Do izbora predsednika – Srbija bez vlasti

12 May 2012

Zavisnost od predsedničke trke

Da se građani Srbije još uvek uče kako da od podanika postanu birači, kako je to nedavno ocenila istoričarka Latinka Perović, pokazali su i upravo održani izbori, pre svega oni na parlamentarnom nivou, na kojima su građani nagradili agresivnu i populističku kampanju lidera socijalista Ivice Dačića.

No, ono što je usledilo nakon glasanja i sa zadrškom od nekoliko dana ne može se pravdati predsedničkom kampanjom između dva kruga. Opasno poigravanje sa izbornom voljom građana, odnosno džakovima izbornih listića i najavama protesta i mogućeg bojkota drugog izbornog kruga, kojim prete naprednjaci, moglo bi ozbiljno ugroziti ionako krhku demokratiju u Srbiji. Takav politički cirkus Srbiju bi mogao da uvede u opasnu zonu, posebno zbog toga što u zemlji nisu konstitusani organi vlasti ni na jednom nivou.

Da li su svi nivoi vlasti zapravo zavisnici predsedničke trke?

Glasanje je u velikoj meri potvrdilo primat liderstva u odnosu na stranačke programe, pa je tako postizborna slika na svim nivoima vlasti u velikoj meri tek refleksija ovog liderskog okršaja za fotelju šefa države. Jer, birači su na ovim izborima uglavnom glasali za Borisa Tadića, Tomislava Nikolića, Ivicu Dačića, Čedomira Jovanovića… A odstupanja od tog pravila, kojih je takođe bilo, očitavaju se tek kao zanimljivosti i ovog izbornog procesa. U prvom redu u tom pogledu tumače se „beli listići“, koji su za dlaku dosegli cenzus od pet odsto. Takođe, izborni rezultati pokazali su da je među biračima bilo i onih koji se ipak nisu poveli za podaničkim mentalitetom već su različito glasali na različitim nivoima vlasti, što su im neke političke stranke zamerile, tvrdeći da tako nešto nije realno, kao što je to učinio SVM u kojem su očekivali bolji skor, ali valjda i unisono glasanje mađarske populacije u Vojvodini.

Kada se uporede rezultati izbornih lista i predsedničkih kandidata na svim nivoima vlasti, uočavaju se slična odstupanja kakvih je bilo i u prethodnim izbornim procesima, koja su danas utoliko drugačija koliko su eventualno promenjene izborne koalicije.

Pad demokrata u Vojvodini

Lider demokrata Boris Tadić, kao i na prethodnim izborima najveću podršku u prvom krugu dobio je u Vojvodini i u Beogradu, gde ga je podržalo preko 28 odsto građana, odnosno tri procenta više od onog koji je osvojio na nivou cele zemlje i četiri procenta više od podrške koju je dobio u centralnoj Srbiji. U Vojvodini je je Tadić najveću podršku dobio na severu Bačke, čak 32,33 odsto glasova. Međutim, lista Demokratske stranke na parlamentarnim izborima dobila je oko 130 hiljada glasova manje od svog predsedničkog kandidata. Demokrate su takođe najbolji rezultat ostvarile u Vojvodini i u Beogradu, nešto preko 24 odsto glasova, dok su u centralnoj Srbij imali dva-tri procenta manje. Koalicija oko DS-a na pokrajinskim izborima ostvarila je znatno slabiji rezultat u odnosu na prethodne izbore, a kad je reč o izborima po proporcionalnom sistemu. Naime, od ukupno 120 poslaničkih mesta u pokrajinskom parlamentu, šezdeset mandata se bira po proporcionalnom sistemu, a druga polovina poslanika će biti izabrana po većinskom izbornom sistemu 20. maja u drugom krugu. Pokrajinska lista DS-a koju je predvodio Bojan Pajtić osvojila je 20,98 procenata glasova, i to je možda jedno od većih izbornih iznenađenja s obzirom na ranije rezultate vojvođanskog DS-a. Međutim, još veći pad demokrate su doživele na lokalnim izborima u Novom Sadu i Zrenjaninu, gde im se po broju osvojenih glasova približila Liga socijaldemokrata Vojvodine, koje jeste najveće iznenađenje ovih vojvođanskih izbora, kako na pokrajinskom tako i na lokalnom nivou, i to u velikom broju opština u pokrajini.

