ĐORĐE SUBOTIĆ: Ustav koji je ubio svaku nadu

05 Nov 2015

Devet godina od ustavnog referenduma i nesrećnog „Mitrovdanskog ustava“

Uskoro će Mitrovdan, važan dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, koji je nametnut svim građankama i građanima Republike Srbije kao važan datum. Na taj crkveni praznik, u “svetovnoj” državi (po slovu Ustava), a ne recimo u laičkoj državi, proglašen je Ustav Republike Srbije. Po izjavi ondašnjeg vođe radikala u Skupštini Srbije, Tomislava Nikolića, bilo je više datuma u opticaju za proglašenje najvišeg političkog i pravnog akta Republike Srbije. Jedan je padao u nedelju, ali “nećemo ga valjda zvati –Nedeljni ustav”, rekao je tada Nikolić. I tako je kocka pala na 8. novembar. Građankama i građanima Srbije podaren je na “sreću i veselje” – Mitrovdanski ustav.

Ovaj ustav iz 2006. godine, koji je po mentalnom sklopu i pravnoj logici identičan miloševićevskom Ustavu, u suštini predstavlja političku pogodbu radikala, DSS-a i demokrata, uz logističku podršku SPS-a, tadašnje Dinkićeve stranke i SPO-a. Svi naši ustavi nose ime ili po vladarima i političarima, ili po pravoslavnim blagdanima ili tajnim skrovištima u kojima su pisani: Sretenjski ustav, Vidovdanski ustav, Kardeljev ustav, Žabljački ustav… Ovaj ustav ipak se po nečemu razlikuje, i u tom smislu najgori je od svih: nije bilo ni sekunde javne rasprave, a poslanici koji su glasali za njega i potvrdili ga – nisu ni pročitali, a neki ni videli tekst.

Samozatajna radna grupa

Ispratismo tako i devetu godišnjicu, od kako je Ustav Srbije, uz pomoć bolesnog patrijarha Pavla i logističku podršku CESID-a, i uz sveopštu mobilizaciju patriotskih snaga “dobio većinu na ustavnom referendumu”, u “gluvo doba” noći, 28. na 29. oktobar 2006. godine! Za ovaj ustav neki od njegovih prometara i agitatora isticali su da mu je najkvalitnije određenje to što je lako promenljiv. Naslušali smo se parola: “Ustav ima mana, ali posle će se to lako popraviti” (Boris Tadić, Dragoljub Mićunović…). Prošlo je međutim devet godina, a Ustav nije promenjen. Ispostavilo se, a pravni eksperti su od početka tvrdili, da ga neće baš lako moći izmeniti. U proleće ove godine formirana je u Narodnoj skupštini Republike Srbije Akciona grupa za reformu političkog sistema, ali početkom jeseni je rad ove grupe postao samozatajan, i o predlozima i sudbini različitih inicijativa, javnost skoro ništa ne zna. U međuvremenu se javnost zamajava inicijativama o rekonstrukciji Vlade, vanrednim izborima i referendumu, koji su valjda voljom jednog čoveka odloženi za period od šest meseci, pa će se verovatno sva ova gungula uskoro ponoviti.

Valjda je jasno da svaka ozbiljnija reforma političkog sistema podrazumeva donošenje novog Ustava, jer je aktuelni katastrofalan, predstavlja samo redizajn Memurandumskog ustava iz 1990. godine, i veoma ga je teško, čak nemoguće samo izmeniti. O pozitivnim efektima donošenja ovog ustava na devetu godišnjicu od referenduma ne može se govoriti. Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje!

Srbija ovim ustavom ostala je zarobljena u svojoj mitskoj prošlosti, međ svojim opevanim i neopevanim starim junacima iz izgubljenih bitaka, svojim novim zločincima koji su kao heroji dojahali iz etničkih čišćenja i pljačkaških pohoda od pre dve decenije. Srbija je raspamećena svojim složnim rodoljupcima i partijskim čiinovnicima, koji debelo lažu narod za svoje dobro.

Država jednog naroda i tuđih građana

Ovaj ustav konstutuiše “zavičajnu” državu i priznaje “zavičajni” narod kao narod prvog reda i “one druge” kao pridodate narode ili narode drugog reda. “Srpski narod” je taj zavičajni narod, a građani su narod bez zavičaja, “oni drugi”. “Ostali”, “izlišni i ničiji”, zapravo – nepotrebni. Načelo ustava definiše Srbiju kao državu jednog naroda i tuđih građana. U Srbiji građani više ne stanuju ovde. Tako je ustavno upriličeno “civilno čišćenje građana”, od kojih se stvaraju ćiriličari, jer je u službenoj upotrebi samo jedno pismo.

