Dnevnik: Stranačka politika ispred zavičajne

12 Feb 2009

Narodni

Nema autonomije, nema ni novacaNarodni poslanik PUPS-a Momo ?olakovi? iz Novog Sada smatra da se podrška za predlog novog statuta Vojvodine može tražiti me?u poslanicima republi?kog parlamenta koji su iz Vojvodine. Prema izjavi koju je ovih dana dao medijima, ?olakovi? je uveren u to da ?e ti poslanici, za koje kaže da ih je više od polovine u Narodnoj skupštini, “sigurno zastupati interese Vojvodine”. Me?utim, jednostavna ra?unica pokazuje da takvih poslanika nema više od polovine, kako to ovaj poslanik kaže, nego da od ukupno 250 poslanika, 57 (22,8 odsto) ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Politi?ka ra?unica je malo složenija, ali pri?a kojom se ovaj poslanik PUPS-a poveo nije nova. I ranije se moglo ?uti da, kad neka “vojvo?anska stvar” zapne na republi?kom nivou, poteže se za prebrojavanjem poslanika po njihovoj teritorijalnoj pripadnosti, po njihovoj pripadnosti politi?koj stranci “s centralom u Beogradu”, kako im to zameraju vojvo?anske partije. Me?utim, u Srbiji je propisan izborni sistem, po kojem je i aktuelni skupštinski saziv izabran prošle godine i po kojem je Srbija jedna izborna jedinica, a izbor i raspodela mandata sprovode se preko proporcionalnih izbornih lista koje sastavljaju politi?ke stranke, njihove koalicije ili udruženja gra?ana.
U takvom izbornom sistemu, koji ima svoje i prednosti i mane, gra?ani na izborima biraju neku od kandidovanih lista, a time i njihove politi?ke programe ili, generalno, ideje, ali same partije ili udruženja gra?ana odlu?uju koga ?e s te liste poslati u parlament. Zakon o izboru narodnih poslanika nije predvideo nikakvu preraspodelu kandidata u odnosu na njihovo prebivalište u zemlji, a praksa je pokazala da to pitanje same politi?ke stranke pokušavaju da urede svojim pravilima, u kojima neke nastoje da zadovolje apetite ili angažovanost svojih pokrajinskih ili lokalnih odbora.
U ovom skupštinskom sazivu dve najbrojnije politi?ke opcije su to u?inile na slede?i na?in: poslani?ki klub “Za evropsku Srbiju” ima ukupno 78 poslanika, od ?ega 22 iz Vojvodine (28,2 odsto), dok klub SRS-a ima 57 poslanika, od ?ega osmoro s teritorije Pokrajine (14 odsto).
Poslani?ki klub G17 plus ih ima petoro od ukupno 24 poslanika (20,8 odsto), DSS – dva od 21 poslanika (9,5 odsto), LDP – dva od 12 (16,7 odsto), “Napred, Srbijo!” – devet od 21 (42,9 odsto), Nova Srbija – jednog od devet (11,9 odsto), PUPS–JS – jednog od pet (20 odsto), SPS–PUPS – dva od 15 (13,3 odsto). Poslani?ki klub manjina sa sedam poslanika uglavnom je sastavljen od poslanika SVM-a (pet) koji su iz Vojvodine, jedan je iz Preševske doline, a drugi iz Sandžaka. Jedini samostalni poslanik u parlamentu (Vladan Bati?, DHSS) prijavljen je u Beogradu.
Broj glasova koje su pojedine stranke osvojile na izborima na teritoriji Vojvodine govori u prilog tome da teza o strankama s centralom u Beogradu stoji na klimavim nogama. Primera radi, DS, koji je u toj pri?i naj?eš?e optuživan, u najve?oj meri je doprineo tome da koalicija ZEV na prošlim izborima osvoji ukupno 1,56 milion glasova, ili 38,8 odsto od onih koji su glasali. Vojvo?anima nije smetalo to što ta stranka ima centralu u Beogradu, pa je u Vojvodini broj osvojenih glasova, proporcionalno njenoj veli?ini, odnosno glasa?ima, bio ?ak i ve?i, i iznosio 41,8 procenat. Sli?no je i kod onih partija s famoznom beogradskom centralom koje su tek prešle cenzus, kao što je slu?aj s LDP-om. Ta stranka je na nivou cele Srbije osvojila 5,3 odsto glasova, a u Vojvodini i nešto više – 5,5 procenata.

DSS i LDP

To što je, recimo, poslanik Jovan Palali? iz Ba?ke Palanke, ne zna?i da se od njega može o?ekivati da ?e samo zbog toga što dolazi iz tog vojvo?anskog mesta, prihvatiti ponu?eni statut Vojvodine, jer DSS, stranka s ?ije liste je ušao u parlament i ?ije ideje su tom poslaniku i visokom partijskom funkcioneru o?igledno bliske, ima tvrd stav da predlog statuta nije u saglasnosti s Ustavom. Igrom slu?aja, baš dva poslanika LDP-a iz Vojvodine, Slobodan Maraš i Judita Popovi?, najavili su ranije da ne?e podržati statut, jer i oni smatraju da nije dobar, ali iz nekih sasvim drugih politi?kih razloga.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!