Dodatni nameti na osiromašenu poljoprivredu

09 Dec 2013

Udruženja: Zašto agrarni budžet nije pet odsto

Predsednik udruženja poljoprivrednika Banatski paori iz Crepaje kod Pančeva Miroslav Grubanov izjavio je danas da je trenutno u Srbiji nerealno tražiti od poljoprivrednika da vode knjigovodstvo i porez na zemljište, jer je finansijska situacija loša i novi nameti bi mogli uništiti male proizvođače.

Grubanov je kazao da većina registrovanih poljoprivrednika neće umeti da se samostalno bavi knjigovodstvom, te će morati da izdvaja dodatna sredstva kako bi platili stručnjaka, što će biti skuplje od subvencija koje dobijaju od države.

On je rekao da poljoprivrednici traže odgovor i objašnjenje o novom nametu, odnosno porezu na imovinu koji će uključitvati i zemljište, a predviđa oporezivanje od oko 30 evra po hektaru zemlje.

“Da li će i pravna lica, koja imaju u vlasništvu 20 do 30 hiljada hektara zemlje, morati da plaćaju ovaj porez ili će biti izuzeti iz njega i plaćati samo porez na dobit”, upitao je Grubanov.

Kako je naveo, zemlja je za poljoprivrednika “oruđe za rad”, pa ako se i ono oporezuje kao i dobit, onda su poljoprivrednici u nezavidnom položaju.

“Predviđeno je da ovaj porez sakupljaju lokalne samouprave, pa postavljamo pitanje da li poljoprivrednici treba da pune opštinske budžete?”, dodao je Grubanov.

On je apelovao na nadležne da, sada kad je poljoprivreda u gubitku, ne idu na ova povećanja i postavio pitanje da li se to radi zbog približavanja zakona evropskim standardima ili “zato što je kasa prazna”.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, u toku su intenzivni razgovori sa Ministarstvom finansija kako bi se našlo rešenje za oslobađanje obaveze vođenja poslovnih knjiga od strane registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Ova obaveza predviđena je važećim Zakonom o porezu na dohodak, čija bi primena trebalo da stupi na snagu 1. januara 2014. godine.

Udruženja: Zašto agrarni budžet nije pet odsto

Agrarni forum Pančevo i udruženje Pančevački ratari postavili su vlastima danas pitanje šta se desilo sa obećanjem da će agrarni budžet zsa 2014. godinu iznositi najmanje pet odsto od ukupnog budžeta Srbije.

Ta udruženja su u saopštenju za javnost upitala i šta se desilo sa najavljenom strategijom održivog razvoja agrara.

Oni su naveli da im Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev za razgovor, koji su zvanično podneli još krajem septembra meseca i dodali da nemaju s kim da razgovaraju, jer ne postoji agrarni savet pri vladi.

“Ovu godinu ratari su završili sa negativnim bilansom jer su višestruko oštećeni: od grada, suše, loše agrarne politike i pogubne politike cena, tako da je nerentabilnom proizvodnjom ugrožen i sam opstanak poljoprivrednika”, navodi se u saopštenju.

Optužili su državu i da im uvodi nove namete, tako što propisuje da sva registrovana gazdinstva moraju imati knjigovođu, kao i obaveze plaćanja poreza na dohodak i poreza na poljoprivredno zemljište.

“Dokle sa pretnjama, porezima i crnim nametima na i ovako obogaljenu poljoprivredu i obezglavljene poljoprivrednike, koji sami više ne znaju šta će i kako će izaći na kraj”, upitala su ova udruženja.

Ocenjuje se da će reakcija poljoprivrednika biti masovno odustajanje od obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava.

Navodi se da će tokom 2014. godine mnoga domaća mala i srednja poljoprivredna gazdinstva propasti, jer neće moći izdržati konkurenciju evropskih farmera na slobodnom tržištu, pa će Srbija postati uvozno zavisna.

(Autonomija/Beta) 

Podelite ovu stranicu!