Ustav nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju. Ustav je najveća prepreka rešavanju kosovskog pitanja! Ustav Republike Srbije nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave. Imovinsko pitanje teritorijalnih zajednica Ustavom nije rešeno. Ustav je blokirao priključenje Srbije evrointegracijama, a svedoci smo da se već duže vreme licitira sa otvaranjem poglavlja i rokovi se stalno pomeraju. Najbolje bi bilo da sama Srbija otvori što pre na ozbiljan način proces ustavne reforme, jer će to ubrzati i priključenje Evropskoj uniji.

Ustav nije definisao jasnu privrednu orijentaciju Srbije! Srbija je danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez izgrađenih političkih i pravnih institucija! Ustav je uveo partokratski sistem vladavine i omogućio autokratiju. Srbija počiva na crvotočnom, preciznije rečeno, trulom Ustavu iz 2006. godine. Ovaj oktroisani nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti nov!

Po mišljenju Venecijanske komisije, zbog načina donošenja, “pokreće se pitanje legitimnosti Ustava”. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvođanskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz nezapamćenu kampanju, pritiske, pismo predsednika Izvršnog veća svakom domaćinstvu u Vojvodini i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika, dobio, odnosno nije dobio podršku građanki i građana Vojvodine. Za njega je glasalo svega 43,93 odsto. Ovo Vojvođansko NE Ustavu upozorenje je da drugačije treba regulisati ustavni položaj Vojvodine u Srbiji.

Novi Ustav treba doneti na ustovotvornoj skupštini raspisanoj za tu priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i Srbije. Odredbe o teritorijalnom uređenju “u suštini su kaznene odredbe aktuelnog ustava za AP Vojvodinu” (prof. dr Radivoj Stepanov).

Ubijen politički subjektivitet

Kada je u pitanju Vojvodina moraju se u obzir uzeti nekolike činjenice:

Prvo, Vojvodina nije nastala na teritotiji Srbije za razliku od drugih regiona. Drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske konferencije (avgust 1992. godine). Treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno. Šest republika su samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za međunarodno priznaje, i priključuje se međunarodnim institucijama.

Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se izgubio politički subjektivitet Vojvodine? Vojvodina je ovim crvotočnim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije i budžetski trošak Srbije od 7 odsto, a nastoji se da se kao i svaki trošak iz godine u godinu smanjuje, što znači da se ne poštuje ni ustavna odredba. Najbolji primer za ovu konstataciju je trenutno stanje, kada Srbija nepoštujući ustavnu odredbu, zakida Vojvodini distribuciju sredstava i taj dug se povećava i meri sa više milijardi dinara. Smanjenjem “budžetskog troška” država Srbija, polako, ali sigurno ukida autonomiju Vojvodine!

Mitrovdanski ustav za Vojvodinu predviđa nesuštinsku autonomiju ili kako su mnogi ocenili “autonomiju pod starateljstvom”, koju je Vojvodina odbila na referendumu. Kosovu je namenjena suštinska autonomija koju ono ne prihvata.
Pojam autonomije je istrošen. Neophodna su druga funkcionalnija i savremenija rešenja. Vojvodini je neophodna ravnopravnost u Srbiji i ostvarenje ideje slobode, a to je Republika Vojvodina. U suprotnom, i ova “poluautonomija” će se okruniti.

Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo koliko i kako kome treba, bez pitanja. Vojvodina je plaćala danak i sva ratišta i gradilišta prethodnih režima.

Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je vrlo često ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno Beograda. Prema zvaničnim podacima državne statistike, Vojvodina je dugo bila svrstana u nedovoljno razvijene regione u Srbiji!!!

Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim Ustavom Srbija federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke Londonske konferencije. Vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u složenoj, Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine, državna bezbednost), koji će biti u nadležnosti Savezne republike Srbije. Republika Vojvodina je ostvarenje težnje i ideje slobode!

Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane.  Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama mora se što pre osloboditi trulog ustava. Srbiju danas uništavaju surovi centralizam, autokratija i nacionalizam. Što pre se oslobodi toga biće pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi demokratski ustav.