Dnevnik: Optužbe za separatizam vređaju Vojvođane

26 Nov 2009

Polemike o vojvođanskim aktima u Skupštini Srbije traju već drugi dan, nakon što je na dnevni red došla rasprava o

vojvodj.jpgPolemike o vojvođanskim aktima u Skupštini Srbije traju već drugi dan, nakon što je na dnevni red došla rasprava o predlogu pokrajinskog statuta.
Jučerašnje zasedanje započelo je polemikom koju su otvorili poslanici LDP-a, nakon što je prvi učesnik u raspravi, Jovan Palalić iz DSS-a, ponovio da je predloženi statut “protivustavan akt, koji ozbiljno narušava jedinstvo Republike Srbije, zbog čega će posledice po srpski narod i državu biti ozbiljne”. Poslanik LDP-a Slobodan Maraš potom je zahtevao od predsedavajućeg parlamenta da ne dozvoli konstrukcije koje se čuju ovih dana – da je statut “separatistički, poguban, protivustavan”, jer to, kako je ocenio, vređa Vojvođane. I drugi poslanici LDP-a zahtevali su da se ne dozvoli ponovna podela na „separatiste i rodoljube”, zahtevajući da se prekine vređanje onih koji misle drugačije.
Palalić je prethodno rekao da nije slučajno da se o aktu u kojem je svaki član protivustavan „raspravlja 25. novembra, na dan kada je narod krajeva na koje se statut odnosi, odlučio da se pripoji Kraljevini Srbiji”. Palalić je dodao da u članu 1 Ustava stoji da je Republika Srbija država srpskog naroda i građana koji u njoj žive, i zapitao da li se, pominjanjem građana i građanki u statutu, na prostoru APV suspenduje ova odredba i srpski narod postaje „jedan od više naroda”. On je ocenio i da se preko simbola Pokrajine stvara nekakav novi identitet u Vojvodini.
Šefica kluba ZES-a Nada Kolundžija upozorila je na to da „svako ko optužuje nas ovde, ili one koji su dostavili statut, da smo separatisti, i da zato mora da se glasa prozivkom da bi narod video ko su ti – krši ne samo Poslovnik nego i Ustav i zakon“.
– Svako može govoriti o aktu, ali nema pravo na pretnju kataklizmičnim posledicama, kako se ovde nagoveštava – rekla je Nada Kolundžija. – Takvo ponašanje smo u prošlosti previše skupo platili, i ne smemo da dozvolimo da se u Skupštini ili bilo gde u Srbiji više vode takve rasprave.
Predsedavajuća Gordana Čomić procenila je da „sadržaj Palalićevog izlaganja bio na ivici”.
– Molim poslanike da pažljivo, u skladu s Poslovnikom, obrazlažu političke i poslaničke stavove – apelovala je Gordana Čomić, prekidajući nakon toga, odnosno isključujući mikrofon, svakom poslaniku, bez obzira na to da li je vlast ili opozicija, ako bi njihova diskusija vodila provokaciji.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović, uz opasku da će glasati i za statut i zakon, ipak je zamerio DS-u rečima: “Podvalili ste nam ovaj statut, sve je glava zabolela od vaše brzopletosti”.
– Kompromitovali ste svoje koalicione partnere, pa je predsednik vojvođanskog parlamenta Šandor Egereši išao u Jagodinu da mu Dragan Marković Palma očita lekciju. Čak i ovako loš zakon i statut samo ukazuju na neminoovnost sveukupnih reformi u našoj državi.
Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić ocenio je da je „ovakav statut pokušaj političkih struktura u Vojvodini da pariraju Ustavu Srbije kvaziustavnim aktom“.
– Gde je u svetu zabeleženo da neki statut ima preambulu? – zapitao je Nikolić, ukazujući na to da su vojvođanske vlasti išle „uz nos Srbiji, regulišući statutom i ono što je ustavna materija“ i da „neće Vojvodina stati samo na statutu“.
Prvi čovek LSV-a Nenad Čanak upozorio je na to da su neki raspravu o vojvođanskim aktima iskoristili za „nastavak one koncepcije politike koja je Srbiju i ceo region uvela u pošast i katastrofu, politike koja je posejala po zemlji desetine hiljada grobova i raselila milione ljudi”.
– Najblaže rečeno, licemerno je da oni koji su pre samo tri godine s obe ruke glasali za novi Ustav Srbije u tom istom Ustavu pronalaze elemente separatizma i izdajništva – rekao je Čanak.
Po oceni predsednice kluba G17 plus Suzane Grubješić, u pozadini teških reči izgovorenih o vojvođanskim aktima je strah od decentralizacije i regionalizacije.
– U strahu su velike oči, pa im se priviđa separatizam i država u državi. Ali upravo u interesu Beograda i centralne Srbije je da se statut odbrani, jer Vojvodina nikada nije dovodila u pitanje državnost Srbije i mesto u njoj, već centralističke tendencije – poručila je Suzana Grubješić.
Šef kluba manjina Balint Pastor (SVM) poručio je da nema nameru da odgovara na optužbe koje stižu na račun stranaka koje su tražile statut i zakon, pošto su, što se njih tiče, „tražili samo poštovanje Ustava“.
– I nadam se da će 30. novembra Skupština ogromnom većinom dati saglasnost na statut i usvojiti zakon o nadležnostima. Predsednik PIV-a Bojan Pajtić je 14. oktobra 2008, posle usvajanja statuta u pokrajinskom parlamentu, rekao „Dobro jutro, Vojvodino!“ Nisam sklon patetici, ali znam da bi danas ovde sigurno rekao „Dobar dan, Srbijo!“ – tvrdi Pastor.
Predsednik vovođanskih socijalista Dušan Bajatović obrazložio je da je SPS želeo da poveća kapacitet predloženih dokumenata, pa su tako i „skinuti glavni grad, evropska regija“, sve kako bi ubedili „poslanike, koji nisu u vlasti, da glasaju za statut i zakon“ i da pitanje autonomije Vojvodine „bude skinuto s dnevnog reda“.
– Dobro je što se ovaj posao završava tamo gde mu je mesto – u Skupštini Srbije. Ako je i bilo autonomaških, separatističkih projekata, oni su poraženi, njih ovde nema. Sve autonomije u Evropi imaju supervizora, mi smo se opredelili da to bude Vlada Srbije. Autonomija je srpsko-srpsko pitanje i ne znam od koga bismo se mi otcepljivali – istakao je Bajatović.

