – vide?emo!

Ustav usporava evropske interracije

Ustav je usporio i usporava priklju?enje evrointegracijske procese Srbije, a o tome sada govore ve?ina aktera na politi?koj sceni. Ustav ne treba menjati samo zbog uskla?ivanja doma?eg zakonodavstva sa evropskim, nego pre svega zbog gra?anki i gra?ana Vojvodine i Srbije. Evropska unija ne toleriše kolonijalni odnos svojih ?lanica, a ovim Ustavom je Vojvodina u suštini unutrašnja kolonija Srbije.

Zbog svih nedore?enosti, nepreciznosti i lošeg dejstva ovaj oktroisani, nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti nov, jer je ovaj nepopravljiv! Postavlja se i pitanje legitimnosti Ustava, na šta je upozorila i Venecijanska komisija. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvo?anskim pitanjem. Pored svih pritisaka, uz nezapam?enu kampanju i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika Ustav je dobio podršku gra?anki i gra?ana Vojvodine sa svega 43,93 odsto. Ovo vojvo?ansko NE predstavlja upozorenje da druga?ije treba regulisati položaj Vojvodine u Srbiji.

Ustav ne zabranjuje gra?anima Vojvodine da imaju svoj glavni grad

Partokratski Ustavni sud Srbije u svom konzervativnom tuma?enju i oceni ustavnosti poru?io je da gra?anke i gra?ani Vojvodine ne mogu imati svoj glavni grad, mada Ustav to ne zabranjuje. Isto je i sa prirodnim regionima Vojvodine (Srem, Banat i Ba?ka). Ove birokratske odluke ne mogu Vojvo?anima ukinuti pravo da Novi Sad doživljavaju kao svoj glavni grad.

Novi Ustav treba doneti na ustavotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, koju ne treba da ?ine samo partije, jer se radi o ustavu svih gra?ana, nego i predstavnici civilnog sektora i gra?ani. Antifašizam treba du bude osnovna ustavna vrednosna odrednica!

Kada je Vojvodina u pitanju moraju se u obzir uzeti nekolike ?injenice:

Prvo, Vojvodina nije nastala na teritoriji sadašnje Srbije, što je bitno razlikuje od drugih geografskih regiona u Srbiji;

Drugo, gra?ankama i gra?anima Vojvodine nisu vra?ena ustavna prava u skladu sa zaklju?cima Mirovne konferencije iz Londona (avgust 1992.godine);

Tre?e, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ ?ije pitanje nije rešeno! Šest republika su samostalne države, a na Kosovu se o?ekuje puno me?unarodno priznanje. Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje kako se izgubio politi?ki subjektivitet Vojvodine. Politi?ki subjektivitet Vojvodine zaturio se i raspadom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u koju je Srbija ušla sa dva autonomne pokrajine – Vojvodinom i Kosovom i Metohijom.

Vojvodina srazmerno najviše siromaši u Srbiji

Vojvodina je ovim Ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije, u suštini ona je unutrašnja kolonija Srbije. Najbolji primer za ove konststacije su u nepoštovanju ustavne odredbe od sedam odsto, u kojima Srbija ne poštuju?i ustavnu odredbu, zakida Vojvodini zna?ajna sredstva. Vojvodina se posmatra kao ratni plen, kolonija i komora iz koje se uzimalo, bez pitanja, koliko je kome i kada trebalo. Vojvodina je pla?ala danak i sva Miloševi?eva ratišta i gradilišta prethodnog režima. Nastavila je da pla?a Koštuni?ina, Tadi?eva, Da?i?eva gradilišta, a sada pla?a i Vu?i?eva. Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a danas… Vojvodini je me?u prvim institucijama ukinut statisti?ki zavod, a nije ni posebna stavka u statistici, valjda zato da se ne bi znalo koliko se iz nje ar?i, otima i krade.

Sa ovakvim ustavnim ovlaš?enjima nijedna Pokrajinska vlada, bez obzira na njen partijski sastav, ne može u?initi zna?ajniji rezultat u korist gra?anki i gra?ana Vojvodine. Ustav je Pokrajinsku vladu sveo na vatrogasno društvo, koje ne može da spre?i, a ni ugasi požar, eventualno može da ga lokalizuje, kao što je u slu?aju narušavanja imovine koja su u vlasništvu Albanaca i Goranaca u Vojvodini. Naime, Pokrajinska vlada je najavila pomo?, u sanaciji i obešte?enju imovine koja je uništena nedavno u Vojvodini. Taj potez je vredan pažnje, ali ne može ovakva Pokrajina sa nejakim ovlastima izgraditi, koliko unitarna, centralizovana i naconalisti?ka Srbija može da uništi. ?lanovi Pokrajinske vlade svedeni su, na ina?e, sjajan gest dobre volje doru?kovanja u pekarama ?iji su vlasnici Albanci, a ne na vo?enje politike koje ?e spre?iti vandalizam i nacionalnu netrpeljivost. Gestovi dobre volje uvek su dobro došli, ali politika mora rešavati probleme.

Ja?aju centralisti?ke težnje

Vojvo?ansko pitanje treba rešiti tako što ?e se novim Ustavom Srbija federalizovati. Poštuju?i me?unarodne dogovore, a posebno zaklju?ke Londonske konferencije, neophodno je vra?anje ustavnih prava gra?ankama i gra?anima Vojvodine, što u uslovima samostalne Srbije podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, uspostavljanje ravnopravnog odnosa Srbije i Vojvodine, odnosno Republika Vojvodina u Saveznoj Republici Srbiji. Vojvodini je neophodan novi Ustav u kojem ?e biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti izuzev onih klas?nih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine državna bezbednost), koje ?e biti u nadležnosti savezne države. Vojvodini treba posedovni list, statisti?ka i finansijska samostalnost, raspolaganje imovinom, izvornim prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima

Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane. Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije, gra?ane i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama, mora se što pre osloboditi ove ustavne truleži. Srbiju danas uništavaju unitarizam i najgrublje mogu?i centralizam i nacionalizam. Nažalost, neke najave bivših i sadašnjih ministara (Kneževi?, Mihajlovi?eva, Gaši?…) idu u prilog ja?anju centralizma, za šta se traže argumentii u ovogodišnjim poplavama. Naime, najavljena je izmena zakona u sistemu voda i stvaranje jedinstvenog javnog preduze?a, bez obzira što se u minulim poplavama JP Vode Vojvodine pokazalo najefikasnijim i što je na teritoriji koje pokriva ovo javno preduze?e bilo najmanje problema. Verovatno se rukovode onom – «neka bude svima loše».

Ako se Srbija oslobodi centralisti?kih težnji, bi?e pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi demokratski ustav. Država Srbija nema prava da se kocka sa utemeljenim evropskim opredeljenjem Evropa-unija regija, a ne naroda. kao ni evropskom budu?noš?u Vojvodine i njenih gra?anki i gra?ana. Republika-Vojvodina je ideja slobode, ravnopravnosti i zajednišva!

Autor je kopredsednik Koordinacono-akcionog odbora Vojvo?anske konvencije

Podelite ovu stranicu!