DINKO GRUHONJIĆ: Srušite i Petrovaradinsku tvrđavu!

02 Apr 2016

Nema građana, ostala je životinjska farma

Novi Sad, 2016. godine, strogi centar grada, preko puta pošte. Sve je tu: i počasni konzul, i Šojić, i bilbord iznad ruševina na kojem piše “Ono što voliš danas sačuvaj za sutra”, i politički grafit na ogradi rušilišta/gradilišta, i bager koji “nežno” uklanja jermenski spomenik da ga “odnese na restauraciju”… Sve je, dakle, tu samo jedne stvari nema: nema građana.

Kao da su mizanscen udruženim snagama pravili Domanović, Nušić i Sterija. Ništa, baš ništa se nije promenilo. Jer i dalje niko ništa ne čita. Sem onog Pokreta uličnih čitača koji je organizovao čitanje jermenske književnosti. Iz protesta, zbog rušenja. I podržale su tu akciju valjda stotine, ma hiljade ljudi na popularnom Fejsbuku. I gunđali su na svojim profilima. I onda zadovoljno otišli na spavanje, sve cereći se: “Al sam im reko!” Ali dupetom dalje nisu mrdnuli. Sem onih pedesetak okupljenih.

Nije bilo opozicionih političara, sem možda petorice, javnosti manje poznatih. Da li je u pitanju nezainteresovaost, neznanje ili su – ne daj bože – mnogi, a ne samo ovi trenutno vladajući, videli koristi od izgradnje čudovišnog solitera. Jer koji bi drugi razlog mogao biti da se propusti ovaj “zicer”? Da li to znači da su se svi – neko pre a neko kasnije – “utalili” sa tim “uglednim investitorom” iza kojeg stoji kapital onog nekog glavonje?

Dakle, preko puta pošte će osvanuti soliter od valjda 13 spratova. I da, srušiće i one trščare pod zaštitom države (koje države?) u Ulici Kraljevića Marka.

Ja sam za to da se, na kraju krajeva, sruši Petrovaradinska tvrđava a ne da se čeka da se uruši sama od sebe, kao što se urušava Gradić. Takva ideja je i postojala devedesetih godina prošlog veka. Njen, tada smo mislili suludi, inicijator obrazlagao je to argumentom da je reč o simbolu austrougarske okupacije Novog Sada, “srpske Atine”. A kad smo već kod toga: da se pod hitno sruši ona “Katedrala” u centru grada i da se na njeno mesto zasadi neka irinejska bogomolja.

Mislite li da bi neko uopšte “guknuo” zbog toga? Ne bi, jer nema građana. Ni građanki. Ne postoje. Sem onih pedesetak. Oni na Fejsbuku su virtuelni građani. A i građanke. To što su virtuelni znači da ne postoje. Sem možda u Matriksu.

Građanki a i građana u jednoj zabačenoj, marginalnoj zemlji koja nalikuje na nekakvu evropsku Severnu Koreju, ne može ni biti. Sankcije jesu ukinute 2000. godine, ali je embargo ostao u glavama. Embargo na razmišljanje. Ostala je jedino majka-nacija. A kada je majka nacija, onda su očevi Nikolić i Vučić.

Zato i treba da se gradi soliter od 13 spratova tamo gde mu mesto nije. Zato i treba da se sruše trščare da bi se sazidao još jedan soliter. I da se podigne neki betonski monstrum na onoj velikoj livadi kod Spensa. Na kojoj su već izbetonirali jedan parking, da bi “radnici NIS-a” imali gde da parkiraju. Nakon što im je “Merkator” uskratio besplatnu uslugu. Da se, na primer, pod hitno oćelavi Dunavski park, kao što su oćelavili Limanski. Da se poseku svi hrastovi na Fruškoj gori da bi neki “naprednjaci” napravili “badnjake”, “vikendice” ili šta im već padne na pamet.

Posle devedesetih godina, posle provale nasilja, ljudi ovde više nisu ljudi, oni su “poživotinjili”. Zauzeti “svakodnevnim obavezama”, sveli su se isključivo na preživljavanje. Životinjska farma.

A na životinjskoj farmi nema mesta za građane. Građanki i građana ovde naprosto nema. Jer da bi se neko nazvao građaninom ili građankom to se, vala, mora zaslužiti. To podrazumeva građansku svest. Koja je suprotnost od nesvest. To podrazumeva građansku hrabrost.

Da, ovo što se dešava u Novom Sadu se zove divljaštvo. A ako otpora divljaštvu nema, onda valjda ovaj grad uglavnom nastanjuju ljudi koji se slažu s tim, jer ćuteći odobravaju. A ako ćute i slažu se, onda su valjda i sami divljaci.

Smemo li se pogledati u ogledalo? Koga vidimo?

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!