S. Stanković

Nisu po Poslovniku
Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković obrazložio je da nije bilo osnova da predstavnici pokrajinskog parlamenta obrazlažu predlog statuta Vojvodine pred narodnim poslanicima. “Ovlašćeni predlagač te tačke je Odbor za ustavna pitanja, a ovlašćeni predstavnik predlagača je predsednik tog odbora Slavica Đukić-Dejanović. Dakle, nije bilo poslovničkog osnova da taj akt pred poslanicima brane predstavnici Skupštine Vojvodine”, objasnio je Ratković. Podsetimo, svojevremeno je bilo najavljeno da će uvodno slovo o predlogu statuta u Narodnoj skupštini dati dr Tamaš Korhec i prof. dr Dragoslav Petrović, koji su za to bili ovlašćeni od pokrajinskog parlamenta.
Vlast predlaže još nadležnosti
Zakonodavni odbor Skupštine Srbije ocenio je da su pravno mogući gotovo svi amandmani podneti na Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, pa čak i oni kojim su radikali brisali pojedine članove ili njihove naslove. To praktično znači da je „zeleno svetlo” s aspekta ustavnosti i zakonitosti dobilo 208 amandmana, o kojima sad treba da se izjasni Vlada Srbije. Inače, amandmane su podneli i poslanici vladajuće koalicije, i uglavnom njima traže nešto više nadležnosti u pojedinim oblastima. Sam predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković tako traži da se, osim na oblast zapošljavanja, pokrajinske nadležnosti prenesu i na oblast rada. Pokrajina Vojvodina preko svojih organa starala bi se, naime, o realizaciji sistema politike u oblasti radnih odnosa na teritoriji Vojvodine, sprovodila socijalni dijalog, kao i upis u registar sindikata i poslodavaca za grane, podgrupe i delatnosti na teritoriji Pokrajine. Isto tako, predloženo je i utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, kao i registracija posebnih kolektivnih ugovora za teritoriju APV i lokalnih samouprava. Poslanici ZES-a traže i više nadležnosti u oblasti zdravstva, dok je šef kluba PUPS-a Momo Čolaković predložio da Pokrajinski fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ostvaruje saradnju s nadležnim pokrajinskim organom, dok u Vladinom predlogu stoji da se ta saradnja ostvaruje samo sa savezom penzionerskih udruženja. Inače, procena je vladajuće koalicije, kako su „Dnevniku“ rekli dobro upućeni izvori, da prihvatanje njihovih amandmana ne bi za sobom povlačilo bilo kakve promene u predlogu statuta Vojvodine.

Podelite ovu stranicu!