ĐORĐE SUBOTIĆ: Ustav koji je ubio svaku nadu

05 Nov 2015

Devet godina od ustavnog referenduma i nesrećnog „Mitrovdanskog ustava“

Uskoro ?e Mitrovdan, važan dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, koji je nametnut svim gra?ankama i gra?anima Republike Srbije kao važan datum. Na taj crkveni praznik, u “svetovnoj” državi (po slovu Ustava), a ne recimo u lai?koj državi, proglašen je Ustav Republike Srbije. Po izjavi ondašnjeg vo?e radikala u Skupštini Srbije, Tomislava Nikoli?a, bilo je više datuma u opticaju za proglašenje najvišeg politi?kog i pravnog akta Republike Srbije. Jedan je padao u nedelju, ali “ne?emo ga valjda zvati –Nedeljni ustav”, rekao je tada Nikoli?. I tako je kocka pala na 8. novembar. Gra?ankama i gra?anima Srbije podaren je na “sre?u i veselje” – Mitrovdanski ustav.

Ovaj ustav iz 2006. godine, koji je po mentalnom sklopu i pravnoj logici identi?an miloševi?evskom Ustavu, u suštini predstavlja politi?ku pogodbu radikala, DSS-a i demokrata, uz logisti?ku podršku SPS-a, tadašnje Dinki?eve stranke i SPO-a. Svi naši ustavi nose ime ili po vladarima i politi?arima, ili po pravoslavnim blagdanima ili tajnim skrovištima u kojima su pisani: Sretenjski ustav, Vidovdanski ustav, Kardeljev ustav, Žablja?ki ustav… Ovaj ustav ipak se po ne?emu razlikuje, i u tom smislu najgori je od svih: nije bilo ni sekunde javne rasprave, a poslanici koji su glasali za njega i potvrdili ga – nisu ni pro?itali, a neki ni videli tekst.

Samozatajna radna grupa

Ispratismo tako i devetu godišnjicu, od kako je Ustav Srbije, uz pomo? bolesnog patrijarha Pavla i logisti?ku podršku CESID-a, i uz sveopštu mobilizaciju patriotskih snaga “dobio ve?inu na ustavnom referendumu”, u “gluvo doba” no?i, 28. na 29. oktobar 2006. godine! Za ovaj ustav neki od njegovih prometara i agitatora isticali su da mu je najkvalitnije odre?enje to što je lako promenljiv. Naslušali smo se parola: “Ustav ima mana, ali posle ?e se to lako popraviti” (Boris Tadi?, Dragoljub Mi?unovi?…). Prošlo je me?utim devet godina, a Ustav nije promenjen. Ispostavilo se, a pravni eksperti su od po?etka tvrdili, da ga ne?e baš lako mo?i izmeniti. U prole?e ove godine formirana je u Narodnoj skupštini Republike Srbije Akciona grupa za reformu politi?kog sistema, ali po?etkom jeseni je rad ove grupe postao samozatajan, i o predlozima i sudbini razli?itih inicijativa, javnost skoro ništa ne zna. U me?uvremenu se javnost zamajava inicijativama o rekonstrukciji Vlade, vanrednim izborima i referendumu, koji su valjda voljom jednog ?oveka odloženi za period od šest meseci, pa ?e se verovatno sva ova gungula uskoro ponoviti.

Valjda je jasno da svaka ozbiljnija reforma politi?kog sistema podrazumeva donošenje novog Ustava, jer je aktuelni katastrofalan, predstavlja samo redizajn Memurandumskog ustava iz 1990. godine, i veoma ga je teško, ?ak nemogu?e samo izmeniti. O pozitivnim efektima donošenja ovog ustava na devetu godišnjicu od referenduma ne može se govoriti. Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje!

Srbija ovim ustavom ostala je zarobljena u svojoj mitskoj prošlosti, me? svojim opevanim i neopevanim starim junacima iz izgubljenih bitaka, svojim novim zlo?incima koji su kao heroji dojahali iz etni?kih ?iš?enja i plja?kaških pohoda od pre dve decenije. Srbija je raspame?ena svojim složnim rodoljupcima i partijskim ?iinovnicima, koji debelo lažu narod za svoje dobro.

Država jednog naroda i tu?ih gra?ana

Ovaj ustav konstutuiše “zavi?ajnu” državu i priznaje “zavi?ajni” narod kao narod prvog reda i “one druge” kao pridodate narode ili narode drugog reda. “Srpski narod” je taj zavi?ajni narod, a gra?ani su narod bez zavi?aja, “oni drugi”. “Ostali”, “izlišni i ni?iji”, zapravo – nepotrebni. Na?elo ustava definiše Srbiju kao državu jednog naroda i tu?ih gra?ana. U Srbiji gra?ani više ne stanuju ovde. Tako je ustavno uprili?eno “civilno ?iš?enje gra?ana”, od kojih se stvaraju ?irili?ari, jer je u službenoj upotrebi samo jedno pismo.

