ĐORĐE SUBOTIĆ: Četiri godine crvotočne ustavnosti

29 Oct 2010

Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je ispod proseka Srbije

Četiri godine u životu najvišeg pravnog i političkog akta jedne države nije dug period!
Ali četiri godine od kako je “dobio većinu na ustavnom referendumu ” Ustav Republike Srbije u “gluvo doba” noći 28. na 29. oktobar 2006. dovoljno je dugo vreme da se vide pozitivni efekti njegovog donošenja!
Nažalost, o pozitivnim efektima donošenja ovog ustava se ne može govoriti.
Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje!
Ustav nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa, poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i funkcionalnu demokratiju.
Ustav Republike Srbije nije rešio vitalno pitanje teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i pitanje lokalne samouprave.
Imovinsko pitanje teritorijalnih zajednica Ustavom nije rešeno.
Ustav je blokirao priključenje Srbije evrointegracijama i jasnu privrednu orijentaciju Srbije!
Srbija je danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez izgrađenih političkih i pravnih institucija!
Srbija počiva na crvotočnom Ustavu iz 2006. godine.
U literaturi je za takav ustav rečeno:”Ustav je kao drvo koje treba da daje ploda i pruža zaštitu. Ako takvo drvo ne valja, treba ga poseći i posaditi novo”!
U samo četiri godine Ustav Republike Srbije pokazao se da nije dobar, da je crvotočan!
Treba ga ukinuti i doneti nov!
Po mišljenju Venecijanske komisije zbog načina donošenja “pokreće se pitanje legitimnosti Ustava”. Ovaj stav je posebno aktuelan u vezi sa vojvođanskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz nezapamćenu kampanju, pritiske i mnogo potrošenog novca poreskih obveznika, dobio podršku građanki i građana Vojvodine sa svega 43,93 odsto. Ovo Vojvođansko NE ustavu je upozorenje da drugačije treba regulisati ustavni položaj Vojvodine u Srbiji.
Novi Ustav treba doneti na ustovotvornoj skupštini raspisanog za tu priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i Srbije.
Kada je u pitanju Vojvodina moraju se u obzir uzeti nekolike činjenice:
Prvo, Vojvodina nije nastala na teritotiji Srbije za razliku od drugih regiona. Drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske konferencije (avgust 1992. godine.). Treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno. Šest republika su samostalne države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za međunarodno priznaje. Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas, postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se izgubila Vojvodina? Vojvodina je ovim crvotočnim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju bez autonomije i budžetski trošak Srbije od 7 odsto, a nastoji da se kao i svaki trošak iz godine u godinu smanjuje, što znači da se ne poštuje ni ustavna odredba.
Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo koliko i kako kome treba, bez pitanja. Vojvodina je plaćala danak i sva ratišta i gradilišta prethodnog režima. Sada plaća samo gradilišta. Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno Beograda.
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim Usatvom Srbija asimetrično federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke Londonske konferencije vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih ( vojska i odbrana, spoljna politika, monetrna politika, carine, državna bezbednost) koji će biti u nadležnosti Savezne republike Srbije.
Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane. Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama mora se što pre osloboditi ovog crvotočnog ustava. Srbiju danas uništavaju najgrublje mogući centralizam i nacionalizam. Što pre se oslobodi toga biće pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi demokratski ustav.

(Autor je predsednik Vojvođanskog kluba)

Podelite ovu stranicu!