Ligaši su najveći uspeh napravili u Novom Sadu, gde su osvojili tek četiri hiljade glasova manje od demokrata, odnosno svega petsotinak glasova manje od naprednjaka. U Zrenjaninu je trijumf ligaša još upečatljiviji. Ono što je, međutim, ključna poruka birača u Vojvodini, a koja bi se mogla iščitati iz uspeha Lige socijaldemokrata Vojvodine, i na pokrajinskim izborima i u većim vojvođanskim gradovima, jeste da pitanje autonomije i nadležnosti APV u narednom mandatu neće moći da se izbegava u meri u kojoj je to bilo moguće u odlazećem sazivu Skupštine i Vlade Vojvodine. Bez obzira na to što je u delovanju LSV u poslednjih nekoliko godina u tom pogledu bilo više marketinga nego konkretnih rezultata.

Naprednjaci i pobedu pretvaraju u poraz

Zrenjanin je verovatno i najveći uspeh SNS-a u Vojvodini, gde je listu te stranke vodio bivši demokrata i gradonačelnik Goran Knežević, ali kao ni u mnogim drugim opštinama neće uspeti da formiraju većinsku koaliciju. Naprednjaci su zapravo na ovim izborima najveći uspeh ostvarili sa parlamentarnom listom za Skupštinu Srbije. Iako je ta lista osvojila tek 40-ak hiljada glasova manje od svog predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, broj osvojenih mandata u Skupštini Srbije svakako će imati veću težinu od drugog mesta u trci za predsednika i malih šansi u drugom izbornom krugu. Ta lista naprednjaka najveću podršku dobila je u Boegradu, čak 27,09 odsto glasova, dok je najslabiji uspeh ostvarila u Vojvodini sa 21,51 odsto podrške. U centralnoj Srbiji naprednjake je podržalo skoro četvrtina birača. Njihov predsednički kandidat takođe je najbolje prošao u Beogradu sa 27,67 odsto glasova, dok je u centralnoj Srbiji dobio oko procenat manje, a u Vojvodini najmanje – 22,00 odsto.

Koalicija okupljena oko SPS-a, koju je predvodio Ivica Dačić, ostvarila je veliki uspeh na republičkim parlamentarnim izborima i taj napredak verovatno će „naplatiti“ i na ostalim nivoima vlasti, s obzirom da će i u narednom mandatu biti ključna karika za formiranje republičke vlade. Zanimljivo je da je parlamentarna lista socijalista ipak ostvarila bolji skor od njenog predsedničkog kandidata Ivice Dačića, doduše tek za oko 11 hiljada glasova. U predsedničkoj trci Dačić je najveću podršku dobio u centralnoj Srbiji, preko 15 procenata, a najmanju u Vovjodini i Beogradu – oko 11 odsto. Identično je prošla i njegova parlamentarna lista, koja je za nijansu više dobila u Beogradu nego u Vojvodini. Na pokrajinskim izborima, socijalisti i njihovi koalicioni partneri sa 11,26 odsto glasova prošli su nešto slabije nego na republičkom nivou, ali znatno bolje nego u prethodnoj raspodeli vojvođanskih mandata. Nezaobilazan partner biće i u formiranju gradskih vlasti u Novom Sadu, Zrenjaninu i Subotici.

Apsolutna većina upitna

Vladajuću koaliciju u Vojvodini formiraće verovatno iste stranke koje su pokrajinu vodile i tokom prethodne četiri godine, ali će u njoj odnos snaga biti znatno drugačiji. Demokrate, naime, teško da mogu da računaju na apsolutnu većinu i manji partneri svakako će imati i veće apetite u deobi funkcija, ali i veći uticaj. Prema raspodeli proporcionalnih mandata, demokrate će od 60 imati 16 poslaničkih mesta, naprednjaci 14, socijalisti devet, ligaši osam, a SVM četiri poslanička mandata. Za razliku od republičkog nivoa, radikali su uspeli da očuvaju parlamentarni status u Vojvodini, gde će imati pet poslaničkih mesta, dok je DSS dobila četiri mandata. LDP ni na ovim izborima nije prošao cenzus od pet odsto na pokrajinskim izborima, i to za svega nekoliko stotina glasova. Ispod crte ostali su i Dveri, koje su dobile mandate u novosadskoj skupštini, te URS.

Za izbor pokrajinskih poslanika po većinskom sistemu u drugom izbornom krugu, koji će biti održan 20. maja 2012. godine, najviše kandidata ima DS – 50. Naprednjaci imaju 26 kandidata, socijalisti 16, SVM 10, LSV osam, URS dva, a DSVM i DSS po jednog kandidata.

Svetlana Ratkov

Podelite ovu stranicu!