Ustav nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije realizovao na?elo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje gra?anskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju. Ustav je najve?a prepreka rešavanju kosovskog pitanja! Ustav Republike Srbije nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave. Imovinsko pitanje teritorijalnih zajednica Ustavom nije rešeno. Ustav je blokirao priklju?enje Srbije evrointegracijama, a svedoci smo da se ve? duže vreme licitira sa otvaranjem poglavlja i rokovi se stalno pomeraju. Najbolje bi bilo da sama Srbija otvori što pre na ozbiljan na?in proces ustavne reforme, jer ?e to ubrzati i priklju?enje Evropskoj uniji.

Ustav nije definisao jasnu privrednu orijentaciju Srbije! Srbija je danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez izgra?enih politi?kih i pravnih institucija! Ustav je uveo partokratski sistem vladavine i omogu?io autokratiju. Srbija po?iva na crvoto?nom, preciznije re?eno, trulom Ustavu iz 2006. godine. Ovaj oktroisani nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti nov!

Po mišljenju Venecijanske komisije, zbog na?ina donošenja, “pokre?e se pitanje legitimnosti Ustava”. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvo?anskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz nezapam?enu kampanju, pritiske, pismo predsednika Izvršnog ve?a svakom doma?instvu u Vojvodini i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika, dobio, odnosno nije dobio podršku gra?anki i gra?ana Vojvodine. Za njega je glasalo svega 43,93 odsto. Ovo Vojvo?ansko NE Ustavu upozorenje je da druga?ije treba regulisati ustavni položaj Vojvodine u Srbiji.

Novi Ustav treba doneti na ustovotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i Srbije. Odredbe o teritorijalnom ure?enju “u suštini su kaznene odredbe aktuelnog ustava za AP Vojvodinu” (prof. dr Radivoj Stepanov).

Ubijen politi?ki subjektivitet

Kada je u pitanju Vojvodina moraju se u obzir uzeti nekolike ?injenice:

Prvo, Vojvodina nije nastala na teritotiji Srbije za razliku od drugih regiona. Drugo, gra?ankama i gra?anima Vojvodine nisu vra?ena ustavna prava u skladu sa zaklju?cima Londonske konferencije (avgust 1992. godine). Tre?e, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ ?ije pitanje nije rešeno. Šest republika su samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za me?unarodno priznaje, i priklju?uje se me?unarodnim institucijama.

Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se izgubio politi?ki subjektivitet Vojvodine? Vojvodina je ovim crvoto?nim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije i budžetski trošak Srbije od 7 odsto, a nastoji se da se kao i svaki trošak iz godine u godinu smanjuje, što zna?i da se ne poštuje ni ustavna odredba. Najbolji primer za ovu konstataciju je trenutno stanje, kada Srbija nepoštuju?i ustavnu odredbu, zakida Vojvodini distribuciju sredstava i taj dug se pove?ava i meri sa više milijardi dinara. Smanjenjem “budžetskog troška” država Srbija, polako, ali sigurno ukida autonomiju Vojvodine!

Mitrovdanski ustav za Vojvodinu predvi?a nesuštinsku autonomiju ili kako su mnogi ocenili “autonomiju pod starateljstvom”, koju je Vojvodina odbila na referendumu. Kosovu je namenjena suštinska autonomija koju ono ne prihvata.
Pojam autonomije je istrošen. Neophodna su druga funkcionalnija i savremenija rešenja. Vojvodini je neophodna ravnopravnost u Srbiji i ostvarenje ideje slobode, a to je Republika Vojvodina. U suprotnom, i ova “poluautonomija” ?e se okruniti.

Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo koliko i kako kome treba, bez pitanja. Vojvodina je pla?ala danak i sva ratišta i gradilišta prethodnih režima.

Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je vrlo ?esto ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno Beograda. Prema zvani?nim podacima državne statistike, Vojvodina je dugo bila svrstana u nedovoljno razvijene regione u Srbiji!!!

Vojvo?ansko pitanje treba rešiti tako što ?e se novim Ustavom Srbija federalizovati. Poštuju?i me?unarodne dogovore, a posebno zaklju?ke Londonske konferencije. Vra?anje ustavnih prava gra?ankama i gra?anima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u složenoj, Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem ?e biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasi?nih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine, državna bezbednost), koji ?e biti u nadležnosti Savezne republike Srbije. Republika Vojvodina je ostvarenje težnje i ideje slobode!

Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane.  Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama mora se što pre osloboditi trulog ustava. Srbiju danas uništavaju surovi centralizam, autokratija i nacionalizam. Što pre se oslobodi toga bi?e pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi demokratski ustav.

Podelite ovu stranicu!